https://lat.sputnikportal.rs/20261012/ko-zaista-vlada-svetom-politicke-elite-na-bini-stvarnu-moc-drze-oni--iza-zavese-video-1204330248.html
Ko zaista vlada svetom: Političke elite su na bini, ali stvarnu moć drže oni — iza zavese /video/
Ko zaista vlada svetom: Političke elite su na bini, ali stvarnu moć drže oni — iza zavese /video/
Sputnik Srbija
Da li se ključne odluke donose u svetskim prestonicama ili se stvarna moć nalazi u rukama onih koji kontrolišu novac, energiju, tehnologiju i tokove kapitala?.. 12.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-12T21:10+0200
2026-10-12T21:10+0200
2026-10-12T21:16+0200
svet
svet
svet – politika
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0b/1204330511_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_4647e7747e7c0ed50eca4913cf8a37f0.png
Politički lideri jesu vidljiva lica vlasti, ali njihove odluke često zavise od ekonomskih okolnosti, dostupnosti kapitala i odnosa sa centrima finansijske moći. U takvom sistemu, smatra sagovornik emisije radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“, nije dovoljno imati politički mandat ako država nema mogućnost samostalno da finansira razvoj, obezbedi energente i zaštiti sopstvenu privredu.„Ko danas vlada svetom? Odgovor ne može da se pronađe samo u političkim institucijama, jer je savremeni sistem moći mnogo složeniji od onoga što se vidi u javnosti. Svetom upravlja civilizacija novca, a to su zapravo ljudi koji održavaju tokove novca“, kaže sagovornik, ukazujući na značaj finansijskih institucija i sistema preko kojih se obavlja međunarodna trgovina.Dolar kao instrument globalnog uticajaU središtu Reljićevog viđenja svetskog poretka nalazi se međunarodni finansijski sistem, a posebno uloga američkog dolara. Njegov argument je da države koje zavise od dolarskog finansiranja i međunarodnih platnih kanala imaju ograničen prostor za samostalno odlučivanje.„Glavni instrumenti Amerikanca su Federalne rezerve i banka za poravnanja u Bazelu u Švajcarskoj, jer mogu da utiču na povećanje i smanjenje kamata. Dok je bila veoma popularna „zelena agenda“ mogli ste da dobijete kredit samo ukoliko se projekat finansiranja odnosio na tu oblast. Tako se upravlja svetom i postavlja kontrola. Transhumanizam nas vodi u to da nemamo ništa svoje – sve pare će biti elektronske i biće kontrolisane. Ta tehnologija omogućava da se kontrolišu pojedinci iako je njihov broj zaista veliki, mada mislim da se to nikada neće obistiniti ali treba podvući da prisustvujemo pokušaju kolonizacija kontrolom novca“, rekao je Reljić.Kina i Rusija kao izazov postojećem poretkuNaš sagovornik Kinu predstavlja kao državu čiji se ekonomski i politički model razlikuje od zapadnog sistema finansijske dominacije. Smatra da kineska privreda raspolaže sopstvenim instrumentima upravljanja i da zbog toga ima veći prostor da se suprotstavi pritiscima spolja.„Kineska privreda nije u tom delu gde Federalne rezerve bilo šta određuju. Oni imaju svoj centralni komitet, svoju skupštinu, a njihove banke rade u koordinisanom sistemu koji je nalik onome što je imala i SFRJ i SSSR“, navodi Reljić.Kina, dodaje on, zaista ima snažnu ulogu države u bankarskom sistemu, industrijskoj politici i usmeravanju investicija. Njena ekonomska snaga, veliki proizvodni kapaciteti i tehnološki razvoj čine je jednim od glavnih konkurenata Sjedinjenim Američkim Državama.Preciznije, pojedine ruske banke isključene su iz sistema SWIFT, koji služi za razmenu finansijskih poruka, dok su uvedena i druga ograničenja. SWIFT sam po sebi nije sistem koji poseduje ili prenosi sav novac, ali ograničavanje pristupa međunarodnoj finansijskoj infrastrukturi može znatno da oteža prekogranična plaćanja.Od skupih raketa do jeftinih dronovaU osvrtu na vest da je predsednik Francuske Emanuel Makron prisustvovao lansiranju interkontinentalne balističke rakete M51 Reljić ukazuje i na promene u načinu ratovanja, posebno na sve veći značaj relativno jeftinih bespilotnih letelica. Prema njegovom mišljenju, tradicionalna vojna nadmoć, zasnovana na skupim sistemima naoružanja, više ne garantuje prednost kakvu je nekada pružala.„Čitavi načini ratovanja su se promenili. Možemo kao primer da navedemo iranske bespilotne letelice „Šahed“ i ruske „Geranj“. Njihova važnost, ogleda se u tome što relativno jeftini sistemi mogu da primoraju protivnika da troši znatno skuplje rakete i druge odbrambene resurse. Taj primer pokazuje kako tehnološka promena može da utiče na raspodelu vojne moći. Međutim, nije reč o tome da su skupe rakete i savremeni borbeni avioni postali beskorisni, već da je odnos troškova, efikasnosti i odbrane postao mnogo složeniji. U savremenim sukobima važni su i proizvodni kapaciteti, elektronsko ratovanje, obaveštajni podaci i mogućnost brzog prilagođavanja”, ocenio je naš sagovornik.Evropa, dodaje on, u toj promeni zaostaje i da sve više zavisi od američkih vojnih kapaciteta i spoljne tehnološke podrške. „Evropa je potpuno inferiorna. Ona tu učestvuje samo kao pomoćnik. U njoj se proizvodi to oružje koje se daje Ukrajini i narušava rusku nadmoć na ukrajinskom frontu“, ocenjuje Slobodan Reljić.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – ekonomija
svet, svet – politika, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka, svet – ekonomija
Ko zaista vlada svetom: Političke elite su na bini, ali stvarnu moć drže oni — iza zavese /video/
21:10 12.10.2026 (Osveženo: 21:16 12.10.2026) Da li se ključne odluke donose u svetskim prestonicama ili se stvarna moć nalazi u rukama onih koji kontrolišu novac, energiju, tehnologiju i tokove kapitala? Novinar i sociolog Slobodan Reljić ocenjuje da se savremena dominacija sve manje zasniva isključivo na vojnoj sili, a sve više na finansijskoj zavisnosti i kontroli ekonomskih procesa.
Politički lideri jesu vidljiva lica vlasti, ali njihove odluke često zavise od ekonomskih okolnosti, dostupnosti kapitala i odnosa sa
centrima finansijske moći. U takvom sistemu, smatra sagovornik emisije radio Sputnjika „
Od četvrtka do četvrtka“, nije dovoljno imati politički mandat ako država nema mogućnost samostalno da finansira razvoj, obezbedi energente i zaštiti sopstvenu privredu.
„Ko danas vlada svetom? Odgovor ne može da se pronađe samo u političkim institucijama, jer je savremeni sistem moći mnogo složeniji od onoga što se vidi u javnosti. Svetom upravlja civilizacija novca, a to su zapravo ljudi koji održavaju tokove novca“, kaže sagovornik, ukazujući na značaj finansijskih institucija i sistema preko kojih se obavlja međunarodna trgovina.
Dolar kao instrument globalnog uticaja
U središtu Reljićevog viđenja svetskog poretka nalazi se međunarodni finansijski sistem, a posebno uloga američkog dolara. Njegov argument je da države koje zavise od dolarskog finansiranja i međunarodnih platnih kanala imaju ograničen prostor za samostalno odlučivanje.
„Glavni instrumenti Amerikanca su Federalne rezerve i banka za poravnanja u Bazelu u Švajcarskoj, jer mogu da utiču na povećanje i smanjenje kamata. Dok je bila veoma popularna „zelena agenda“ mogli ste da dobijete kredit samo ukoliko se projekat finansiranja odnosio na tu oblast. Tako se upravlja svetom i postavlja kontrola. Transhumanizam nas vodi u to da nemamo ništa svoje – sve pare će biti elektronske i biće kontrolisane. Ta tehnologija omogućava da se kontrolišu pojedinci iako je njihov broj zaista veliki, mada mislim da se to nikada neće obistiniti ali treba podvući da prisustvujemo pokušaju kolonizacija kontrolom novca“, rekao je Reljić.
Kina i Rusija kao izazov postojećem poretku
Naš sagovornik Kinu predstavlja kao državu čiji se ekonomski i politički model razlikuje od zapadnog sistema finansijske dominacije. Smatra da kineska privreda raspolaže sopstvenim instrumentima upravljanja i da zbog toga ima veći prostor da se suprotstavi pritiscima spolja.
„Kineska privreda nije u tom delu gde Federalne rezerve bilo šta određuju. Oni imaju svoj centralni komitet, svoju skupštinu, a njihove banke rade u koordinisanom sistemu koji je nalik onome što je imala i SFRJ i SSSR“, navodi Reljić.
Kina, dodaje on, zaista ima snažnu ulogu države u bankarskom sistemu, industrijskoj politici i usmeravanju investicija. Njena ekonomska snaga, veliki proizvodni kapaciteti i tehnološki razvoj čine je jednim od glavnih konkurenata Sjedinjenim Američkim Državama.
„Rusija, s druge strane, raspolaže značajnim energetskim resursima, vojnim kapacitetima i nuklearnim arsenalom. Međutim, sankcije uvedene nakon rata u Ukrajini pokazale su da finansijska infrastruktura može da postane sredstvo međunarodnog pritiska“, rekao je naš sagovornik.
Preciznije, pojedine ruske banke isključene su iz sistema SWIFT, koji služi za razmenu finansijskih poruka, dok su uvedena i druga ograničenja. SWIFT sam po sebi nije sistem koji poseduje ili prenosi sav novac, ali ograničavanje pristupa međunarodnoj finansijskoj infrastrukturi može znatno da oteža prekogranična plaćanja.
Od skupih raketa do jeftinih dronova
U osvrtu na vest da je predsednik Francuske Emanuel Makron prisustvovao lansiranju interkontinentalne balističke rakete M51 Reljić ukazuje i na promene u načinu ratovanja, posebno na sve veći značaj relativno jeftinih bespilotnih letelica. Prema njegovom mišljenju, tradicionalna vojna nadmoć, zasnovana na skupim sistemima naoružanja, više ne garantuje prednost kakvu je nekada pružala.
„Čitavi načini ratovanja su se promenili. Možemo kao primer da navedemo iranske bespilotne letelice „Šahed“ i ruske „Geranj“. Njihova važnost, ogleda se u tome što relativno jeftini sistemi mogu da primoraju protivnika da troši znatno skuplje rakete i druge odbrambene resurse. Taj primer pokazuje kako tehnološka promena može da utiče na raspodelu vojne moći. Međutim, nije reč o tome da su skupe rakete i savremeni borbeni avioni postali beskorisni, već da je odnos troškova, efikasnosti i odbrane postao mnogo složeniji. U savremenim sukobima važni su i proizvodni kapaciteti, elektronsko ratovanje, obaveštajni podaci i mogućnost brzog prilagođavanja”, ocenio je naš sagovornik.
Evropa, dodaje on, u toj promeni zaostaje i da sve više zavisi od američkih vojnih kapaciteta i spoljne tehnološke podrške. „Evropa je potpuno inferiorna. Ona tu učestvuje samo kao pomoćnik. U njoj se proizvodi to oružje koje se daje Ukrajini i narušava rusku nadmoć na ukrajinskom frontu“, ocenjuje Slobodan Reljić.
