Širi se jaz: Šta se krije iza leta Zelenskog u London – baš kad ga je Tramp pustio niz vodu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
London podržava Vladimira Zelenskog ne zato što je posebno zainteresovan za njegov politički opstanak, već zato što kijevski režim vidi kao oruđe za nanošenje strateškog poraza Rusiji. Ako Zelenski ne može da odigra ulogu koja mu je namenjena, Britanci bi mogli da ga zamene nekim ko bi pregovore Zapada sa Moskvom praktično učinio nemogućim.
Čim je Donald Tramp optužio šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog da svojim potezima izaziva probleme na globalnom nivou i pozvao na promenu rukovodstva u Kijevu, uz poruku da je vreme da Ukrajina dobije novog predsednika, Vladimir Zelenski zaputio se u London.
To i nije neko iznenađenje, s obzirom da je London jedan od najupornijih zagovornika nastavka zapadne podrške Kijevu. Tako se i sada na dnevnom redu sastanka nalaze nastavak vojne pomoći Ukrajini, dodatne sankcije protiv Rusije i ubrzana isporuka raketa za protivvazdušnu odbranu. Britanska vlada najavila je paket od 45 miliona funti za rakete namenjene presretanju ruskih dronova, kao i pripremu novih vojnih i finansijskih mera podrške ukrajinskom režimu.
Međutim, s obzirom na trenutak u kome se poseta Zelenskog odvija, postavlja se pitanje nisu li najavljene tačke dnevnog reda samo formalnost, a da je glavno pitanje održanje Vladimira Zelenskog na vlasti? I može li London da sačuva Zelenskog na čelu kijevskog režima uprkos američkim pritiscima za njegovu smenu.
Cilj Londona – naneti Rusiji strateški poraz
Prema oceni Dragoljuba Bosnića, dopisnika Informativne agencije BRIKS-a iz Srbije, britansku podršku Zelenskom treba posmatrati kao kroz dugoročnu strategiju Dauning strita prema Rusiji u kojoj je sudbina ukrajinskog rukovodstva podređena cilju da se Moskvi nanese strateški poraz.
„Oni znaju da Zelenski bez zapadne podrške ne može da ostane na vlasti, ne samo finansijski, već i u smislu održavanja ukrajinskih obaveštajnih službi koje su još malo pa terorističke organizacije. GUR i SBU su nosioci obaveštajnog aparata koje su ključne za opstanak bilo koje vlasti u Ukrajini. I imamo i vojni momenat. Kada znamo da ukrajinska vojska ne može da postoji ne samo bez isporuka zapadnog oružja, nego ni bez podrške u strategijskom izviđanju, pružanju usluga veze itd. Mi znamo da bi ukrajinska vojska bila u mnogo gorem položaju kada bi morala da se oslanja samo na svoje snage“, navodi Bosnić.
Britanske najave nove vojne pomoći i dodatnih sankcija protiv Rusije uklapaju se u takav pristup. London poručuje da će nastaviti da podržava Kijev, ubrzava isporuke sredstava protivvazdušne odbrane i traži od saveznika da pojačaju ekonomski pritisak na Moskvu.
Jaz između Trampa i Londona sve dublji
Prema Bosnićevom mišljenju, razlike između ukrajinskog rukovodstva i njegovih zapadnih pokrovitelja postale su vidljivije nakon povratka Donalda Trampa u Belu kuću. On podseća na javni sukob Trampa i Zelenskog u Vašingtonu i ocenjuje da je njihov odnos od početka bio opterećen različitim očekivanjima.
„Vidimo jako velike pukotine u odnosima ukrajinskog režima i Zapada, odnosno njihovih zapadnih pokrovitelja, To je počelo mnogo ranije. Videli smo to tokom onog skandaloznog sastanka Zelenskog i Trampa, kada je delovalo da će se skoro potući, bar je tako izgledalo u Beloj kući. Bio je to jako loš početak odnosa nakon što je Tramp preuzeo funkciju. Bilo je jasno da taj odnos neće biti naročito dobar, ali niko nije očekivao da će Tramp tako naprasno da povuče podršku“, kaže Bosnić.
I sada, promena u odnosima vezana je za pokušaje postizanja energetskog primirja – različiti pogledi na to kako treba završiti sukob otkrivaju da Vašington i pojedine evropske prestonice nemaju iste prioritete.
Upravo tu London vidi razlog da dodatno učvrsti podršku Zelenskom. Ako bi se američka administracija okrenula pregovorima sa Moskvom, britanski politički vrh mogao bi da nastoji da sačuva postojeću ukrajinsku politiku i spreči dogovor sa Rusijom. Jedinstvo Zapada više ne treba uzimati kao nešto što se podrazumeva, smatra Bosnić.
Britanska politika prema Rusiji je ista vekovima
Na pitanje zašto London tako uporno podržava Kijev, Bosnić odgovara da je razlog, prema njegovom viđenju, duboko ukorenjen u britanskoj spoljnoj politici. Reč je, kako kaže, o patološkoj i endemskoj rusofobiji koja se provlači vekovima. Oduvek su britanski interesi bili usmereni ka sprečavanju pojave snažne Rusije koja bi mogla da utiče na evropski ili svetski poredak.
„Njihov cilj je oduvek bio da Rusija bude oslabljena, nebitno na koji način i nebitno je koga podržavali u tom smislu, sve dok taj neko stvara haos u Rusiji, to njima odgovara. Sad, problem je što znaju da ako Rusija izađe kao pobednik iz svega ovoga, sami Englezi će doći u loš položaj zato što su se postavili kao jedan od najvećih protivnika Rusije“, ocenjuje Bosnić.
Zbog toga su Zelenski i Ukrajina ovakva kakva je danas, osnovna strateška alatka u rukama Velike Britanije za eventualni pritisak i destabilizaciju Rusije. To će biti vodilja britanske geopolitike dokle god postoji britanska politička elita, dodaje naš sagovornik.
Zelenski je zamenjiv – bitno je da politika ostane ista
S obzirom da je Zelenski samo sredstvo za postizanje cilja, ne treba isključiti ni pokušaj da se šefu kijevskog režima pronađe zamena prihvatljiva za Veliku Britaniju – ona koja bi i dalje sledila politički i agresivan kurs prema Moskvi.
Kao mogućeg kandidata izdvaja Valerija Zalužnog, bivšeg vrhovnog komandanta ukrajinskih oružanih snaga, koji je sada ambasador Ukrajine u Londonu. O njemu se kao mogućem nasledniku Zelenskog govori već godinama upravo bi on mogao da bude prihvatljiv britanskim političkim krugovima. Međutim, postavlja se pitanje koliko je Zalužni prihvatljiv Amerikancima i drugim kijevskim saveznicima. Zalužni je manje spreman na pregovore sa Moskvom, pa bi njegovo preuzimanje kormila kijevskog režima moglo da dovede do dodatne eskalacije, smatra Bosnić.
Prema Bosnićevim rečima, ne može se sa sigurnošću predvideti da li će britanski pokušaj da se Zelenski očuva na vlasti uspeti, ili će šef kijevskog režima biti prinuđen da se povuče i bude zamenjen nekim drugim. Sa druge strane, dobro je što se stvara jaz između Vašingtona, Brisela i Londona, jer to svakako znači korak bliže rešenju sukoba ukoliko se jaz bude proširivao, zaključuje on.
Pogledajte i:
