https://lat.sputnikportal.rs/20261011/kako-je-kijev-usao-u-veliku-globalnu-kokainsku-igru-video-1204261317.html
Kako je Kijev ušao u veliku globalnu kokainsku igru /video/
Kako je Kijev ušao u veliku globalnu kokainsku igru /video/
Sputnik Srbija
Sredinom 2023. godine od strane meskičkih medija objavljena je fotografija pripadnika Kartela nove generacije „Halisko“ kako šeta ulicom sa protivtenkovskim... 11.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-11T19:53+0200
2026-10-11T19:53+0200
2026-10-11T19:53+0200
svet
svet
ukrajina
kolumbija
kokain
narko-kartel
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112090/51/1120905127_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_43d4fa94a614407d322d1b9944cac415.jpg
Ispostavilo se da na predmetnoj fotografiji nije predstavljen američki „Džavelin“ već švedski protitenkovski raketni sistem AT4. Samim tim, krenulo se sa osporavanjem teze kako ukrajinski krijumčari preprodaju oružje koje iz NATO država stiže u Kijev.Činjenica je da u ovom konkretnom slučaju nije dokazana bilo kakva direktna veza koja je prvobitno konstruisana. Ipak, tu se ne završavaju priče o „Džavelinima“ i vezama između Ukrajine i latinoameričkih narko kartela. Sa jedne strane, američki mediji (kao na primer USA Today) tvrde, pozivajući se na anonimne izvore, kako kartel „Sinaloa“ poseduje „Džaveline“. Takođe, pojedini komentatori pretpostavljaju da su upravo ovi sistemi upotrebljavani za gađanje ili obaranje helikoptera (vojnih i policijskih) u Meksiku.Karteli u UkrajiniOdakle onda stižu napredni američki sistemi meksičkim narko-kartelima? Odakle im uopšte i švedski AT4? Posebno je pitanje gde se pripadnici ovih kartela obučavaju za njihovu upotrebu?I tu se priča opet vraća na Ukrajinu. List „Milenio“ je prošle godine, pozivajući se na meksičke obaveštajne podatke, objavio da su pripadnici već spomenutog Kartela nove generacije „Halisko“ prošli obuku u Ukrajini za upotrebu dronova i taktike urbanog ratovanja.Pored toga, barata se i podatkom da od oko šesnaest i po hiljada plaćenika u ukrajinskim snagama gotovo polovinu čine kolumbijski dobrovoljci. Kolumbijci nisu zadovoljni tretmanom, njih šalju na tačke najžešćih udara i procenat gubitaka (smrtnosti i ranjavanja) prilično je visok, žale se i na odnos ukrajinskih oficira i generalno - loše uslove.Za bezbednosne analitičare otvoreno je koliko od ovih Kolumbijaca čine dobrovoljci privučeni reklamama o brzoj i dobroj zaradi, a koliki deo njih su zapravo borci koje regrutuju narko karteli? Karteli ih u Ukrajinu ne šalju da bi učestvovali u „pobedi“ nad Rusijom, njih ishod ovog oružanog sukoba u krajnjoj liniji ne interesuje preterano, već ih tamo otpravljaju da skupljaju ratno iskustvo i nauče kako se boriti protiv organizovanih neprijateljskih vojnih snaga u različitim uslovima. Ko su organizovane neprijateljske vojne snage za kartele? Podrazumeva se – kolumbijske, meksičke, pa u krajnjoj liniji i američke vojne snage.Novi „narko“ poredakNakon 11. septembra 2001. godine mnogo se počelo govoriti o sprezi organizovanog kriminala i terorizma. Specijalizovani kursevi, master studije i ciljani projekti osmišljeni su za razmatranje ovog pitanja i artikulisanje borbe protiv toga. Međutim, ono što je tada postavljano kao obrazac podrazumevalo je da se borba usmerava protiv „muslimanskih fundamentalista“.Proizvodnja i trgovina opijumom u takozvanom Zlatnom polumesecu, geografskom području koje se prostiralo od Avganistana na istoku do iransko-turske granice na Zapadu, ali se i dalje prirodno nadovezivalo na regione Kavkaza, Balkana i istočnog Mediterana, bila je uparena sa rastom broja aktivnosti raznih terorističkih grupa i paramilitarnih formacija.Naposletku, finansiranje opskurnih organizacija, od Al-Kaide do ISIS-a odigravalo se i zahvaljujući prihodima od trgovine narkoticima. No, nakon američkog povlačenja iz Avganistana proizvodnja opijuma u Zlatnom polumesecu opada, a destabilizacija Bliskog istoka čini krijumčarenje rizičnijim poslom nego ranije. Od skora Avganistan, dugo vremena prvi po proizvodnji u svetu, pao je na drugo mesto prepustivši lidersku poziciju Mjanmaru.Fokus se, u potpunosti, prebacuje na Latinsku Ameriku, u prvom redu na Kolumbiju (u kojoj se proizvodi blizu 70% svetske produkcije kokaina), Boliviju i Peru, kao i Meksiko koji igra ključnu ulogu u distributivnoj mreži. Od 2021. godine gradi se novi globalni „narko“ poredak, pa u kvantitativnom smislu kokain potiskuje heroin, a u kvalitativnom latinoamerički (kolumbijski i meksički) karteli preuzimaju dominaciju svetskim tržištem ostavljajući daleko iza sebe distributere iz islamskih država.Ulazak Kijeva „u posao“U tom poretku određeno mesto od 2023. godine počinje da zauzima i Ukrajina. Protokom vremena ovo mesto postaje sve značajnije, a tek sa eventualnim završetkom oružanog sukoba na dnevni red dolaze brojne neprijatne teme, od liferovanja naoružanja, transfera znanja, do „uhlebljenja“ vojnika i oficira sa ozbiljnim „ratnim stažom“.Istovremeno, obrasci razvijani za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma „kalibrirani“ su duže od dve decenije prema pretnji od „muslimanskih fundamentalista“ i u velikoj meri za novonastalu situaciju nisu upotrebljivi.Na kraju krajeva, čak nema ni spremnosti da se o ovim novonastalim okolnostima razgovara: dok se u SAD „izokola“ pokušava sa aktualizacijom teme u Evropi se ona apsolutno ignoriše. Donekle je to i logično, jer je izgrađena slika o sukobu u Ukrajini drugačija i ništa je ne sme pokvariti.Srbija se srela sa sličnom situacijom u drugoj polovini devedesetih, kada se NATO uporno „pravio gluvim i slepim“ na upozorenja kako će svaka eskalacija krize na Kosovu i Metohiji ojačati poziciju albanskih kriminalnih grupa u Evropi.Danas su upravo te grupe dominantne u Velikoj Britaniji, zemljama Beneluksa, kontrolišu delove tržišta narkoticima u Nemačkoj i Skandinaviji, sve aktivnije su u Italiji, Francuskoj i Španiji. Samo što je disproporcija ogromna: albanske kriminalne grupe nisu imale ni američke „Džaveline“ ni švedske AT4, niti su organizovale svoje paravojne formacije kako to čine kolumbijski i meksički karteli.Ono što se dešava u Ukrajini nije samo pitanje geopolitike, nego i brojnih drugih procesa koji se paralelno odvijaju, a koji se više, po svoj prilici, ne mogu kontrolisati. Oružani sukob će u jednom trenutku biti završen, ali će se njegove posledice još dugo osećati. Između ostalog, posledice će se odraziti i na povećavanje potencijala moći narko kartela, u svakom smislu i u globalnim procesima.Pogledajte i:
ukrajina
kolumbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, ukrajina, kolumbija, kokain, narko-kartel, emisija „prorok“
svet, ukrajina, kolumbija, kokain, narko-kartel, emisija „prorok“
Kako je Kijev ušao u veliku globalnu kokainsku igru /video/
Sredinom 2023. godine od strane meskičkih medija objavljena je fotografija pripadnika Kartela nove generacije „Halisko“ kako šeta ulicom sa protivtenkovskim sistemom „Džavelin“ u rukama negde na periferiji Gvadalahare. Odmah je objašnjeno i kako „Džavelini“ isporučeni Ukrajini završavaju u Meksiku.
Ispostavilo se da na predmetnoj fotografiji nije predstavljen američki „Džavelin“ već švedski protitenkovski raketni sistem AT4. Samim tim, krenulo se sa osporavanjem teze kako ukrajinski krijumčari preprodaju oružje koje iz NATO država stiže u Kijev.
Činjenica je da u ovom konkretnom slučaju nije dokazana bilo kakva direktna veza koja je prvobitno konstruisana. Ipak, tu se ne završavaju priče o „Džavelinima“ i vezama između Ukrajine i latinoameričkih narko kartela. Sa jedne strane, američki mediji (kao na primer USA Today) tvrde, pozivajući se na anonimne izvore, kako kartel „Sinaloa“ poseduje „Džaveline“. Takođe, pojedini komentatori pretpostavljaju da su upravo ovi sistemi upotrebljavani za gađanje ili obaranje helikoptera (vojnih i policijskih) u Meksiku.
Odakle onda stižu napredni američki sistemi meksičkim narko-kartelima? Odakle im uopšte i švedski AT4? Posebno je pitanje gde se pripadnici ovih kartela obučavaju za njihovu upotrebu?
I tu se priča opet vraća na Ukrajinu. List „Milenio“ je prošle godine, pozivajući se na meksičke obaveštajne podatke, objavio da su pripadnici već spomenutog Kartela nove generacije „Halisko“ prošli obuku u Ukrajini za upotrebu dronova i taktike urbanog ratovanja.
Pored toga, barata se i podatkom da od oko šesnaest i po hiljada plaćenika u ukrajinskim snagama gotovo polovinu čine kolumbijski dobrovoljci. Kolumbijci nisu zadovoljni tretmanom, njih šalju na tačke najžešćih udara i procenat gubitaka (smrtnosti i ranjavanja) prilično je visok, žale se i na odnos ukrajinskih oficira i generalno - loše uslove.
Za bezbednosne analitičare otvoreno je koliko od ovih Kolumbijaca čine dobrovoljci privučeni reklamama o brzoj i dobroj zaradi, a koliki deo njih su zapravo borci koje regrutuju narko karteli? Karteli ih u Ukrajinu ne šalju da bi učestvovali u „pobedi“ nad Rusijom, njih ishod ovog oružanog sukoba u krajnjoj liniji ne interesuje preterano, već ih tamo otpravljaju da skupljaju ratno iskustvo i nauče kako se boriti protiv organizovanih neprijateljskih vojnih snaga u različitim uslovima. Ko su organizovane neprijateljske vojne snage za kartele? Podrazumeva se – kolumbijske, meksičke, pa u krajnjoj liniji i američke vojne snage.
Nakon 11. septembra 2001. godine mnogo se počelo govoriti o sprezi organizovanog kriminala i terorizma. Specijalizovani kursevi, master studije i ciljani projekti osmišljeni su za razmatranje ovog pitanja i artikulisanje borbe protiv toga. Međutim, ono što je tada postavljano kao obrazac podrazumevalo je da se borba usmerava protiv „muslimanskih fundamentalista“.
Proizvodnja i trgovina opijumom u takozvanom Zlatnom polumesecu, geografskom području koje se prostiralo od Avganistana na istoku do iransko-turske granice na Zapadu, ali se i dalje prirodno nadovezivalo na regione Kavkaza, Balkana i istočnog Mediterana, bila je uparena sa rastom broja aktivnosti raznih terorističkih grupa i paramilitarnih formacija.
Naposletku, finansiranje opskurnih organizacija, od Al-Kaide do ISIS-a odigravalo se i zahvaljujući prihodima od trgovine narkoticima. No, nakon američkog povlačenja iz Avganistana proizvodnja opijuma u Zlatnom polumesecu opada, a destabilizacija Bliskog istoka čini krijumčarenje rizičnijim poslom nego ranije. Od skora Avganistan, dugo vremena prvi po proizvodnji u svetu, pao je na drugo mesto prepustivši lidersku poziciju Mjanmaru.
Fokus se, u potpunosti, prebacuje na Latinsku Ameriku, u prvom redu na Kolumbiju (u kojoj se proizvodi blizu 70% svetske produkcije kokaina), Boliviju i Peru, kao i Meksiko koji igra ključnu ulogu u distributivnoj mreži. Od 2021. godine gradi se novi globalni „narko“ poredak, pa u kvantitativnom smislu kokain potiskuje heroin, a u kvalitativnom latinoamerički (kolumbijski i meksički) karteli preuzimaju dominaciju svetskim tržištem ostavljajući daleko iza sebe distributere iz islamskih država.
U tom poretku određeno mesto od 2023. godine počinje da zauzima i Ukrajina. Protokom vremena ovo mesto postaje sve značajnije, a tek sa eventualnim završetkom oružanog sukoba na dnevni red dolaze brojne neprijatne teme, od liferovanja naoružanja, transfera znanja, do „uhlebljenja“ vojnika i oficira sa ozbiljnim „ratnim stažom“.
Istovremeno, obrasci razvijani za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma „kalibrirani“ su duže od dve decenije prema pretnji od „muslimanskih fundamentalista“ i u velikoj meri za novonastalu situaciju nisu upotrebljivi.
Na kraju krajeva, čak nema ni spremnosti da se o ovim novonastalim okolnostima razgovara: dok se u SAD „izokola“ pokušava sa aktualizacijom teme u Evropi se ona apsolutno ignoriše. Donekle je to i logično, jer je izgrađena slika o sukobu u Ukrajini drugačija i ništa je ne sme pokvariti.
Srbija se srela sa sličnom situacijom u drugoj polovini devedesetih, kada se NATO uporno „pravio gluvim i slepim“ na upozorenja kako će svaka eskalacija krize na Kosovu i Metohiji ojačati poziciju albanskih kriminalnih grupa u Evropi.
Danas su upravo te grupe dominantne u Velikoj Britaniji, zemljama Beneluksa, kontrolišu delove tržišta narkoticima u Nemačkoj i Skandinaviji, sve aktivnije su u Italiji, Francuskoj i Španiji. Samo što je disproporcija ogromna: albanske kriminalne grupe nisu imale ni američke „Džaveline“ ni švedske AT4, niti su organizovale svoje paravojne formacije kako to čine kolumbijski i meksički karteli.
Ono što se dešava u Ukrajini nije samo pitanje geopolitike, nego i brojnih drugih procesa koji se paralelno odvijaju, a koji se više, po svoj prilici, ne mogu kontrolisati. Oružani sukob će u jednom trenutku biti završen, ali će se njegove posledice još dugo osećati. Između ostalog, posledice će se odraziti i na povećavanje potencijala moći narko kartela, u svakom smislu i u globalnim procesima.
