https://lat.sputnikportal.rs/20261012/u-srbiji-sedam-od-deset-zaposlenih-ima-strah-od-gubitka-posla-1204349895.html
U Srbiji sedam od deset zaposlenih ima strah od gubitka posla
U Srbiji sedam od deset zaposlenih ima strah od gubitka posla
Sputnik Srbija
U Srbiji sedam od deset zaposlenih ima strah od gubitka posla i svoje radno mesto smatra ugroženim, saopštio je danas Infostud. 12.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-12T10:45+0200
2026-10-12T10:45+0200
2026-10-12T10:45+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/18/1186061254_0:0:2688:1512_1920x0_80_0_0_e6262b395f3b7e9fd26df510ab0cc287.png
Zaposleni među benefitima najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija (AI) već utiče na broj radnih mesta u pojedinim industrijama, pokazuje istraživanje koje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od čak 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji.Svaki šesti zaposleni strahuje za svoje radno mesto, a tri četvrtine kompanija već je uvelo mere štednje ili pojačanog pritiska na zaposlene.Takođe, tek svaki četvrti zaposleni smatra da menadžment otvoreno komunicira o stanju u kompaniji, navodi Infostud.Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto zaposlenih odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra svoje radno mesto ugroženim.Kako je navedeno, 55 odsto ispitanika navelo je da oseća manju zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo.Preostalih 29 odsto nema strah od gubitka posla.Neizvesnost se vidi i kroz poteze koje kompanije preduzimaju.Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana.Najčešća mera koju poslodavci preduzimaju je povećanje pritiska na produktivnost, koje navodi 44 odsto zaposlenih.Zamrzavanje plata ili povišica istaklo je 32 odsto radnika, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto zaposlenih.Neke kompanije su više mera primenjivale istovremeno.U takvim okolnostima izuzetno je važna i komunikacija sa zaposlenima.Samo 26 odsto ispitanika navelo je da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima.Više od polovine, odnosno 51 odsto ispitanika istaklo je da informacije dobija selektivno, dok je 23 odsto ispitanika naglasilo da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.Odgovori pokazuju da osećaj sigurnosti zaposlenih zavisi i od toga koliko razumeju stanje u kompaniji i odluke koje mogu da utiču na njihov posao.Kada je reč o pogodnostima koje zaposleni najviše cene, na vrhu su dodatni slobodni dani, koje je među najvažnije beneficije svrstalo 41 odsto ispitanika.Kako je navedeno, četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme bili su važni za po 40 odsto, a mogućnost rada od kuće za 37 odsto zaposlenih.Međutim, postoji primetan jaz između želja i onoga što je zaposlenima trenutno dostupno.Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.Zanimljiv kontrast vidi se i kod tim bilding aktivnosti.Iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ih svrstava među benefite koji su im lično važni.To je dobar pokazatelj koliko je bitno da kompanije pri izboru beneficija razumeju šta njihovi zaposleni zaista vrednuju.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija, i to je istaklo 30 odsto zaposlenih, dok ovakav benefit ima 27 odsto zaposlenih u kompanijama.Plaćene dodatne edukacije i treninzi bili su važni za 23 odsto ispitanika.Prema odgovorima predstavnika kompanija, većina njih nije značajno menjala paket beneficija u odnosu na prošlu godinu.Čak 61 odsto njih je zadržalo isti paket, 28 odsto je zaposlenima ponudilo više pogodnosti, dok je 11 odsto kompanija smanjilo paket beneficija.Među kompanijama koje su smanjivale broj beneficija, prve na udaru su se našle tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.Iako postoji zabrinutost za sigurnost posla, zaposleni imaju jasne preference kada je reč o razvoju znanja i veština.Učenju kroz posao prednost je dalo 72 odsto zaposlenih, dok je mentorstvo izabralo 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto.Među digitalnim formatima najpoželjniji su online kursevi, koje je izdvojilo 22 odsto ispitanika, dok je AI alate kao poželjan način učenja navelo tek sedam odsto.Veštačka inteligencija (AI) već utiče na radna mesta, ali većina kompanija nema jasan pristup.Dok 67 odsto predstavnika kompanija vidi to kao priliku za veću produktivnost, isto mišljenje deli svega 32 odsto zaposlenih.Zanimljiv je i podatak da među zaposlenima 30 odsto smatra da je značaj AI precenjen, dok 31 odsto kaže da ih ne dotiče uticaj.Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo svega dva odsto kompanija koje su obuhvaćene ovim istraživanjem.Ipak, taj udeo znatno je veći u pojedinim sektorima: u IT-ju iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto.To pokazuje da uticaj veštačke inteligencije nije isti u svim industrijama.Kada je reč o očekivanjima kompanija, u IT-ju i finansijama po 24 odsto njihovih predstavnika procenjuje da bi primena veštačke inteligencije u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih.Ipak, reč je o očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.Istovremeno, samo 15 odsto kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata.Kako je navedeno, 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije, dok čak 52 odsto nema definisan stav.Samo tri odsto ograničava ili zabranjuje korišćenje veštačke inteligencije.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo, život
društvo, srbija – društvo, život
U Srbiji sedam od deset zaposlenih ima strah od gubitka posla
U Srbiji sedam od deset zaposlenih ima strah od gubitka posla i svoje radno mesto smatra ugroženim, saopštio je danas Infostud.
Zaposleni među benefitima najviše cene slobodno vreme i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija (AI) već utiče na broj radnih mesta u pojedinim industrijama, pokazuje istraživanje koje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, na uzorku od čak 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka u kompanijama u Srbiji.
Svaki šesti zaposleni strahuje za svoje radno mesto, a tri četvrtine kompanija već je uvelo mere štednje ili pojačanog pritiska na zaposlene.
Takođe, tek svaki četvrti zaposleni smatra da menadžment otvoreno komunicira o stanju u kompaniji, navodi Infostud.
Na pitanje da li strahuju da bi u narednih 12 meseci mogli da ostanu bez posla, 16 odsto zaposlenih odgovorilo je da je veoma zabrinuto i da smatra svoje radno mesto ugroženim.
Kako je navedeno, 55 odsto ispitanika navelo je da oseća manju zabrinutost, iako ne smatra da je direktno ugroženo.
Preostalih 29 odsto nema strah od gubitka posla.
Neizvesnost se vidi i kroz poteze koje kompanije preduzimaju.
Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija uvelo je neku meru kao odgovor na poslovnu i društvenu neizvesnost tokom prethodnih godinu dana.
Najčešća mera koju poslodavci preduzimaju je povećanje pritiska na produktivnost, koje navodi 44 odsto zaposlenih.
Zamrzavanje plata ili povišica istaklo je 32 odsto radnika, obustavljanje novih zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto zaposlenih.
Neke kompanije su više mera primenjivale istovremeno.
U takvim okolnostima izuzetno je važna i komunikacija sa zaposlenima.
Samo 26 odsto ispitanika navelo je da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima.
Više od polovine, odnosno 51 odsto ispitanika istaklo je da informacije dobija selektivno, dok je 23 odsto ispitanika naglasilo da komunikacije nema i da su prepušteni nagađanjima.
Odgovori pokazuju da osećaj sigurnosti zaposlenih zavisi i od toga koliko razumeju stanje u kompaniji i odluke koje mogu da utiču na njihov posao.
Kada je reč o pogodnostima koje zaposleni najviše cene, na vrhu su dodatni slobodni dani, koje je među najvažnije beneficije svrstalo 41 odsto ispitanika.
Kako je navedeno, četvorodnevna radna nedelja i fleksibilno radno vreme bili su važni za po 40 odsto, a mogućnost rada od kuće za 37 odsto zaposlenih.
Međutim, postoji primetan jaz između želja i onoga što je zaposlenima trenutno dostupno.
Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, a mogućnost rada od kuće 27 odsto.
Zanimljiv kontrast vidi se i kod tim bilding aktivnosti.
Iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto ih svrstava među benefite koji su im lično važni.
To je dobar pokazatelj koliko je bitno da kompanije pri izboru beneficija razumeju šta njihovi zaposleni zaista vrednuju.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena beneficija, i to je istaklo 30 odsto zaposlenih, dok ovakav benefit ima 27 odsto zaposlenih u kompanijama.
Plaćene dodatne edukacije i treninzi bili su važni za 23 odsto ispitanika.
Prema odgovorima predstavnika kompanija, većina njih nije značajno menjala paket beneficija u odnosu na prošlu godinu.
Čak 61 odsto njih je zadržalo isti paket, 28 odsto je zaposlenima ponudilo više pogodnosti, dok je 11 odsto kompanija smanjilo paket beneficija.
Među kompanijama koje su smanjivale broj beneficija, prve na udaru su se našle tim bilding aktivnosti, dodatne edukacije i treninzi, sportske aktivnosti i fleksibilno radno vreme.
Iako postoji zabrinutost za sigurnost posla, zaposleni imaju jasne preference kada je reč o razvoju znanja i veština.
Učenju kroz posao prednost je dalo 72 odsto zaposlenih, dok je mentorstvo izabralo 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto.
Među digitalnim formatima najpoželjniji su online kursevi, koje je izdvojilo 22 odsto ispitanika, dok je AI alate kao poželjan način učenja navelo tek sedam odsto.
Veštačka inteligencija (AI) već utiče na radna mesta, ali većina kompanija nema jasan pristup.
Dok 67 odsto predstavnika kompanija vidi to kao priliku za veću produktivnost, isto mišljenje deli svega 32 odsto zaposlenih.
Zanimljiv je i podatak da među zaposlenima 30 odsto smatra da je značaj AI precenjen, dok 31 odsto kaže da ih ne dotiče uticaj.
Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja veštačke inteligencije do sada je prijavilo svega dva odsto kompanija koje su obuhvaćene ovim istraživanjem.
Ipak, taj udeo znatno je veći u pojedinim sektorima: u IT-ju iznosi 13 odsto, a u finansijama, bankarstvu i osiguranju 10 odsto.
To pokazuje da uticaj veštačke inteligencije nije isti u svim industrijama.
Kada je reč o očekivanjima kompanija, u IT-ju i finansijama po 24 odsto njihovih predstavnika procenjuje da bi primena veštačke inteligencije u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih.
Ipak, reč je o očekivanjima, a ne o već donetim odlukama ili najavljenim otpuštanjima.
Istovremeno, samo 15 odsto kompanija sistemski podstiče korišćenje AI alata.
Kako je navedeno, 30 odsto dozvoljava njihovu upotrebu bez jasne strategije, dok čak 52 odsto nema definisan stav.
Samo tri odsto ograničava ili zabranjuje korišćenje veštačke inteligencije.
