Veštačka inteligencija neophodna u SVO, ali bez čoveka može odneti nevine živote
© Sputnik / Alexey Maishev
/ Pratite nas
Informaciona komponenta postala je sastavni deo savremenog ratovanja, a količina podataka na bojnom polju tolika je da čovek ne može sve da objedini i analizira, čak ni ako je izuzetan vojskovođa, rekao je za Sputnjik vojni analitičar Aleksej Leonkov, komentarišući razvoj neuronskih mreža za vojnu upotrebu u Rusiji.
Prema njegovim rečima, protivnik, koji trenutno pomaže Ukrajini u vođenju rata, već pokušava da prilagodi ove sisteme vojne veštačke inteligencije upotrebi na bojnom polju. Testira ih u različitim sukobima, protiv Irana, kao i protiv nas, tokom kopnenih i vazdušnih operacija, dodao je on.
Reč je o kompanijama „Palantir“ i „Antropik“, koje su obezbedile svoje sisteme. Protivnik ih trenutno koristi na bojnom polju, na različitim ratištima. Ne samo da ih testira već pokušava i da ih usavrši. Oni to nazivaju mašinskim učenjem. Takvi sistemi, naravno, pružaju prednost na bojnom polju, naročito prilikom donošenja odluka, precizirao je analitičar.
„Rusija, stoga, nije mogla da ostane po strani. U principu, već smo radili u tom pravcu. Istina, tada se to nazivalo automatizovanim sistemom upravljanja trupama. Međutim, pojedini elementi koji spadaju u domen veštačke inteligencije počeli su da se uvode, a rad na razvoju sistema za upotrebu u vojsci već se približio završnoj fazi. Taj sistem se nazivao SVOD i već je delimično počeo da se koristi na bojnom polju“, istakao je Leonkov.
Kako je naveo vojni analitičar, osnovni zadatak ovih sistema jeste obrada obaveštajnih podataka. To podrazumeva prepoznavanje vojne tehnike na moru, kopnu i u vazduhu, kao i precizno izdvajanje i identifikovanje ciljeva.
„Cilj nije samo da se oni brzo i tačno otkriju i unište već i da se informacije o njima raspoređuju među različitim sredstvima za uništavanje, u zavisnosti od nivoa pretnje koju predstavljaju. Na taj način moguće je unaprediti efikasnost različitih odbrambenih sistema, od protivvazdušne odbrane i obalskih odbrambenih kompleksa do odbrane kopnenih snaga tokom oružanih sukoba. Najvažnije je, dakle, pouzdano i precizno prepoznavanje ciljeva“, ukazao je Leonkov.
Baza vizuelnih obrazaca, kako se to ranije nazivalo, počela je da se formira još pre mnogo godina. Međutim, specijalna vojna operacija značajno je proširila njen obim. Prikupljeni obrasci su digitalizovani, a zatim stavljeni na raspolaganje sistemima veštačke inteligencije. Jedna od glavnih prednosti ovih sistema u odnosu na čoveka jeste sposobnost da u veoma kratkom roku prepoznaju ciljeve, naglasio je Leonkov.
„U okviru borbenih dejstava koja se vode u zoni specijalne vojne operacije, ljudi trenutno imaju ulogu testera i kontrolora sistema. Tokom obučavanja proveravaju da li je veštačka inteligencija pravilno identifikovala određeni objekat, da li je reč o tenku, dobro skrivenom poljskom utvrđenju ili bunkeru, kao i da li se u vazduhu nalazi jedna bespilotna letelica ili više njih. Kada čovek potvrdi prepoznavanje, sistem beleži te podatke i koristi ih u daljem obučavanju. Provere se obavljaju u uslovima koji su što sličniji stvarnim, jer se sistem testira tokom aktivnih borbenih dejstava“, objasnio je vojni analitičar.
Protivnik neprestano menja taktiku i koristi različite metode kako bi otežao otkrivanje svojih bespilotnih letelica i krstarećih raketa. I takve promene predstavljaju važan deo procesa obučavanja sistema, koji se odvija uporedo sa borbenim aktivnostima, neprekidno, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, napomenuo je on.
Kako je istakao, trenutno je glavna uloga veštačke inteligencije da pomaže ljudima koji donose odluke. Čovek, u određenim okolnostima, može da odobri automatsko donošenje odluka i delovanje sistema. Slična mogućnost već je postojala u pojedinim protivvazdušnim raketnim sistemima, u kojima je ova opcija bila poznata kao automatsko gađanje, dodao je stručnjak.
Kada se istovremeno pojavi veliki broj ciljeva, a operater proceni da ne može samostalno da prati svaki od njih i pojedinačno aktivira lansiranje raketa, može da uključi automatski režim rada. Sistem tada samostalno prati i uništava ciljeve. Neću navoditi konkretne modele raketnih sistema, ali reč je o savremenim ruskim sistemima protivvazdušne odbrane, kazao je Leonkov.
O ulozi veštačke inteligencije
Sposobnost ruskih trupa da se prilagođavaju promenama na bojnom polju već privlači pažnju zapadnih stručnjaka, a primena veštačke inteligencije dodatno ubrzava taj proces.
Ukoliko protivnik, na primer, napravi novu bespilotnu letelicu, sistem veštačke inteligencije može brzo da je prepozna zahvaljujući funkcijama identifikacije i analize. Pritom, nije neophodno čak ni poznavati njen naziv, jer sistem može da predvidi njene taktičko-tehničke karakteristike. Na osnovu tih podataka zatim se osmišljava odgovarajuća taktika za njeno uništavanje, rekao je Leonkov.
Takvo prilagođavanje može da se obavi za nekoliko sati, a sada se taj period dodatno skraćuje, vreme se već meri satima, otprilike jednim do dva, a možda čak i minutima.
To utiče i na sam način izvođenja operacija, jer omogućava povećanje njihovog obima u slučaju da i protivnik proširi svoje aktivnosti, naveo je stručnjak.
To utiče i na sam način izvođenja operacija, jer omogućava povećanje njihovog obima u slučaju da i protivnik proširi svoje aktivnosti, naveo je stručnjak.
Prema rečima eksperta, operacija uništavanja infrastrukture koja omogućava terorističke napade na našu teritoriju, uključujući uništavanje skladišta i pomorskih terminala, kao i protivvazdušna odbrana koja odbija intenzivne napade iz Ukrajine, predstavljaju dva elementa jedne velike strateške operacije u kojoj veštačka inteligencija ima jednu od ključnih uloga.
Kada je reč o potpuno autonomnim dronovima, pitanje autonomnosti ograničeno je činjenicom da čovek, prilikom donošenja odluke o upotrebi oružja, ne procenjuje samo podatke dobijene različitim sredstvima izviđanja već uzima u obzir i mnoge druge faktore koje veštačka inteligencija možda neće uzeti u obzir, precizirao je on.
„Ako je potrebno pogoditi kopneni cilj u čijoj se blizini nalaze civilni objekti u kojima žive ljudi, čovek će verovatno izabrati način napada kojim će se smanjiti šteta na tim objektima i rizik po stanovništvo. Veštačka inteligencija, međutim, mogla bi da izabere bilo koje odgovarajuće sredstvo koje smatra najefikasnijim. To bi moglo da dovede do nenamernih, a možda i namernih ljudskih žrtava“, zaključio je vojni analitičar.
Pogledajte i:
