Evropa ključa – iduća godina presudna
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Uzavrela unutrašnja politika u evropskim zemljama
Pratite nas
Politika koju vode države EU govori da one ne umeju da funkcionišu u krizama što je razlog da je u Nemačkoj vlada kancelara Merca upitna, da je Španija pred vanrednim izborima, a protesti u Francuskojna praćeni ozbiljnim incidentim. Sve je to posledica pogrešne politike Brisela, kaže bivši ambasador Milisav Paić uz upozorenje da problemi tek slede.
U ključnim državama Evropske unije poput Nemačke, Francuske i Španije politička situacija bukvalno ključa.
U Nemačkoj je kancelar Fridrih Merc najslabije ikad kotiran u anketama, a nije nemoguće ni da ode sa vlasti jer ga AfD pobeđuje na pokrajinskim izborima. Brisel zato već razmatra scenario šta ako Merc ode sa vlasti.
Španski premijer Pedro Sančez raspustio je parlament i raspisao vanredne izbore za 29. novembar 2026. godine. Vlada je pala nakon što je parlament odbacio ključne dekrete o stambenom pitanju. Svemu su prethodili masovni protesti građana zbog stambene krize i visokih cena nekretnina, kao i korupcionaški skandali u premijerovom bliskom okruženju.
Francusku je bukvalno paralisao masovni i nasilni bunt učenika i studenata koji protestuju zbog loših uslova u školama, nedostatka profesora i rezova u budžetu za obrazovanje. Situacija je eskalirala u ozbiljno ulično nasilje. Zbog barikada, paljenja i sukoba sa policijom, francuske vlasti su bile prinuđene da potpuno ili delimično zatvore između 400 i 500 srednjih škola širom zemlje, dok je broj uhapšenih premašio 5.000.
Situacija u Evropi loša – a tek slede izazovi
Iduća godina biće još gora, kaže bivši ambasador Milisav Paić, predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga.
„Treba očekivati da u narednom periodu u svim evropskim zemljama, sa izuzetkom Španije koja je kompleksna, jačaju suverenistička snage što znači preispitivanje ukupne sadašnje politike Brisela, pa i kad je reč o odnosu prema Rusiji. Očigledno da zemlje Evrope ne mogu da funkcionišu bez normalizacije političkih, ekonomskih i energetskih sa Rusijom. Tako da se čini da dolazi period ozbiljne neizvesnosti,“ veruje Paić.
Kako kaže, iduća godina će biti godina velikih izazova za Evropu i možemo očekivati da će doći do ozbiljne preraspodele političkih snaga u tim zemljama, a šta će to doneti - videti.
Na pitanje o uzrocima krize i da li to zemlje EU prolaze kroz sopstveni „5. oktobar“ Paić kaže da situacija u evropskim državama nisu iznenađujuće.
EU funkcioniše samo kad su dobra vremena
„Taj proces je počeo od kovid krize 2020. godine. Još onda se pokazalo kakve su u stvari te evropske integracije, odnosno da Evropska unija dobro funkcioniše samo kad su vremena dobra. Naravno da su pojedine zemlje, pre svega Nemačka i Francuska, zagovarale veći stepen integracije Evropske unije posle Mastrihta, jer se praktično iz jedne ekonomske asociacije prešlo u političku organizaciju. A od izbijanja sukoba u Ukrajini EU je postala velikim delom i vojna organizacija ali i zapala u krizu. Sad se u Evropi prepliće više problema, a jedan od najvećih je migrantska uzrokovana velikom prilivom migranata iz zemlja koje su bile zahvaćene ratnim sukobima, kao što je bio Irak, Sirija, Libija...“ podseća Paić.
U jednom momentu se u velikom broju evropskih zemlja zbog starenja stanovništa ukazala potreba da se radna snaga popunjava iz zemalja trećeg sveta, posebno iz onih koje su bile zahvaćene unutrašnjim sukobima i spoljnim intervencijama, tada je dodaje Paić, došlo je do priliva velikog broja migranata koje ekonomije država EU nisu bile u stanju da prihvate.
"S druge strane, početak Specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini i kratkovida politika evropskih zemalja koje su uvodeći brojene sankcije Moskvi Evropu je ostavila bez jeftinih energenata koje je mahom dobijala iz Rusije. Naravno da je to izazvalo velike probleme u tim zemljama, prvo u industriji koja je zbog poskupljenja energenta izgubilakonkurentnost, posebno automobilska, koja je doživela veliku krizu,“ podseća naš sagovornik.
Migrantska pitanje
Paić dodaje i momenat da veliki broj migranata, kojih najviše ima u Nemačkoj, Holandiji i Britaniji, mada je ta država van EU ali je deo Evrope, maksimalno koristio socijalna davanja tih država što iritira tamošnje stanovništvo.
„Veliki broj tih migranata u stvari je izbegao zapošljavanje jer su mogli ugodno da žive od te pomoći bolje u odnosu na situaciju u zemljama iz kojih su došli. Naravno da je u takvoj situaciji došlo do toga da pojedine društvene službe, pre svega obrazovanje i zdravstvo, više nisu mogle u takvoj situacije da normalno funkcionišu što se odrazila i na prilike u koje je zapala Francuska. Tamo je došla do sada već dosta velike pobune učenika srednjih škola zbog uslova školovanja koji su ispod svakog standarda u civilizovanim zemljama,“ objašnjava Paić.
Što se tiče Nemačke, ona je opterećena, dodaje naš sagovornik, velikim brojem neadaptiranih migranata, za razliku od ljudi koji dolaze sa prostora Balkana koji se relativno lako uklapaju u tamošnje životne standarde
„Veliki deo ovih migranta ostaje na marginama društva gde se pokazalo da su puste želje da se adaptiraju i usklade svoj život sa zakonima i normama zapadnih zemalja. To opet dovodi do povećanja kriminala, odnosno društvene nesigurnosti i to je jedan problem koji se u Nemačkoj odrazio između ostalog i u tome što su dve tradicionalno najveće partije CDU i SDP, posebno ove godine na pokrajinskim izborima naglo počele da gube popularnost. S druge strane, AfD, suverenistička partija koja zagovara strože uslove za imigraciju, ozbiljno je u porastu i sada je na putu da u celoj Nemačkoj izraste u vodeću partiju. Jer Nemci žele da u svojoj zemlji žive kao i ranije. Sve to dovodi do unutrašnje nestabilnosti,“ ističe Paić.
Talas suverenizma
Ništa bolje nije ni u Španiji, kaže on, gde je ekonomska situacija dosta teška.
„Španija je imala vladu socijalista na čelu sa Pedrom Sančezom, imala je tanku većinu. Neke partije iz španskih pokrajina poput Katalonije povukle su podršku Sančezu, tako da u Španiji takođe imamo ozbiljnu situaciju i velike unutrašnje podele. Slična situacija je u Velikoj Britaniji, gde među Britancima počinje posle nekoliko decenija ponovo da se pojavljuje talas suverenizma. A Vels, Škotska i Severna Irska na koju se odnosi taj suverenizam za razliku od ranije sada pod pritiskom migracije i slabljenja unutrašnje bezbednosti razmišljaju o pokretanju referenduma za izlazak iz zajednice,“ konstatuje on.
Paić kaže da se malo govori o problemima koje ima Holandija i neke druge zemlje koje prolaze kroz ozbiljne unutrašnje političke i socijalne krize i u kojim je sve jasnije da vlasti nemaju dovoljno autoriteta ni snage da situaciju izmene.
