Dogovor Putina i Trampa je energetska i politička bomba – moguća promena rešenja i za NIS /video/
© POOL
/ Pratite nas
Rezultat poslednjeg razgovora predsednika Rusije i SAD Vladimira Putina i Donalda Trampa u kom je dogovorena isporuka ruskog dizela u Ameriku je ne samo energetska, već i strateška politička bomba, ocenjuje politikolog i stručnjak za energetiku Nebojša Obrknežev, ističući da to može doneti pozitivne promene i za Srbiju kad je reč o NIS-u.
Sad sve zavisi od dogovora Rusije i Sjedinjenih Država, a kako napominje Obrknežev, za Srbiju dve najbitnije figure u ovom slučaju su Tramp i Putin.
„Evo 10. januara će biti dve godine kako živimo naftnu energetsku krizu, gde smo se snalazili kako smo se snalazili, i nismo je osetili. Da li sada će biti nekog novog rešenja, i konkretno i produžetaka, i da li bi to rešenje bio potencijalno mađarski Mol, ili bi to ostala Ruska Federacija, ili bi se sankcije skinule, ili bi se našao neki treći partner, to sad ponajviše zavisi od dogovora između Ruske Federacije i SAD. A naravno da će to uključiti Republiku Srbiju kao odanog partnera jer smo to pokazali u prethodne dve, odnosno četiri godine“, obrazlaže ovaj ekspert u emisiji Svet sa Sputnjikom .
I za NIS sve može da krene pozitivnim tokom
On veruje da posle razgovora Putina i Trampa i razrešenje pitanja NIS-a može da krene drugim, pozitivnim tokom.
„Možda i ne dođe do same kupoprodaje, već da nekako ostane kako jeste, da se napravi neki novi sporazum možda između Republike Srbije i Ruske Federacije“, kaže Obrknežev, precizirajući da je to njegovo lično mišljenje.
Prema njegovom mišljenju, Amerikanci tu igraju glavnu ulogu u smislu da se Naftna industrija Srbije skine sa sankcija.
„Što se tiče snabdevanja naftom, nama to mnogo znači jer vi imate većinski rusku kompaniju, a s druge strane imali ste Amerikance koji su stavljali šapu na naftovod Janaf, a Hrvati su to bezuslovno poštovali. Iz tog razloga, saradnja RF i SAD nama znači slobodan transport sirove nafte, a na nama je kako ćemo se snaći diplomatskim aktivnostima i iz koje zemlje uvoziti sirovu naftu koja je podobna za našu rafineriju u Pančevu.“
Obrknežev podseća da dogovor dvojice svetskih lidera o isporuci ruskog dizela na tržište SAD podrazumeva da u prvoj fazi bude dostavljeno oko 300.000 tona tog goriva, dok će druga tranša biti oko pola miliona tona i da to dosta znači za američko tržište gde je u ranijem periodu porasla cena po galonu.
“S druge strane, prvi put imamo da dolazi do prekida lanca sankcija koje SAD imaju prema Ruskoj Federaciji, gde je kada govorimo o energentima to glavno čega su se i Amerika i Evropa držale do sada. Sad se Amerika toga ne drži i vidimo da, i to je moje mišljenje odavno, iza kulisa postoje određeni dogovori i komunikacija između Ruske Federacije i SAD i da i te kako i jedan i drugi predsednik veoma racionalno razmišljaju”, konstatuje naš sagovornik.
Evropa provalija između SAD i Rusije
On dodaje da su i sukob na Bliskom istoku ali i bombardovanje rafinerija u Rusiji doprineli deficitu nafte u svetu što je dovelo do svetske energetske krize po pitanju derivata, što je po njemu dokaz da živimo u "prvom svetskom energetskom ratu".
Zato je razgovor Putina i Trampa došao, kako kaže Obrknežev, kao energetska i geopolitička i politička bomba jer će dogovorom o isporuci dizela Rusija zarađivati oko četiri i po milijarde dolara.
On predviđa da će u narednom periodu energetska infrastruktura na prostoru Evrope "više ići ka SAD", jer više od godinu dana postoje naznake da su Amerikanci zainteresovani za preuzimanje Severnog toka 1 i 2, tako da bi onda postojao sigurni izvoznik gasa i parter koji će naplaćievati transport do zemalja koje su uvele sankcije.
"I onda dolazimo do situacije da je Evropa provalija između SAD i Rusije”, primećuje on.
U toj provaliji, naglašava naš sagovornik, Srbija je svojom politikom ostala možda usamljena u Evropi, ali se trudi da i prema Vašingtonu i prema Moskvi, a i prema Briselu, bude korektna.
“Moramo da napomenemo i strateški dijalog u koji krećemo sa SAD. Amerikanci se dosta uključuju na Balkanu i pitanje je kako će se sve to završiti. A imate izuzetne odnose, odnosno otopljavanje odnosa između Ruske Federacice i SAD. Mislim da će to ići samo uzlaznim pravcem i tu je zapravo naša pobeda jer smo ostali suvereni i svoji, i prema jednima i prema drugima”, poručuje Obrknežev.
Novinar i urednik RT Balkan Andrej Mlakar smatra da je možda rešenje za NIS saradnja Rusa i Amerikanaca i formiranje njihovog zajedničkog preduzeća.
“Jer ovde je suština da će se Rusija i Amerika dogovoriti i da imaju mnogo veće ambicije nego što je to Evropa i što su to evropski pogledi. “
Očekivano otopljavanje
Profesor dr Mina Zirojević napominje da su i prethodni razgovori Putina i Trampa nagoveštavali da odnos dve zemlje postaje sve realističniji a posebno izdvaja poruku koju je nakon ovog razgovora američki predsednik poslao šefu kijevskog režima Vladimiru Zelenskom - da je vreme da ode.
„Dve tačke su najvažnije: ti više ne možeš da budeš tu, a s druge strane, ti nisi hteo da dođe do mira.“
Zirojevićeva podseća i da je Zelenski na to uzvratio uvredljivim komentarima o „slabom rešenju“ Trampa, ali i izjavom da izbore u Ukrajini može da sprovede ako dobije 60 dana primirja.
„Treba mu toliko da se konsoliduje vezano za Ameriku gde više nema nikakvu podršku ili da barem Evropa nekako prikaže da će sa Ukrajinom i dalje biti sve dobro. A tamo je na ulicama strašno zbog toga što više ne jure samo muškarce, i ranjene, i bez noge, nego su sad krenuli da i žene regrutuju po ulicama. Nema struje, dolazi do prekida vodosnabdevanja, a čeka se zima koja tamo nikad nije prijatna. Zna se da Rusi bolje ratuju po zimi, a svakim danom se u stvari čeka da osvoje još dva, tri grada. Ono što je postalo izvesno, to je da Rusi nemaju razloga da se odreknu ciljeva koje su postavili na početku a i da ne mogu da se zaustave samo na teritorijama koje je Ruska Federacija već oslobodila”, opisuje situaciju naša sagovornica.
Mlakar kaže da ovo nije prvi sukob Trampa i Zelenskog i da oni već neko vreme igraju igru „toplo-hladno“, a da je sad postalo ledeno i da „dolazi zima, duga i hladna“.
Objašnjavajući sled događaja koji je doveo do približavanja stavova Trampa i Putina, Mlakar napominje da treba uzeti u obzir probleme koje SAD imaju zbog Irana koji i dalje kontroliše Ormuski moreuz, kao i napadi Huta na Arabijsko poluostrvo, ali i probleme sa eksploatacijom nafte u Venecueli, pa Trampu nije ostalo ništa drugo nego da se obrati na proverenu adresu a to je Putin.
„A Putin je rekao da nema nikakvog problema i munjevito je tanker isplovio i krenuo prema SAD. I dobili smo šok u Briselu pa su se pojavili svi živi, i politički pokojni i oni što nisu politički pokojni, da Trampu kažu da je izdao Zelenskog i da je izdao principe... A zapravo su oni sami došli do ivice ambisa”, napominje Mlakar.
Evropa je sada, zaključuje on, pred izborom: ili će da ovo prihvati i time pokaže da su sankcije i sve ono što su pričali i vršili pritisak na Rusiju doživelo debakl, ili će krenuti u neki otvoreni sukob - trećeg puta nemaju.
Pogledajte i:
