https://lat.sputnikportal.rs/20261013/zaharova-moskva-nece-odustati-od-rezolucije-1244--odbrana-beograda-je-odbrana-zajednicke-istorije-1204394227.html
Zaharova: Moskva neće odustati od Rezolucije 1244 — odbrana Beograda je odbrana zajedničke istorije
Zaharova: Moskva neće odustati od Rezolucije 1244 — odbrana Beograda je odbrana zajedničke istorije
Sputnik Srbija
Moskva će se beskompromisno zalagati za sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, jer je odbrana pozicija Beograda neodvojiva... 13.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-13T11:51+0200
2026-10-13T11:51+0200
2026-10-13T14:48+0200
rusija
rusija – politika
marija zaharova
srbija
kosovo i metohija (kim)
rezolucija un
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/16/1198401682_0:320:3071:2047_1920x0_80_0_0_77610f7edf33b32e3e4c21cdef6916c1.jpg
Govoreći o temama vezanim za Balkan, diplomata je skrenula pažnju na to da se neki mladi ljudi, zbog nepoznavanja istorije, pitaju da li je potrebno toliko dugo i uporno boriti se za očuvanje značaja ove rezolucije, kojom se potvrđuje suverenitet Srbije nad Kosovom. Odgovor na to pitanje, prema njenim rečima, leži u dubokim istorijskim korenima rusko-srpskog bratstva.Ona je podsetila da srpski dobrovoljci, koji danas dolaze da brane Rusiju, ne brane samo načela pravde i međunarodnog prava već i ono što je neraskidivo povezano sa njihovom istorijskom sudbinom. Kao primer, diplomata je navela zemlje istorijske slovenske Srbijeu Donbasu — današnju Lugansku oblast i područje Bahmuta, gde je pre više vekova formiran srpski husarski puk koji je branio zajedničke granice.Oružani sukob albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova sa vojskom i policijom Srbije 1999. godine doveo je do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koju su tada činile Srbija i Crna Gora, od strane NATO-a.Vojna operacija pokrenuta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz obrazloženje zapadnih zemalja da su vlasti Jugoslavije sprovodile etničko čišćenje u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija i izazvale humanitarnu katastrofu.Vazdušni napadi Severnoatlantske alijanse trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U bombardovanju NATO-a poginulo je više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara. Lekari beleže i posledice upotrebe osiromašenog uranijuma, koje dovode do porasta broja onkoloških oboljenja.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, marija zaharova, srbija, kosovo i metohija (kim), rezolucija un
rusija – politika, marija zaharova, srbija, kosovo i metohija (kim), rezolucija un
Zaharova: Moskva neće odustati od Rezolucije 1244 — odbrana Beograda je odbrana zajedničke istorije
11:51 13.10.2026 (Osveženo: 14:48 13.10.2026) Moskva će se beskompromisno zalagati za sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu, jer je odbrana pozicija Beograda neodvojiva od očuvanja naše zajedničke istorije i viševekovnih veza dva naroda, izjavila je Marija Zaharova, zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Govoreći o temama vezanim za Balkan, diplomata je skrenula pažnju na to da se neki mladi ljudi, zbog nepoznavanja istorije, pitaju da li je potrebno toliko dugo i uporno boriti se za očuvanje značaja ove rezolucije, kojom se potvrđuje suverenitet Srbije nad Kosovom. Odgovor na to pitanje, prema njenim rečima, leži u dubokim istorijskim korenima rusko-srpskog bratstva.
„Kada danas neko iz mlađe generacije, ne poznajući istoriju, kaže: ‘Pa, slušajte, dokle više treba da se borimo za Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj se kaže da je Kosovo Srbija?’ — drugog odgovora nema! Zalagaćemo se za nju jer su se za ono za šta se mi danas zalažemo pre dva veka borili upravo Srbi“, rekla je Zaharova na Jekaterinjinskom forumu.
Ona je podsetila da srpski dobrovoljci, koji danas dolaze da brane Rusiju, ne brane samo načela pravde i međunarodnog prava već i ono što je neraskidivo povezano sa njihovom istorijskom sudbinom. Kao primer, diplomata je navela zemlje istorijske slovenske Srbijeu Donbasu — današnju Lugansku oblast i područje Bahmuta, gde je pre više vekova formiran srpski husarski puk koji je branio zajedničke granice.
„Toliko je sve isprepleteno. Nije samo reč 'internacionalnost'; ova reč obuhvata sudbine hiljada, desetina ljudi tokom vekova“, naglasila je Zaharova.
Oružani sukob albanskih separatista iz Oslobodilačke vojske Kosova sa vojskom i policijom Srbije 1999. godine doveo je do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koju su tada činile Srbija i Crna Gora, od strane NATO-a.
Vojna operacija pokrenuta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz obrazloženje zapadnih zemalja da su vlasti Jugoslavije sprovodile etničko čišćenje u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija i izazvale humanitarnu katastrofu.
Vazdušni napadi Severnoatlantske alijanse trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. U bombardovanju NATO-a poginulo je više od 2.500 ljudi, uključujući 87 dece, a materijalna šteta procenjena je na 100 milijardi dolara. Lekari beleže i posledice upotrebe osiromašenog uranijuma, koje dovode do porasta broja onkoloških oboljenja.
