https://lat.sputnikportal.rs/20261012/zemljotres-u-kijevu-zelenski-naljutio-trampa-rusija-olivera-ikodinovic-1204364943.html
Zemljotres u Kijevu: Zelenski naljutio Trampa
Zemljotres u Kijevu: Zelenski naljutio Trampa
Sputnik Srbija
Vladimir Zelenski izbegava održavanje predsedničkih izbora kako bi sačuvao vlast, iako je njihovo sprovođenje tehnički moguće, a ključni preduslov predstavlja... 12.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-12T22:22+0200
2026-10-12T22:22+0200
2026-10-12T22:22+0200
specijalna operacija u ukrajini
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija
rusija – politika
svet
svet – politika
sad
ukrajina
evropska unija (eu)
vladimir zelenski
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/15/1182879592_0:162:3067:1887_1920x0_80_0_0_1af9a2f6f60415dd02538f6674860858.jpg
Ovu ocenu izneo je Jurij Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike, nakon što je Donald Tramp zatražio raspisivanje novih izbora u Ukrajini, poručivši da je toj zemlji potreban novi predsednik „koji može da postigne dogovor sa Rusijom o okončanju rata“.Tramp je istovremeno kritikovao Vladimira Zelenskog zbog udara na ruske rafinerije nafte, optužujući ga da ti napadi utiču na snabdevanje svetskog tržištu i podstiču rast cena tog goriva, stvarajući probleme američkim poljoprivrednicima.Nakon Trampovih kritika, Zelenski je izneo uslove za održavanje izbora u Ukrajini i predložio 60-dnevno potpuno primirje sa Rusijom kako bi Ukrajina mogla da organizuje predsedničke izbore.Orlov ukazuje na protivrečnost u izjavama ukrajinskog lidera, koji je ranije tvrdio da legitimni izbori nisu mogući u ratnim uslovima, između ostalog i zbog toga što devet miliona Ukrajinaca živi van zemlje, dok sada poručuje da je spreman da ih održi ukoliko Rusija pristane na dvomesečno primirje.On je izrazio uverenje da Kremlj shvata nameru Zelenskog i da Moskva neće prihvatiti njegove uslove.Kremlj je saopštio da je Putin spreman da naredi obustavu udara na Ukrajinu tokom izbornog dana, ukoliko Kijev zaista želi da održi izbore, što upravo ukazuje da Moskva neće pristati da bude uvučena u igru Zelenskog.Na pitanje kakav signal Tramp šalje Putinu javnim kritikama Zelenskog, Orlov podseća da američki predsednik ni ranije nije štedeo ukrajinskog lidera, nazivajući ga „najvećim trgovcem među političarima“.Orlov takođe ocenjuje da Tramp time šalje signal Putinu da Vašington ostaje privržen ranijim dogovorima i da je spreman da unapređuje odnose sa Moskvom, uprkos Makronovoj tvrdnji da su SAD stale na stranu Evrope, pri čemu kao potvrdu Trampove spremnosti za saradnju sa Rusijom navodi ukidanje sankcija na ruski dizel i nastojanje da ostvari ekonomske i političke interese.„To je glavna poruka koju Donald Tramp šalje Rusiji. Osim toga, ovog puta je retorika američkog predsednika protiv Zelenskog bila oštrija nego ranije. To govori da se Tramp zaista ozbiljno naljutio na ukrajinskog lidera i da više ne želi da ima posla s njim, niti želi sa njim bilo kakve nove dogovore. Razlog je to što Zelenski nije lojalan aktuelnoj američkoj administraciji. On je trenutno orijentisan na Brisel i američku Demokratsku stranku, a ne na Republikansku“, objašnjava ekspert.SAD i Rusija traže zajedničke interese, Evropa brani ZelenskogNaizgled neočekivani energetski dogovor Trampa i Putina upriličen je istog dana dok su u Majamiju ukrajinska delegacija i evropski saveznici vodili osmočasovne pregovore sa američkim pregovaračima. Tom prilikom Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika, i Džared Kušner, zet američkog lidera, podsetili su sagovornike da SAD snabdevaju Kijev municijom i pružaju odgovarajuće obaveštajne podatke, te da Ukrajina „ne bi trebalo da preduzima akcije koje pogađaju američke potrošače”, što znači da bi Ukrajina trebalo da prestane da gađa rafinerije nafte širom Rusije.Dogovor Rusa i Amerikanaca o isporuci dizel-goriva zadao je udarac Kijevu, a Zelenski je taj sporazum nazvao „poklonom Putinu i ulaganjem u rat“.Orlov objašnjava da su Trampu, uoči novembarskih izbora za Kongres, prioritet američki nacionalni i ekonomski interesi, ocenjujući da je spremnost na saradnju sa Rusijom u oblasti isporuke dizel-goriva pokazatelj da Vašington sopstvene interese stavlja ispred podrške Ukrajini.Dakle, Tramp koristi ukrajinsko pitanje za rešavanje unutrašnjih problema, pre svega za borbu protiv visokih cena goriva uoči izbora.„Podsetiću vas da MAGA - pokret na čijem je čelu Donald Tramp - u prvi plan stavlja nacionalne interese - životni standard građana, bezbednost i kvalitet života Amerikanaca, ispred svih drugih ciljeva. Zato je Tramp još jednom poslao poruku svom biračkom telu, pre svega onom najvernijem delu - pristalicama pokreta MAGA. Drugo, treba imati na umu da Amerikance, u suštini, ukrajinski sukob uopšte ne zanima, nimalo. Njih brinu cene nafte, bezbednost i migracije, a sve što se dešava u inostranstvu uglavnom ne zanima Trampove birače i glasače Republikanske stranke. Dakle, Donald Tramp, postupajući u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, zapravo radi u interesu sopstvenog elektorata kada donosi odluke poput ukidanja sankcija na ruski dizel“, smatra Orlov.Velika Britanija, Nemačka i Poljska javno su potvrdile podršku Zelenskom, dok je Kaja Kalas ocenila da ukidanje sankcija na ruski dizel predstavlja „pomoć vojnoj mašineriji Kremlja“. Pored toga, šefica evropske diplomatije tvrdi da izbori u Ukrajini ne mogu da se održe dok traju borbena dejstva, pa smatra da međunarodni pritisak pre svega treba usmeriti na Rusiju kako bi se primorala da okonča rat.Orlov ocenjuje da se između Vašingtona i ratobornih evropskih prestonica produbljuje jaz u stavovima o Kijevu i podršci Zelenskom, na šta ukazuju i sve izraženije razlike u pristupu rešavanju sukoba i budućnosti Ukrajine. Ipak, ekspert je uveren da će odlučujuću reč o budućnosti Ukrajine imati Vašington, pre svega zbog ključne uloge američke vojne i obaveštajne pomoći Kijevu, koju evropske zemlje ne mogu u potpunosti da nadomeste.„Stvar je u tome što većina evropskih lidera, budimo iskreni, ne voli Donalda Trampa. On je potpuno stran evropskim vrednostima koje Brisel danas zastupa. Međutim, s obzirom na to da su SAD tradicionalno stariji brat Evrope, Evropska unija je prinuđenada uzima u obzir SAD kao vodeću svetsku ekonomsku silu. Što se tiče podrške Ukrajini, uveren sam da će odlučujuću ulogu imati upravo Sjedinjene Američke Države, pošto je američka razmena obaveštajnih podataka sa Ukrajinom danas od presudnog značaja. Ako SAD prestanu da dele obaveštajne podatke sa Ukrajinom ukrajinske oružane snage praktično će odmah ‘oslepeti’. To bi dodatno pogoršalo ionako teško stanje ukrajinskih oružanih snaga na frontu. Podsetiću vas da Ukrajina trenutno ima problema sa raketama za sisteme ‘patriot’, a da je protivvazduhoplovna odbrana u celini u veoma teškom položaju. Ako Ukrajinci uz to izgube i pristup obaveštajnim podacima sa satelita i sistemu ‘Starlink’ Ilona Maska situacija će biti još gora. Zato će odlučujuću ulogu, naravno, imati SAD, a ne Evropa. Evropa samo održava Kijev na površini i doliva ulje na vatru kako bi sebi kupila vreme i omogućila ponovno naoružavanje. Evropa je u ovom slučaju veoma sebična“, ocenjuje Orlov.Orlov smatrada bi izbori u Ukrajini mogli biti održani tek ukoliko Zelenski potpuno izgubi podršku SAD i Evrope, ali upozorava da se to neće dogoditi uskoro, jer će se evropske zemlje tome opirati do poslednjeg trenutka.Kao drugi mogući okidač navodi dramatično pogoršanje životnih uslova usled rata i dalje urušavanje energetske infrastrukture, što bi moglo da izazove masovno nezadovoljstvo i podstakne stanovništvo da zatraži smenu vlasti i dogovor sa Moskvom. Prema njegovoj oceni, ukoliko situacija postane potpuno neizdrživa, a život gotovo nemoguć, do održavanja izbora moglo bi da dođe i u bliskoj budućnosti.„U principu, to bi se moglo dogoditi prilično brzo, s obzirom na to da se energetska infrastruktura Ukrajine već nalazi na ivici kolapsa. Vode nema redovno, a grejanje je takođe nestabilno. Ako se situacija dodatno pogorša, stanovništvo će, najverovatnije, zahtevati od svojih vlasti da postignu dogovor sa Ruskom Federacijom. Tada bi mogli da budu održani izbori“, dodao je ekspert.Dok Ukrajinci ginu, Evropa se militarizujeOrlov ističe da je teško predvideti da li bi promena vlasti u Ukrajini dovela do zaokreta u političkom kursu Kijeva i otvorila put miru, jer bi to pre svega zavisilo od ličnosti novog lidera, njegove spremnosti na pregovore sa Moskvom i uslova pod kojima bi preuzeo vlast, kao i podrške koju ima od građana Ukrajine.„Nažalost, veoma je teško predvideti kako će se događaji odvijati. Sve zavisi od toga u kojoj meri će političar koji dođe na vlast biti konfrontaciono nastrojen i koliko će biti spreman ili nespreman za pregovore. Kao što vidimo, Zelenski apsolutno nije spreman za dogovore. Štaviše, veoma je tvrdoglav i ne želi da pregovara sa Rusijom, niti da okonča borbena dejstva. Kada dođe novi čovek, mislim da će on, u svakom slučaju, biti razumniji u pogledu uspostavljanja odnosa sa Ruskom Federacijom…Pored toga, treba uzeti u obzir i kakav će biti mirovni sporazum i šta će on obuhvatati. Ako svi zahtevi Ruske Federacije budu ispunjeni, ruskim vlastima i ruskom rukovodstvu u svakom slučaju biće lakše da razgovaraju sa novim političkim liderom Ukrajine nego što im je to sada slučaj. U svakom slučaju, mislim da bi bilo koja nova politička figura bila pogodnija za Rusiju od aktuelnog predsednika Ukrajine“, kaže Orlov.Orlov smatra da Zelenski nastoji da zadrži vlast po svaku cenu, čak i po cenu žrtvovanja sopstvenog naroda i sopstvene zemlje.Orlov je siguran da Zelenski ne bi uspeo da osvoji novi mandat čak ni prema najpovoljnijim anketama, u kojima zauzima treće mesto, dok se u drugim istraživanjima nalazi tek na sedmoj poziciji rejting liste. On smatra da je strah od gubitka vlasti jedan od razloga zbog kojih ukrajinski lider nastavlja rat, uprkos sve težoj situaciji u zemlji, ocenjujući da ukrajinski vojnici ginu dok evropske zemlje dobijaju vreme za jačanje vojnih kapaciteta i prenaoružavanje.
https://lat.sputnikportal.rs/20261012/oglasio-se-kremlj-o-energetskom-primirju-moskve-i-kijeva-1204352757.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, sad, ukrajina, evropska unija (eu), vladimir zelenski, energetika, mirovni pregovori, sukob, rat, donald tramp, vladimir putin, analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, rusija, rusija – politika, svet, svet – politika, sad, ukrajina, evropska unija (eu), vladimir zelenski, energetika, mirovni pregovori, sukob, rat, donald tramp, vladimir putin, analize i mišljenja
Zemljotres u Kijevu: Zelenski naljutio Trampa
Vladimir Zelenski izbegava održavanje predsedničkih izbora kako bi sačuvao vlast, iako je njihovo sprovođenje tehnički moguće, a ključni preduslov predstavlja politička volja. Međutim, slabljenje američke podrške Ukrajini moglo bi da dovede do promene vlasti u Kijevu i otvori prostor za pregovore sa Rusijom i okončanje rata.
Ovu ocenu izneo je Jurij Orlov, direktor ruskog Instituta za proučavanje problema savremene politike, nakon što je Donald Tramp zatražio raspisivanje novih izbora u Ukrajini, poručivši da je toj zemlji potreban novi predsednik „koji može da postigne dogovor sa Rusijom o okončanju rata“.
Tramp je istovremeno kritikovao Vladimira Zelenskog zbog udara na ruske rafinerije nafte, optužujući ga da ti napadi utiču na snabdevanje svetskog tržištu i podstiču rast cena tog goriva, stvarajući probleme američkim poljoprivrednicima.
Nakon Trampovih kritika, Zelenski je izneo uslove za održavanje izbora u Ukrajini i
predložio 60-dnevno potpuno primirje sa Rusijom kako bi Ukrajina mogla da organizuje predsedničke izbore.
„Sumnjam da izbori u Ukrajini mogu da budu održani u ovom trenutku, ne zato što ih je tehnički teško organizovati, jer ako postoji volja sve to može da se izvede. Podsetiću vas da je i Ruska Federacija u septembru održala izbore širom zemlje, uključujući i nove teritorije, uprkos borbenim dejstvima. Dakle, i Ukrajina može da održi izbore. Za to su potrebni politička volja i saglasnost evropskih saveznika Ukrajine, odnosno Brisela. To što Zelenski zahteva 60-dnevno primirje kako bi se održali izbori kod mene izaziva određene sumnje, jer u tome vidim nameru Zelenskog da kupi vreme i ništa više od toga“, kaže ekspert.
Orlov ukazuje na protivrečnost u izjavama ukrajinskog lidera, koji je ranije tvrdio da legitimni izbori nisu mogući u ratnim uslovima, između ostalog i zbog toga što devet miliona Ukrajinaca živi van zemlje, dok sada poručuje da je spreman da ih održi ukoliko Rusija pristane na dvomesečno primirje.
On je izrazio uverenje da Kremlj shvata nameru Zelenskog i da Moskva neće prihvatiti njegove uslove.
Kremlj je saopštio da je Putin spreman da naredi obustavu udara na Ukrajinu tokom izbornog dana, ukoliko Kijev zaista želi da održi izbore, što upravo ukazuje da Moskva neće pristati da bude uvučena u igru Zelenskog.
Na pitanje kakav signal Tramp šalje Putinu javnim kritikama Zelenskog, Orlov podseća da američki predsednik ni ranije nije štedeo ukrajinskog lidera, nazivajući ga „najvećim trgovcem među političarima“.
Orlov takođe ocenjuje da Tramp time šalje signal Putinu da Vašington ostaje privržen ranijim dogovorima i da je spreman da unapređuje odnose sa Moskvom, uprkos Makronovoj tvrdnji da su SAD stale na stranu Evrope, pri čemu kao potvrdu Trampove spremnosti za saradnju sa Rusijom navodi ukidanje sankcija na ruski dizel i nastojanje da ostvari ekonomske i političke interese.
„To je glavna poruka koju Donald Tramp šalje Rusiji. Osim toga, ovog puta je retorika američkog predsednika protiv Zelenskog bila oštrija nego ranije. To govori da se Tramp zaista ozbiljno naljutio na ukrajinskog lidera i da više ne želi da ima posla s njim, niti želi sa njim bilo kakve nove dogovore. Razlog je to što Zelenski nije lojalan aktuelnoj američkoj administraciji. On je trenutno orijentisan na Brisel i američku Demokratsku stranku, a ne na Republikansku“, objašnjava ekspert.
SAD i Rusija traže zajedničke interese, Evropa brani Zelenskog
Naizgled neočekivani energetski dogovor Trampa i Putina upriličen je istog dana dok su u Majamiju ukrajinska delegacija i evropski saveznici vodili osmočasovne pregovore sa američkim pregovaračima. Tom prilikom Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika, i Džared Kušner, zet američkog lidera, podsetili su sagovornike da SAD snabdevaju Kijev municijom i pružaju odgovarajuće obaveštajne podatke, te da Ukrajina „ne bi trebalo da preduzima akcije koje pogađaju američke potrošače”, što znači da bi Ukrajina trebalo da prestane da gađa rafinerije nafte širom Rusije.
Dogovor Rusa i Amerikanaca o isporuci dizel-goriva zadao je udarac Kijevu, a Zelenski je taj sporazum nazvao „poklonom Putinu i ulaganjem u rat“.
Orlov objašnjava da su Trampu, uoči novembarskih izbora za Kongres, prioritet američki nacionalni i ekonomski interesi, ocenjujući da je spremnost na saradnju sa Rusijom u oblasti isporuke dizel-goriva pokazatelj da Vašington sopstvene interese stavlja ispred podrške Ukrajini.
Dakle, Tramp koristi ukrajinsko pitanje za rešavanje unutrašnjih problema, pre svega za borbu protiv visokih cena goriva uoči izbora.
„Podsetiću vas da MAGA - pokret na čijem je čelu Donald Tramp - u prvi plan stavlja nacionalne interese - životni standard građana, bezbednost i kvalitet života Amerikanaca, ispred svih drugih ciljeva. Zato je Tramp još jednom poslao poruku svom biračkom telu, pre svega onom najvernijem delu - pristalicama pokreta MAGA. Drugo, treba imati na umu da Amerikance, u suštini, ukrajinski sukob uopšte ne zanima, nimalo. Njih brinu cene nafte, bezbednost i migracije, a sve što se dešava u inostranstvu uglavnom ne zanima Trampove birače i glasače Republikanske stranke. Dakle, Donald Tramp, postupajući u skladu sa svojim predizbornim obećanjima, zapravo radi u interesu sopstvenog elektorata kada donosi odluke poput ukidanja sankcija na ruski dizel“, smatra Orlov.
Velika Britanija, Nemačka i Poljska javno su potvrdile podršku Zelenskom, dok je Kaja Kalas ocenila da ukidanje sankcija na ruski dizel predstavlja „pomoć vojnoj mašineriji Kremlja“. Pored toga, šefica evropske diplomatije tvrdi da izbori u Ukrajini ne mogu da se održe dok traju borbena dejstva, pa smatra da međunarodni pritisak pre svega treba usmeriti na Rusiju kako bi se primorala da okonča rat.
Orlov ocenjuje da se između Vašingtona i ratobornih evropskih prestonica produbljuje jaz u stavovima o Kijevu i podršci Zelenskom, na šta ukazuju i sve izraženije razlike u pristupu rešavanju sukoba i budućnosti Ukrajine. Ipak,
ekspert je uveren da će odlučujuću reč o budućnosti Ukrajine imati Vašington, pre svega zbog ključne uloge
američke vojne i obaveštajne pomoći Kijevu, koju evropske zemlje ne mogu u potpunosti da nadomeste.
„Stvar je u tome što većina evropskih lidera, budimo iskreni, ne voli Donalda Trampa. On je potpuno stran evropskim vrednostima koje Brisel danas zastupa. Međutim, s obzirom na to da su SAD tradicionalno stariji brat Evrope, Evropska unija je prinuđenada uzima u obzir SAD kao vodeću svetsku ekonomsku silu. Što se tiče podrške Ukrajini, uveren sam da će odlučujuću ulogu imati upravo Sjedinjene Američke Države, pošto je američka razmena obaveštajnih podataka sa Ukrajinom danas od presudnog značaja. Ako SAD prestanu da dele obaveštajne podatke sa Ukrajinom ukrajinske oružane snage praktično će odmah ‘oslepeti’. To bi dodatno pogoršalo ionako teško stanje ukrajinskih oružanih snaga na frontu. Podsetiću vas da Ukrajina trenutno ima problema sa raketama za sisteme ‘patriot’, a da je protivvazduhoplovna odbrana u celini u veoma teškom položaju. Ako Ukrajinci uz to izgube i pristup obaveštajnim podacima sa satelita i sistemu ‘Starlink’ Ilona Maska situacija će biti još gora. Zato će odlučujuću ulogu, naravno, imati SAD, a ne Evropa. Evropa samo održava Kijev na površini i doliva ulje na vatru kako bi sebi kupila vreme i omogućila ponovno naoružavanje. Evropa je u ovom slučaju veoma sebična“, ocenjuje Orlov.
Orlov smatrada bi izbori u Ukrajini mogli biti održani tek ukoliko Zelenski potpuno izgubi podršku SAD i Evrope, ali upozorava da se to neće dogoditi uskoro, jer će se evropske zemlje tome opirati do poslednjeg trenutka.
Kao drugi mogući okidač navodi dramatično pogoršanje životnih uslova usled rata i dalje urušavanje energetske infrastrukture, što bi moglo da izazove masovno nezadovoljstvo i podstakne stanovništvo da zatraži smenu vlasti i dogovor sa Moskvom. Prema njegovoj oceni, ukoliko situacija postane potpuno neizdrživa, a život gotovo nemoguć, do održavanja izbora moglo bi da dođe i u bliskoj budućnosti.
„U principu, to bi se moglo dogoditi prilično brzo, s obzirom na to da se energetska infrastruktura Ukrajine već nalazi na ivici kolapsa. Vode nema redovno, a grejanje je takođe nestabilno. Ako se situacija dodatno pogorša, stanovništvo će, najverovatnije, zahtevati od svojih vlasti da postignu dogovor sa Ruskom Federacijom. Tada bi mogli da budu održani izbori“, dodao je ekspert.
Dok Ukrajinci ginu, Evropa se militarizuje
Orlov ističe da je teško predvideti da li bi promena vlasti u Ukrajini dovela do zaokreta u političkom kursu Kijeva i otvorila put miru, jer bi to pre svega zavisilo od ličnosti novog lidera, njegove spremnosti na pregovore sa Moskvom i uslova pod kojima bi preuzeo vlast, kao i podrške koju ima od građana Ukrajine.
„Nažalost, veoma je teško predvideti kako će se događaji odvijati. Sve zavisi od toga u kojoj meri će političar koji dođe na vlast biti
konfrontaciono nastrojen i koliko će biti spreman ili nespreman za pregovore. Kao što vidimo, Zelenski apsolutno nije spreman za dogovore. Štaviše, veoma je tvrdoglav i
ne želi da pregovara sa Rusijom, niti da okonča borbena dejstva. Kada dođe novi čovek, mislim da će on, u svakom slučaju, biti razumniji u pogledu uspostavljanja odnosa sa Ruskom Federacijom…Pored toga, treba uzeti u obzir i kakav će biti
mirovni sporazum i šta će on obuhvatati. Ako svi zahtevi Ruske Federacije budu ispunjeni, ruskim vlastima i ruskom rukovodstvu u svakom slučaju biće lakše da razgovaraju sa novim političkim liderom Ukrajine nego što im je to sada slučaj. U svakom slučaju, mislim da bi bilo koja nova
politička figura bila pogodnija za Rusiju od aktuelnog predsednika Ukrajine“, kaže Orlov.
Orlov smatra da Zelenski nastoji da zadrži vlast po svaku cenu, čak i po cenu žrtvovanja sopstvenog naroda i sopstvene zemlje.
„Da je Zelenski želeo da postigne dogovor sa Rusijom on bi to odavno učinio. Padaju mi na pamet reči Roberta Fica, koji je rekao da je ‘prvi put u životu video čoveka koji se plaši završetka rata’. To je rekao pre dve godine, a taj čovek je Zelenski. Drugim rečima, Zelenski ne želi da se rat završi iz jednog jednostavnog razloga, jer on ne bi bio ponovo izabran“, zaključio je Orlov.
Orlov je siguran da Zelenski ne bi uspeo da osvoji novi mandat čak ni prema najpovoljnijim anketama, u kojima zauzima treće mesto, dok se u drugim istraživanjima nalazi tek na sedmoj poziciji rejting liste. On smatra da je strah od gubitka vlasti jedan od razloga zbog kojih ukrajinski lider nastavlja rat, uprkos sve težoj situaciji u zemlji, ocenjujući da ukrajinski vojnici ginu dok evropske zemlje dobijaju vreme za jačanje vojnih kapaciteta i prenaoružavanje.
