https://lat.sputnikportal.rs/20261010/fiskalno-samoubistvo-francuske-duznicka-bomba-u-srcu-evropske-unije-video-1204298921.html
Fiskalno (samo)ubistvo Francuske: Dužnička bomba u srcu Evropske unije /video/
Fiskalno (samo)ubistvo Francuske: Dužnička bomba u srcu Evropske unije /video/
Sputnik Srbija
Amerika je bez sumnje najvažnija ekonomija (zapadnog) sveta, ali to ne znači i da su njeni problemi sad najvažniji za zapadni svet. Uloga najproblematičnije, u... 10.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-10T22:30+0200
2026-10-10T22:30+0200
2026-10-10T22:30+0200
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
francuska
svet – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0a/1204299232_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_11092909d132f43164d33526fbe656d4.jpg
S dugovima koji su danas veći nego ikad, to znači i da bi dolazeća kriza mogla da bude drugačija nego ikad.Strah od bankrotaUostalom, kriza koja dolazi obuhvata – bez presedana – i energetsku krizu, i inflaciju, i dužničku krizu i krizu evra, a ”Fajnenšel tajms” povrh svega toga otkriva i da rasprodaja državnih obveznica počinje da utiče i na korporativne troškove zaduživanja u Sjedinjenim Državama. Što bi moglo da znači da se finansijska zaraza već širi brzinom pandemije…Značajnom brzinom, u svakom slučaju, raste cena osiguranja od bankrota Francuske, takozvani Credit Default Swap (CDS), čija je vrednost od početka septembra do sada porasla za više od 130 odsto i dostigla najviši nivo još od 2013. i prethodne dužničke i krize evra kada je Grčka umalo srušila valutu Evropske unije.A sada nije problem samo (finansijski relativno beznačajna) Grčka nego Francuska, koja je druga ekonomija Evropske unije, a uz nju i Italija i Španija u kojima, kako opominje ”Blumberg”, ”inflacija raste brže nego što je očekivano” tako da je u Španiji ”neočekivano dostigla (čak) pet odsto”.Energetska krizaJedan od glavnih razloga za rast inflacije – koji zahteva rast kamatnih stopa kako bi inflacija bila obuzdana, što dobija oblik dolivanja ulja na vatru usled visine dugova, jer oni time postaju još skuplji za servisiranje – jeste sve ozbiljnija energetska kriza koja ne pokazuje simptome smirivanja. Naprotiv. Nafta uporno drži cenu od oko 100 dolara po barelu – s tendencijom daljeg rasta usled pražnjenja strateških rezervi – nestašica i posledično poskupljenje dizela predstavljaju nov razlog za sukob među transatlantskim (NATO) partnerima, dok je situacija na tržištu gasa u Evropi još dramatičnija jer tamo neće onaj gas koji mogu da imaju jeftino – naravno, ruski – a skupljeg nema u dovoljnoj količini.Tako da su skladišta gasa u Evropskoj uniji na nivou od tek 70-ak odsto popunjenosti kapaciteta (najmanje ikad u ovo doba godine, kako objašnjava magazin ”Ekonomist”, ukazujući na oktobarski prosek iznad 90 odsto) a još je neprijatnije u Nemačkoj gde je popunjeno svega 57 odsto kapaciteta. A pritom se zbog situacije na Bliskom istoku, upozorava ”Ekonomist”, ”tek očekuje velika nestašica tečnog gasa”, sa svim propratnim ekonomskim posledicama. ”Energetski cunami u Evropi tek počinje”, saglasan je s ovom prognozom i Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa stranim državama.Cena gasa u Evropi je, inače, između 70 i 80 evra po megavatčasu – poskupljenje od oko 150 odsto od početka ove godine kada je iznosila 30-ak evra po megavatčasu, odnosno nezamislivih 7-8 puta više nego pre nego što su se odrekli ruskog gasa. A Ursula fon der Lajen obećava da će se držati plana da uvoz ruskog gasa bude sveden na nulu, što znači da će nestašica i inflacija biti još i veći nego danas.Magični novacNo pomenuti francuski problem znatno je kompleksniji od inflacije izazvane poskupljenjem energenata.”Francuska glad za ’magičnim novcem’” – štampanim bez pokrića – ”tu zemlju pretvorila je u dužničku bombu”, objašnjava ”Volstrit džornal” kako je ova zemlja dospela ”pred ambis opasne finansijske spirale” i ”postala jedna od najslabijih karika u Evropi”. A ”investitori se spremaju da stvari postanu još i gore”.Globalni fenomen rasta kamata na državne obveznice prošle nedelje je u Francuskoj proizveo ”alarmantan zaokret” jer su kamate na njene 10-godišnje obveznice dostigle vrednost od oko 5 odsto, najviše još od 2002. godine. S tim što je francuski dug tad iznosio 60 odsto njenog BDP-a, dok je danas to duplo više, čak 120 odsto, a sve će postati i još gore – najavljuje ”Volstrit džornal” – zbog ogromnog budžetskog deficita iznad 5 odsto i zbog toga što će već sledeće godine po znatno višim kamatnim stopama morati da bude refinansirano 380 milijardi duga, odnosno čak bilion u naredne tri godine.Francuska je, zamera joj ”Volstrit džornal”, ”izgubila dodir s fiskalnom realnošću” i dosad je ”prolazila s fiskalnim ubistvom” jer ”niko to nije primećivao”. Ali sada sve stiže na naplatu.Koliko će to koštati Francusku? Šta njeni problemi znače za evrozonu? I kakav će efekat proizvesti kombinacija energetske i dužničke krize? O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar Branko Pavlović i ekonomista prof. dr Ivan Arnautović.
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, francuska, svet – ekonomija, ekonomija
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, francuska, svet – ekonomija, ekonomija
Fiskalno (samo)ubistvo Francuske: Dužnička bomba u srcu Evropske unije /video/
Amerika je bez sumnje najvažnija ekonomija (zapadnog) sveta, ali to ne znači i da su njeni problemi sad najvažniji za zapadni svet. Uloga najproblematičnije, u ovom trenutku, pripada Francuskoj gde je na pomolu finansijska kriza još dublja od političke krize u kojoj se ta zemlja nalazi. S potencijalom da zarazu proširi i na onu stranu Atlantika.
S dugovima koji su danas veći nego ikad, to znači i da bi dolazeća kriza mogla da bude drugačija nego ikad.
Uostalom, kriza koja dolazi obuhvata – bez presedana – i energetsku krizu, i inflaciju, i dužničku krizu i krizu evra, a ”Fajnenšel tajms” povrh svega toga otkriva i da rasprodaja državnih obveznica počinje da utiče i na korporativne troškove zaduživanja u Sjedinjenim Državama. Što bi moglo da znači da se finansijska zaraza već širi brzinom pandemije…
Značajnom brzinom, u svakom slučaju, raste cena osiguranja od bankrota Francuske, takozvani Credit Default Swap (CDS), čija je vrednost od početka septembra do sada porasla za više od 130 odsto i dostigla najviši nivo još od 2013. i prethodne dužničke i krize evra kada je Grčka umalo srušila valutu Evropske unije.
A sada nije problem samo (finansijski relativno beznačajna) Grčka nego Francuska, koja je druga ekonomija Evropske unije, a uz nju i Italija i Španija u kojima, kako opominje ”Blumberg”, ”inflacija raste brže nego što je očekivano” tako da je u Španiji ”neočekivano dostigla (čak) pet odsto”.
Jedan od glavnih razloga za rast inflacije – koji zahteva rast kamatnih stopa kako bi inflacija bila obuzdana, što dobija oblik dolivanja ulja na vatru usled visine dugova, jer oni time postaju još skuplji za servisiranje – jeste sve ozbiljnija energetska kriza koja ne pokazuje simptome smirivanja. Naprotiv. Nafta uporno drži cenu od oko 100 dolara po barelu – s tendencijom daljeg rasta usled pražnjenja strateških rezervi – nestašica i posledično poskupljenje dizela predstavljaju nov razlog za sukob među transatlantskim (NATO) partnerima, dok je situacija na tržištu gasa u Evropi još dramatičnija jer tamo neće onaj gas koji mogu da imaju jeftino – naravno, ruski – a skupljeg nema u dovoljnoj količini.
Tako da su skladišta gasa u Evropskoj uniji na nivou od tek 70-ak odsto popunjenosti kapaciteta (najmanje ikad u ovo doba godine, kako objašnjava magazin ”Ekonomist”, ukazujući na oktobarski prosek iznad 90 odsto) a još je neprijatnije u Nemačkoj gde je popunjeno svega 57 odsto kapaciteta. A pritom se zbog situacije na Bliskom istoku, upozorava ”Ekonomist”, ”tek očekuje velika nestašica tečnog gasa”, sa svim propratnim ekonomskim posledicama. ”Energetski cunami u Evropi tek počinje”, saglasan je s ovom prognozom i Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik predsednika Rusije za investicije i ekonomsku saradnju sa stranim državama.
Cena gasa u Evropi je, inače, između 70 i 80 evra po megavatčasu – poskupljenje od oko 150 odsto od početka ove godine kada je iznosila 30-ak evra po megavatčasu, odnosno nezamislivih 7-8 puta više nego pre nego što su se odrekli ruskog gasa. A Ursula fon der Lajen obećava da će se držati plana da uvoz ruskog gasa bude sveden na nulu, što znači da će nestašica i inflacija biti još i veći nego danas.
No pomenuti francuski problem znatno je kompleksniji od inflacije izazvane poskupljenjem energenata.
”Francuska glad za ’magičnim novcem’” – štampanim bez pokrića – ”tu zemlju pretvorila je u dužničku bombu”, objašnjava ”Volstrit džornal” kako je ova zemlja dospela ”pred ambis opasne finansijske spirale” i ”postala jedna od najslabijih karika u Evropi”. A ”investitori se spremaju da stvari postanu još i gore”.
Globalni fenomen rasta kamata na državne obveznice prošle nedelje je u Francuskoj proizveo ”alarmantan zaokret” jer su kamate na njene 10-godišnje obveznice dostigle vrednost od oko 5 odsto, najviše još od 2002. godine. S tim što je francuski dug tad iznosio 60 odsto njenog BDP-a, dok je danas to duplo više, čak 120 odsto, a sve će postati i još gore – najavljuje ”Volstrit džornal” – zbog ogromnog budžetskog deficita iznad 5 odsto i zbog toga što će već sledeće godine po znatno višim kamatnim stopama morati da bude refinansirano 380 milijardi duga, odnosno čak bilion u naredne tri godine.
Francuska je, zamera joj ”Volstrit džornal”, ”izgubila dodir s fiskalnom realnošću” i dosad je ”prolazila s fiskalnim ubistvom” jer ”niko to nije primećivao”. Ali sada sve stiže na naplatu.
Koliko će to koštati Francusku? Šta njeni problemi znače za evrozonu? I kakav će efekat proizvesti kombinacija energetske i dužničke krize? O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili analitičar Branko Pavlović i ekonomista prof. dr Ivan Arnautović.
