https://lat.sputnikportal.rs/20261012/i-posle-mila--tito-marsal-oterao-sa-cetinja-velikog-srpskog-slikara-koji-je-pocinio-neoprostiv-greh-1204361311.html
I posle Mila – Tito! Maršal oterao sa Cetinja velikog srpskog slikara koji je počinio neoprostiv greh
I posle Mila – Tito! Maršal oterao sa Cetinja velikog srpskog slikara koji je počinio neoprostiv greh
Sputnik Srbija
Komentarišući sramotnu odluku da se na sred Cetinja umesto svetski uvaženog srpskog slikara Petra Lubarde postavi bista Tita, Matija Bećković kaže za Sputnjik da... 12.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-12T18:47+0200
2026-10-12T18:47+0200
2026-10-12T18:47+0200
društvo
srbija – društvo
region
crna gora
ideologija
komunisti
tito
bista
cetinje
petar lubarda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1c/1127832447_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_491ad40a800cd3badcd574f3c3e5cbbf.jpg
Budući da su šanse da Tito „obuče“ crnogorsku kapu, džamadan, čakšire i opanke vrlo male, ova odluka gradskih vlasti ipak se više čini besmislenom.Zahtev za izmeštanje podneo je Sekretarijat za kulturu Cetinja, dok je saglasnost da se „Kosovski boj“ zameni Prvom proleterskom brigadom, a „Bitka na Vučjem dolu“ Vražjom divizijom dala Uprava za zaštitu kulturnih dobara. Tito će biti postavljen na Trgu revolucije, dok će srpski slikar i akademik, dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja, od Gran prija u Parizu 1937. do Herderove nagrade 1973. godine, biti prinuđen da se „preseli“ na univerzitetski kompleks.Kako se navodi u rešenju Uprave, Titova bista bila bi postavljena u okviru Istorijskog jezgra Cetinja, koje ima „status kulturnog dobra“. U rešenju se navodi i da bi njeno postavljanje doprinelo značaju ove lokacije sa stanovišta „istorijskih, memorijalnih, ambijentalnih, umetničkih i drugih kulturnih vrednosti“.Dobar slikar, al' loš CrnogoracIstoričar Aleksandar Raković ne misli da bi Tito u umetničkom ili kulturnom aspektu doprineo Cetinju više nego Lubarda, ali da je Lubardin „problem“ to što je – Srbin.To što je on bio velikan — umetnički i likovni — nema nikakve veze sa izmeštanjem njegove biste, tvrdi naš sagovornik, jer se danas na Cetinju spomenik u centru grada ne dodeljuje prema zaslugama, već prema sopstvenim trenutnim ideološkim pogledima.Raković kaže da je ovakva odluka u potpunosti u skladu sa politikom Crne Gore, koja podrazumeva približavanje Hrvatskoj, a udaljavanje od Srbije i Srpstva. To i dalje igra važnu ulogu u političkom identitetu Crne Gore, svakako na Cetinju, ali i u drugim delovima zemlje.Crnogorsko „biti ili ne biti“ – Ne biti Srbin, a biti sve ostaloOvakav potez u skladu je i sa najvažnijim pitanjem moderne Crne Gore – biti ili ne biti. Nije bitno šta je neko, svako može biti sve, samo je bitno ne biti jedno – Srbin. Ta sudbina je, doduše posthumno i protiv njegove volje, zadesila i Petera Lubardu. Da ironija bude još veća i gorča, Titovom bistom zamenjuju bistu čoveka čijeg su oca, oficira Kraljevine Jugoslavije, streljali partizani.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261012/prnjavor-dabar-napravio-kurslus-ostavio-1600-domacinstava-bez-struje---bageri-na-terenu-1204351957.html
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – društvo, region, crna gora, ideologija, komunisti, tito, bista, cetinje, petar lubarda, aleksandar raković, slikar, umetnik, istoričar, matija bećković
srbija – društvo, region, crna gora, ideologija, komunisti, tito, bista, cetinje, petar lubarda, aleksandar raković, slikar, umetnik, istoričar, matija bećković
I posle Mila – Tito! Maršal oterao sa Cetinja velikog srpskog slikara koji je počinio neoprostiv greh
Komentarišući sramotnu odluku da se na sred Cetinja umesto svetski uvaženog srpskog slikara Petra Lubarde postavi bista Tita, Matija Bećković kaže za Sputnjik da će to „čudo neviđeno“ od ideje imati smisla jedino ukoliko Josip Broz bude prikazan u crnogorskoj narodnoj nošnji.
Budući da su šanse da Tito „obuče“ crnogorsku kapu, džamadan, čakšire i opanke vrlo male, ova odluka gradskih vlasti ipak se više čini besmislenom.
Zahtev za izmeštanje podneo je Sekretarijat za kulturu Cetinja, dok je saglasnost da se „Kosovski boj“ zameni Prvom proleterskom brigadom, a „Bitka na Vučjem dolu“ Vražjom divizijom dala Uprava za zaštitu kulturnih dobara. Tito će biti postavljen na Trgu revolucije, dok će srpski slikar i akademik, dobitnik mnogobrojnih nagrada i priznanja, od Gran prija u Parizu 1937. do Herderove nagrade 1973. godine, biti prinuđen da se „preseli“ na univerzitetski kompleks.
Kako se navodi
u rešenju Uprave, Titova bista bila bi postavljena u okviru Istorijskog jezgra Cetinja, koje ima „status kulturnog dobra“. U rešenju se navodi i da bi njeno postavljanje doprinelo značaju ove lokacije sa stanovišta „istorijskih, memorijalnih, ambijentalnih,
umetničkih i drugih kulturnih vrednosti“.
Dobar slikar, al' loš Crnogorac
Istoričar Aleksandar Raković ne misli da bi Tito u umetničkom ili kulturnom aspektu doprineo Cetinju više nego Lubarda, ali da je Lubardin „problem“ to što je – Srbin.
Lubarda se izjašnjavao kao Srbin i u vreme tvrdog socijalizma, iako je bio sa Cetinja. To je za današnje Cetinjane, koji su odbacili srpski identitet, neoprostiv greh. Lubarda je pokazao u tadašnje vreme, kada je uvedena takozvana crnogorska nacija, da on tu odluku ne prihvata. Njegova izričita želja je bila da se u svim publikacijama i gde je to zahtevao slučaj, potpisuje kao Srbin po nacionalnosti. Današnji Cetinjani prosto ne mogu da prihvate da postoje toliko postojani ljudi koji su odbijali da promene svoj srpski identitet i zamene ga nekim drugim, kaže Raković za Sputnjik.
To što je on bio velikan — umetnički i likovni — nema nikakve veze sa izmeštanjem njegove biste, tvrdi naš sagovornik, jer se danas na Cetinju spomenik u centru grada ne dodeljuje prema zaslugama, već prema sopstvenim trenutnim ideološkim pogledima.
Današnjim ideološkim pogledima koji dominiraju Crnom Gorom i Cetinjem Tito je neuporedivo bliži jer je upravo on i nametnuo tu takozvanu naciju. On je, zajedno sa ostalima iz Komunističke partije Jugoslavije, 1945. godine osnovao crnogorsku naciju, čiji su današnji Cetinjani sledbenici. To vam je vrlo je jasan i jednostavan razlog zbog čega Lubarda, kao Srbin, ne treba da bude na mestu na kojem se sada nalazi, a zašto će Tito, kao hrvatski komunista, biti postavljen na Lubardino mesto.
Raković kaže da je ovakva odluka u potpunosti u skladu sa politikom Crne Gore, koja podrazumeva približavanje Hrvatskoj, a udaljavanje od Srbije i Srpstva. To i dalje igra važnu ulogu u političkom identitetu Crne Gore, svakako na Cetinju, ali i u drugim delovima zemlje.
Crnogorsko „biti ili ne biti“ – Ne biti Srbin, a biti sve ostalo
Ovakav potez u skladu je i sa najvažnijim pitanjem moderne Crne Gore – biti ili ne biti. Nije bitno šta je neko, svako može biti sve, samo je bitno ne biti jedno – Srbin. Ta sudbina je, doduše posthumno i protiv njegove volje, zadesila i Petera Lubardu. Da ironija bude još veća i gorča, Titovom bistom zamenjuju bistu čoveka čijeg su oca, oficira Kraljevine Jugoslavije, streljali partizani.
Upravo se tome ovde i radi. Takozvana crnogorska nacija stoji nasuprot srpskoj naciji. Ona nema istorijske elemente identiteta. Ona nije stvarana u slojevima vremena tokom prošlosti, već je nametnuta 1945. godine. Po svojoj formi, ona jeste antinacija, a njena svrha leži u dokazivanju toga da njeni pripadnici nisu Srbi.
