https://lat.sputnikportal.rs/20261015/1204497579.html
Nema se, ne može se, Nemci traže značajnije kresanje EU budžeta od 2028. do 2034.
Nema se, ne može se, Nemci traže značajnije kresanje EU budžeta od 2028. do 2034.
Sputnik Srbija
Sasvim je izvesno da naredni dugoročni budžet EU od 2028. do 2034. godine neće biti prvobitno planiranih dve hiljade milijardi evra, a da li će biti manji za osam... 15.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-15T16:00+0200
2026-10-15T16:00+0200
2026-10-15T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0f/1204497421_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_78b3de21800da72f0cf93f36d77ad00f.jpg
Nema se, ne može se, Nemci traže značajnije kresanje EU budžeta od 2028. do 2034.
Sputnik Srbija
Sasvim je izvesno da naredni dugoročni budžet EU od 2028. do 2034. godine neće biti prvobitno planiranih dve hiljade milijardi evra, a da li će biti manji za osam odsto kako predlaže Irska ili više, na čemu insistira Nemačka, lomiće se koplja do kraja godine, do kada se očekuje dogovor. Izvesno je i to da za kandidate više nema zagarantovane sume.
Nemačka, koja predvodi Švedsku, Dansku, Holandiju, Finsku i Austriju, koje se zalažu za štednju, glat je odbila predlog Irske koja trenutno predsedava Savetom EU da se predloženi budžet skrati za 159 milijardi evra. Za razliku od EU štediša koje se zalažu za znatno veće smanjenje i to svih stavki, Irska, zajedno sa 17 južnih i istočnih članica, smatra da ne treba dirati u dve stavke – poljoprivredu i regionalni razvoj. Sredstva za te dve oblasti čine gotovo polovinu budžeta.
Smanjenje bi po tom predlogu trebalo da pretrpe pre svega sredstva namenjena konkurentnosti, odbrani i razvojnoj pomoći.
Kakvi su čiji izgledi pred odlučujuće sučeljavanje argumenata, hoće li prevagnuti sredstva za poljoprivredu, odnosno hranu, ili za odbranu, odnosno vojsku, na čemu insistira nemački kancelar Merc?
Gde namaći sredstva u budžet EU, kada je Evropski revizorski sud upozoriio na sve veću zaduženost EU, koja bi već 2027. mogla da poraste na hiljadu milijardi evra? Šta znači „donošenje teških odluka“ i „odustajanje od dela političkih ciljeva“, na koje ukazuju revizori kao dodatne izvore prihoda bez kojih bi mogla da nastane „znatna finanijska praznina“, odnosno rupa u budžetu?
Kakav je u svemu tome položaj kandidata za članstvo u EU, za koje je prvobitno predloženo ukupno 42,6 milijardi evra? Pogotovo što je predlogom budžeta već formulisano i ne dovodi se u pitanje to da zemlje-kandidati više neće imati unapred zagarantovane isplate? Njihova raspodela zavisiće od učinka u sprovođenju reformi i poštovanju vladavine prava, kako je to navedeno u dokumentima Evropskog parlamenta. Na šta u tim okolnostima Srbija može da računa?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomskim analitičarom Bojanom Stanićem, zamenikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Sasvim je izvesno da naredni dugoročni budžet EU od 2028. do 2034. godine neće biti prvobitno planiranih dve hiljade milijardi evra, a da li će biti manji za osam odsto kako predlaže Irska ili više, na čemu insistira Nemačka, lomiće se koplja do kraja godine, do kada se očekuje dogovor. Izvesno je i to da za kandidate više nema zagarantovane sume.Nemačka, koja predvodi Švedsku, Dansku, Holandiju, Finsku i Austriju, koje se zalažu za štednju, glat je odbila predlog Irske koja trenutno predsedava Savetom EU da se predloženi budžet skrati za 159 milijardi evra. Za razliku od EU štediša koje se zalažu za znatno veće smanjenje i to svih stavki, Irska, zajedno sa 17 južnih i istočnih članica, smatra da ne treba dirati u dve stavke – poljoprivredu i regionalni razvoj. Sredstva za te dve oblasti čine gotovo polovinu budžeta.Smanjenje bi po tom predlogu trebalo da pretrpe pre svega sredstva namenjena konkurentnosti, odbrani i razvojnoj pomoći. Kakvi su čiji izgledi pred odlučujuće sučeljavanje argumenata, hoće li prevagnuti sredstva za poljoprivredu, odnosno hranu, ili za odbranu, odnosno vojsku, na čemu insistira nemački kancelar Merc? Gde namaći sredstva u budžet EU, kada je Evropski revizorski sud upozoriio na sve veću zaduženost EU, koja bi već 2027. mogla da poraste na hiljadu milijardi evra? Šta znači „donošenje teških odluka“ i „odustajanje od dela političkih ciljeva“, na koje ukazuju revizori kao dodatne izvore prihoda bez kojih bi mogla da nastane „znatna finanijska praznina“, odnosno rupa u budžetu?Kakav je u svemu tome položaj kandidata za članstvo u EU, za koje je prvobitno predloženo ukupno 42,6 milijardi evra? Pogotovo što je predlogom budžeta već formulisano i ne dovodi se u pitanje to da zemlje-kandidati više neće imati unapred zagarantovane isplate? Njihova raspodela zavisiće od učinka u sprovođenju reformi i poštovanju vladavine prava, kako je to navedeno u dokumentima Evropskog parlamenta. Na šta u tim okolnostima Srbija može da računa? O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomskim analitičarom Bojanom Stanićem, zamenikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Sasvim je izvesno da naredni dugoročni budžet EU od 2028. do 2034. godine neće biti prvobitno planiranih dve hiljade milijardi evra, a da li će biti manji za osam odsto kako predlaže Irska ili više, na čemu insistira Nemačka, lomiće se koplja do kraja godine, do kada se očekuje dogovor. Izvesno je i to da za kandidate više nema zagarantovane sume.
Nemačka, koja predvodi Švedsku, Dansku, Holandiju, Finsku i Austriju, koje se zalažu za štednju, glat je odbila predlog Irske koja trenutno predsedava Savetom EU da se predloženi budžet skrati za 159 milijardi evra. Za razliku od EU štediša koje se zalažu za znatno veće smanjenje i to svih stavki, Irska, zajedno sa 17 južnih i istočnih članica, smatra da ne treba dirati u dve stavke – poljoprivredu i regionalni razvoj. Sredstva za te dve oblasti čine gotovo polovinu budžeta.
Smanjenje bi po tom predlogu trebalo da pretrpe pre svega sredstva namenjena konkurentnosti, odbrani i razvojnoj pomoći.
Kakvi su čiji izgledi pred odlučujuće sučeljavanje argumenata, hoće li prevagnuti sredstva za poljoprivredu, odnosno hranu, ili za odbranu, odnosno vojsku, na čemu insistira nemački kancelar Merc?
Gde namaći sredstva u budžet EU, kada je Evropski revizorski sud upozoriio na sve veću zaduženost EU, koja bi već 2027. mogla da poraste na hiljadu milijardi evra? Šta znači „donošenje teških odluka“ i „odustajanje od dela političkih ciljeva“, na koje ukazuju revizori kao dodatne izvore prihoda bez kojih bi mogla da nastane „znatna finanijska praznina“, odnosno rupa u budžetu?
Kakav je u svemu tome položaj kandidata za članstvo u EU, za koje je prvobitno predloženo ukupno 42,6 milijardi evra? Pogotovo što je predlogom budžeta već formulisano i ne dovodi se u pitanje to da zemlje-kandidati više neće imati unapred zagarantovane isplate? Njihova raspodela zavisiće od učinka u sprovođenju reformi i poštovanju vladavine prava, kako je to navedeno u dokumentima Evropskog parlamenta. Na šta u tim okolnostima Srbija može da računa?
O tome u emisiji „Energija Sputnjika“ novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa ekonomskim analitičarom Bojanom Stanićem, zamenikom direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
