https://lat.sputnikportal.rs/20261014/od-pocetka-svo-godine-na-ukrajinskoj-strani-ucestvovalo-najmanje-20000-stranih-placenika-1204463327.html
Od početka SVO godine na ukrajinskoj strani učestvovalo najmanje 20.000 stranih plaćenika
Od početka SVO godine na ukrajinskoj strani učestvovalo najmanje 20.000 stranih plaćenika
Sputnik Srbija
Najmanje 20.000 stranih plaćenika učestvovalo je u borbenim dejstvima na ukrajinskoj strani od 2022. godine, izjavila je šef ruske delegacije na pregovorima o... 14.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-14T19:43+0200
2026-10-14T19:43+0200
2026-10-14T19:43+0200
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
ukrajina
julija ždanova
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204463005_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_86da7cf82047e662359ee60f3a6b9eaf.jpg
Prema njenim rečima, najveći broj identifikovanih plaćenika došao je iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kanade i Gruzije — više od 700 iz svake zemlje. Izdate su otpužnice protiv 1.094 plaćenika, 296 slučajeva je upućeno sudu, a donete su 243 presude.Ždanova je takođe navela da među stranim borcima na ukrajinskoj strani ima mnogo vojnih kadrova iz zemalja NATO-a, od kojih većina deluje tajno. Diplomata je istakla da se u Poljskoj nalaze veliki centri za obuku koji rade pod nadzorom vojnih stručnjaka Alijanse.Ona je istakla da narko-karteli i druge kriminalne organizacije šalju svoje predstavnike u Ukrajinu da steknu borbeno iskustvo.Kako je navela, rusko Ministarstvo odbrane prati i identifikuje strane plaćenike koji dolaze u Ukrajinu radi učešća u vojnim operacijama. Ona je takođe saopštila da ruske oružane snage izvode napade visoko preciznim oružjem dugog dometa na njihove privremene baze.Militarizacija NATO-a dovela do ilegalne trgovine oružjaDiplomata je, takođe, primetila da su politika militarizacije NATO-a i vojna pomoć Kijevu doveli do nekontrolisanog i neviđenog rasta ilegalne trgovine zapadnim oružjem.Ona je podsetila Ždanova da je tokom junskog seminara o ilegalnom širenju oružja iz Ukrajine u zemlje EU, nemačka stručna zajednica zaključila da se unutar EU nalazi oko 35 miliona neregistrovanog oružja različite vrste.Udvostručen broj ukrajinskih napada na civilne ciljeveBroj napada Oružanih snaga Ukrajine na ruske civilne objekte najmanje se udvostručio u poređenju sa 2025. godinom, rekla je Ždanova.„Ukrajinske snage ispalile su ukupno više od 550.000 komada municije na ruske civilne objekte. U poređenju sa prošlom godinom, broj takvih udara se u najmanju ruku udvostručio“, rekla je Ždanova na sednici Foruma OEBS-a za bezbednosnu saradnju.Prema njenim rečima, za vreme parlamentarnih izbora u Rusiji od 18. do 20. septembra, intenzitet granatiranja civilnih ciljeva dostigao je vrhunac, približavajući se brojci od 9.000 komada municije nedeljno. Ždanova je takođe naglasila da zapadne države prećutkuju o ovim napadima.Ona je dodala da je od kraja februara 2022. godine kao rezultat vojnih dejstava ukrajinskih snaga poginulo najmanje 9.006 civila, od kojih 305 dece. Ranjeno je više od 26.340 osoba, od kojih 1.520 maloletnika.Ždanova je naglasila da će svi odgovorni za zločine protiv ruskih civila biti kažnjeni. Takođe je navela da ruske vlasti dosledno dokumentuju činjenice i procesuiraju odgovorne za izdavanje i izvršavanje naređenja koja krše međunarodno humanitarno pravo.Ona je dodala da su više od 95 odsto civila ranjenih u ukrajinskim vazdušnim napadima žrtve napada dronova.Kako je navela, ukrajinske trupe namerno ciljaju javna mesta i civilna vozila, znajući da će ciljati civile, uključujući decu. Istovremeno, ukrajinske oružane snage koriste obaveštajne podatke koje su im obezbedile zemlje NATO-a i savremeno naoružanje.Poziv Kijevu da ne širi laži o situaciji u gradu AljoškiRusija poziva Kijev i zapadne države učesnice OEBS-a da prestanu da daju izjave koje nisu istinite u vezi sa situacijom u mestu Aljoški u Hersonskoj oblasti, navela je diplomata.„Pozivamo Kijev i zapadne države-učesnice OEBS-a da se uzdrže od ponavljanja izjava koje nisu u skladu sa stvarnošću, a međunarodne organizacije da daju nepristrasnu procenu zločina Kijeva protiv grada Aljoški koji je prilično stradao“, naglasila je Ždanova.O situaciji na Crnom moruKolektivni međunarodni pritisak na Kijev bio bi optimalan način da se osigura bezbednost komercijalne plovidbe na Crnom moru, napomenula je Ždanova.Prema njenoj proceni, ovaj pristup mogao bi dati brže i opipljivije rezultate nego potpisivanje brojnih pravno neobavezujućih dokumenata.Ždanova je podsetila na iskustvo Crnomorske inicijative iz 2022-2023. godine, koja je samo poslužila kao paravan za ukrajinsku vojnu logistiku.„Podsećam da je, uz direktnu podršku zapadnih zemalja, Kijev pokušao da blokira ekonomsku aktivnost u Azovsko-crnomorskom regionu u periodu jun-avgust. Vođen taktikom potpunog uništavanja brodova koji prevoze naftu, naftne derivate i hranu, Kijev je nastojao da parališe trgovačku plovidbu i izvoz hrane… U 2026. godini zabeleženo je 214 takvih incidenata – od 228 od početka Specijalne vojne operacije. Poginulo je 28 članova posade“, rekla je Ždanova.Prema rečima Ždanove, incidenti ove godine uključuju sedam velikih napada na tankere koji prevoze kazahstansku naftu preko Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma.Primarna mera stabilizacije trebalo bi da bude prekid napada Kijeva na civilne brodove i stvaranje prepreka međunarodnim trgovinskim i logističkim rutama, zaključila je Ždanova.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250327/na-strani-ukrajine-ratuje-3300-placenika-iz-70-zemalja-1184074247.html
https://lat.sputnikportal.rs/20260923/zapad-pretvorio-ukrajinu-u-centar-crnog-trzista-oruzja-1203689252.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, ukrajina, julija ždanova, nato
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, ukrajina, julija ždanova, nato
Od početka SVO godine na ukrajinskoj strani učestvovalo najmanje 20.000 stranih plaćenika
Najmanje 20.000 stranih plaćenika učestvovalo je u borbenim dejstvima na ukrajinskoj strani od 2022. godine, izjavila je šef ruske delegacije na pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču Julija Ždanova.
„Ruski istražni organi identifikovali su više od 4.000 plaćenika iz više od 70 zemalja“, napomenula je ona.
Prema njenim rečima, najveći broj identifikovanih plaćenika došao je iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Kanade i Gruzije — više od 700 iz svake zemlje. Izdate su otpužnice protiv 1.094 plaćenika, 296 slučajeva je upućeno sudu, a donete su 243 presude.
Ždanova je takođe navela da među stranim borcima na ukrajinskoj strani ima mnogo vojnih kadrova iz zemalja NATO-a, od kojih većina deluje tajno. Diplomata je istakla da se u Poljskoj nalaze veliki centri za obuku koji rade pod nadzorom vojnih stručnjaka Alijanse.
Ona je istakla da narko-karteli i druge kriminalne organizacije šalju svoje predstavnike u Ukrajinu da steknu borbeno iskustvo.
„Posebnu kategoriju plaćenika (koji se bore na strani Ukrajine) čine predstavnici kriminalnih organizacija i narko-kartela, koji šalju svoje predstavnike u zonu borbenih dejstava da steknu iskustvo u savremenom ratovanju, pre svega u korišćenju bespilotnih letelica, kako bi ih ti kriminalni elementi, po povratku kući, mogli koristiti u obračunu sa legitimnim vlastima“, objasnila je Ždanova.
Kako je navela, rusko Ministarstvo odbrane prati i identifikuje strane plaćenike koji dolaze u Ukrajinu radi učešća u vojnim operacijama. Ona je takođe saopštila da ruske oružane snage izvode napade visoko preciznim oružjem dugog dometa na njihove privremene baze.
Militarizacija NATO-a dovela do ilegalne trgovine oružja
Diplomata je, takođe, primetila da su politika militarizacije NATO-a i vojna pomoć Kijevu doveli do nekontrolisanog i neviđenog rasta ilegalne trgovine zapadnim oružjem.
„Militarizacija NATO bloka i protok oružja u Ukrajinu već su doveli do nekontrolisane i, možda, neviđene u istoriji ratovanja, ilegalne trgovine zapadnim oružjem i vojnom tehnikom. Nelegitimni kijevski režim, pod bliskim nadzorom Evropljana i koji uživa podršku EU, prepustio je ilegalnu preprodaju oružja ukrajinskim i međunarodnim organizovanim kriminalnim grupama. U ovim sumnjivim šemama ključnu ulogu ima i komanda Oružanih snaga Ukrajine i rukovodstvo nacionalnih obaveštajnih službi“, istakla je Ždanova.
Ona je podsetila Ždanova da je tokom junskog seminara o ilegalnom širenju oružja iz Ukrajine u zemlje EU, nemačka stručna zajednica zaključila da se unutar EU nalazi oko 35 miliona neregistrovanog oružja različite vrste.
Udvostručen broj ukrajinskih napada na civilne ciljeve
Broj napada Oružanih snaga Ukrajine na ruske civilne objekte najmanje se udvostručio u poređenju sa 2025. godinom, rekla je Ždanova.
„Ukrajinske snage ispalile su ukupno više od 550.000 komada municije na ruske civilne objekte. U poređenju sa prošlom godinom, broj takvih udara se u najmanju ruku udvostručio“, rekla je Ždanova na sednici Foruma OEBS-a za bezbednosnu saradnju.
Prema njenim rečima, za vreme parlamentarnih izbora u Rusiji od 18. do 20. septembra, intenzitet granatiranja civilnih ciljeva dostigao je vrhunac, približavajući se brojci od 9.000 komada municije nedeljno. Ždanova je takođe naglasila da zapadne države prećutkuju o ovim napadima.
Ona je dodala da je od kraja februara 2022. godine kao rezultat vojnih dejstava ukrajinskih snaga poginulo najmanje 9.006 civila, od kojih 305 dece. Ranjeno je više od 26.340 osoba, od kojih 1.520 maloletnika.
Ždanova je naglasila da će svi odgovorni za zločine protiv ruskih civila biti kažnjeni. Takođe je navela da ruske vlasti dosledno dokumentuju činjenice i procesuiraju odgovorne za izdavanje i izvršavanje naređenja koja krše međunarodno humanitarno pravo.
Ona je dodala da su više od 95 odsto civila ranjenih u ukrajinskim vazdušnim napadima žrtve napada dronova.
Kako je navela, ukrajinske trupe namerno ciljaju javna mesta i civilna vozila, znajući da će ciljati civile, uključujući decu. Istovremeno, ukrajinske oružane snage koriste obaveštajne podatke koje su im obezbedile zemlje NATO-a i savremeno naoružanje.
Poziv Kijevu da ne širi laži o situaciji u gradu Aljoški
Rusija poziva Kijev i zapadne države učesnice OEBS-a da prestanu da daju izjave koje nisu istinite u vezi sa
situacijom u mestu Aljoški u Hersonskoj oblasti, navela je diplomata.
„Pozivamo Kijev i zapadne države-učesnice OEBS-a da se uzdrže od ponavljanja izjava koje nisu u skladu sa stvarnošću, a međunarodne organizacije da daju nepristrasnu procenu zločina Kijeva protiv grada Aljoški koji je prilično stradao“, naglasila je Ždanova.
O situaciji na Crnom moru
Kolektivni međunarodni pritisak na Kijev bio bi optimalan način da se osigura bezbednost komercijalne plovidbe na Crnom moru, napomenula je Ždanova.
Prema njenoj proceni, ovaj pristup mogao bi dati brže i opipljivije rezultate nego potpisivanje brojnih pravno neobavezujućih dokumenata.
Ždanova je podsetila na iskustvo Crnomorske inicijative iz 2022-2023. godine, koja je samo poslužila kao paravan za ukrajinsku vojnu logistiku.
„Podsećam da je, uz direktnu podršku zapadnih zemalja, Kijev pokušao da blokira ekonomsku aktivnost u Azovsko-crnomorskom regionu u periodu jun-avgust. Vođen taktikom potpunog uništavanja brodova koji prevoze naftu, naftne derivate i hranu, Kijev je nastojao da parališe trgovačku plovidbu i izvoz hrane… U 2026. godini zabeleženo je 214 takvih incidenata – od 228 od početka Specijalne vojne operacije. Poginulo je 28 članova posade“, rekla je Ždanova.
Prema rečima Ždanove, incidenti ove godine uključuju sedam velikih napada na tankere koji prevoze kazahstansku naftu preko Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma.
Primarna mera stabilizacije trebalo bi da bude prekid napada Kijeva na civilne brodove i stvaranje prepreka međunarodnim trgovinskim i logističkim rutama, zaključila je Ždanova.
