https://lat.sputnikportal.rs/20261014/tajna-slozenog-nervnog-sistema-hobotnica-mozda-se-krije-u-3d-strukturi-dnk-1204441372.html
Tajna složenog nervnog sistema hobotnica možda se krije u 3D strukturi DNK
Tajna složenog nervnog sistema hobotnica možda se krije u 3D strukturi DNK
Sputnik Srbija
Hobotnice, lignje i sipe, zajedno poznate kao glavonošci bez ljušture, razvile su izuzetno velike i složene nervne sisteme sposobne za složena ponašanja kao što... 14.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-14T22:05+0200
2026-10-14T22:05+0200
2026-10-14T22:05+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204442183_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_ff3b5f71fd3a45a278165558fd0ef9e9.png
Istraživači su otkrili da je drevna, opsežna reorganizacija genoma promenila način na koji je DNK raspoređena unutar ćelije. Ove promene su dovele u kontakt ranije udaljene regione DNK, menjajući način regulacije gena. Razumevanje ovog procesa moglo bi da promeni način na koji razmišljamo o pojavi novih odlika tokom evolucije.Proučavana je 3D struktura genoma kod hobotnica, lignji i sipa, uz kombinaciju podataka o strukturi DNK sa aktivnošću gena.Kod glavonožaca, opsežna reorganizacija genoma, koja se dogodila pre više stotina miliona godina, drastično je preuredila genom i dovela ranije udaljene regione hromozoma u neposrednu blizinu.Istraživači su otkrili da, kada se regioni DNK dovedu u kontakt, oni mogu započeti interakciju i uzajamno uticati na aktivnost. Tokom vremena, ove interakcije mogu postati ukorenjene, formirajući sve povezanije regulatorne mreže.„Regulatorna upletenost“ balansira inovaciju i stabilnost u evoluciji genomaOvaj proces, koji istraživači opisuju kao „regulatornu upletenost“, može omogućiti genomima da proizvedu nove obrasce ekspresije gena uz očuvanje bitnih funkcija.Izgleda da svi aspekti strukture genoma ne reaguju jednako na njegovu reorganizaciju. Istraživači su otkrili da su velike strukturne jedinice genoma, poznate kao hromatinski domeni, ostale uglavnom stabilne tokom evolucije.Nasuprot tome, veze manjih razmera, poznate kao hromatinske petlje, bile su mnogo dinamičnije. Ove petlje dovode u kontakt udaljene regione DNK. One su se znatno razlikovale među vrstama, tkivima i razvojnim fazama i često su pronađene u blizini gena uključenih u ključne osobine glavonožaca, poput onih povezanih sa nervnim sistemom. Ovo sugeriše da bi ovi fleksibilniji regioni mogli biti posebno podložni promenama velikih razmera u organizaciji DNK.Ovi nalazi dovode u pitanje ideju da je arhitektura genoma pasivna posledica evolucije. Umesto toga, sugerišu da 3D organizacija DNK aktivno oblikuje način na koji se evolucija odvija. Kod glavonožaca, ovo je možda imalo ključnu ulogu u nastanku njihovih neobično složenih nervnih sistema.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Tajna složenog nervnog sistema hobotnica možda se krije u 3D strukturi DNK
Hobotnice, lignje i sipe, zajedno poznate kao glavonošci bez ljušture, razvile su izuzetno velike i složene nervne sisteme sposobne za složena ponašanja kao što su rešavanje problema i brzo kamufliranje. Nova studija naučnika sugeriše da poreklo ove složenosti možda nije samo u genima, već u načinu na koji je genom organizovan u 3D formatu.
Istraživači su otkrili da je drevna, opsežna reorganizacija genoma promenila način na koji je DNK raspoređena unutar ćelije. Ove promene su dovele u kontakt ranije udaljene regione DNK, menjajući način regulacije gena. Razumevanje ovog procesa moglo bi da promeni način na koji razmišljamo o pojavi novih odlika tokom evolucije.
Proučavana je 3D struktura genoma kod hobotnica, lignji i sipa, uz kombinaciju podataka o strukturi DNK sa aktivnošću gena.
„Genom nije samo sekvenca gena. Savijen je u složenu trodimenzionalnu strukturu. Razumevanje načina na koji ta struktura evoluira postaje sve važnije za razumevanje nastanka novih oblika biološke složenosti“, kažu naučnici.
Kod glavonožaca, opsežna reorganizacija genoma, koja se dogodila pre više stotina miliona godina, drastično je preuredila genom i dovela ranije udaljene regione hromozoma u neposrednu blizinu.
Istraživači su otkrili da, kada se regioni DNK dovedu u kontakt, oni mogu započeti interakciju i uzajamno uticati na aktivnost. Tokom vremena, ove interakcije mogu postati ukorenjene, formirajući sve povezanije regulatorne mreže.
„Regulatorna upletenost“ balansira inovaciju i stabilnost u evoluciji genoma
Ovaj proces, koji istraživači opisuju kao „regulatornu upletenost“, može omogućiti genomima da proizvedu nove obrasce ekspresije gena uz očuvanje bitnih funkcija.
Izgleda da svi aspekti strukture genoma ne reaguju jednako na njegovu reorganizaciju. Istraživači su otkrili da su velike strukturne jedinice genoma, poznate kao hromatinski domeni, ostale uglavnom stabilne tokom evolucije.
Nasuprot tome, veze manjih razmera, poznate kao hromatinske petlje, bile su mnogo dinamičnije. Ove petlje dovode u kontakt udaljene regione DNK. One su se znatno razlikovale među vrstama, tkivima i razvojnim fazama i često su pronađene u blizini gena uključenih u ključne osobine glavonožaca, poput onih povezanih sa nervnim sistemom. Ovo sugeriše da bi ovi fleksibilniji regioni mogli biti posebno podložni promenama velikih razmera u organizaciji DNK.
Ovi nalazi dovode u pitanje ideju da je arhitektura genoma pasivna posledica evolucije. Umesto toga, sugerišu da 3D organizacija DNK aktivno oblikuje način na koji se evolucija odvija. Kod glavonožaca, ovo je možda imalo ključnu ulogu u nastanku njihovih neobično složenih nervnih sistema.
