Država mora da poništi delovanje „savršene oluje“ na poljoprivredu /video/
18:30 10.10.2026 (Osveženo: 18:50 10.10.2026)
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Za razliku od cena hrane u svetu koje su rasle prethodna tri meseca, u Srbiji su bile čak u padu zahvaljujući dobrom rodu pšenice, voća i povrća. Ipak njihov rast treba očekivati i zato bi država trebalo da smanji PDV i ograniči marže na proizvode koji čine minimalnu potrošačku korpu. Tim pre što 2027. već vide kao godinu globalne prehrambene krize.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika upozorio agroekonomista, dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji.
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je ovih dana da su cene hrane u svetu porasle u septembru treći mesec zaredom i sada su na najvišem nivou od novembra 2022. godine. Posebno su poskupele žitarice, 5,1 odsto u odnosu na avgust, a čak 17,2 odsto su više nego u isto vreme lani.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku potrošačke cene hrane u Srbiji u avgustu su bile 0,5 odsto veće nego u julu, a cene neprerađene hrane u istom mesecu 12,9 odsto niže nego godinu dana ranije, konstatovao je Kvartalni monitor.
Ocena analitičara je da su upravo cene hrane uticale da rast inflacije u Srbiji ne bude veći. U avgustu je ona bila 2,5 odsto i očekivanja su da na kraju godine bude 3,3 odsto, što je u ciljanom okviru Narodne banke Srbije.
Savršena oluja
Ševarlić ističe da je rast cena hrane u svetu posledica nekoliko negativnih faktora koji imaju međusobno sadejstvo, pre svega sušne godine i ratnih sukoba u svetu. Smatra se , dodaje on, da je prehrambena sigurnost više od 150 miliona ljudi ugrožena samo zbog neposrednih ratnih dejstava. Ne radi se samo o nemogućnosti transporta hrane, nego i o nemogućnosti transporta repromaterijala za potrebe poljoprivrede: mineralnih đubriva, semena i ostalog, napominje ovaj agroekonomista.
Zvaničnici FAO, ali i bodeće finansijske institucije, poput JPMorgana i Goldman Saksa, upozoravaju da bi u prvoj polovini iduće godine rast cena hrane na globalnom nivou mogao da dostigne 5,0 odsto u odnosu na 2,8 koliko je to bilo početkom ove godine.
Prema njihovim izveštajima, svet se suočava sa takozvanom „savršenom olujom“ u kojoj se prepliću geopolitički sukobi koji se odražavaju na snabdevanje energentima i veštačkim ćubrivom, ekstremni klimatski poremećaji i nestašica resursa. Pritom će krajem godine i tokom 2027. klimatski fenomen El Ninjo dostići vrhunac donoseći ekstremne suše, poplave i požare, zbog čega će rast cena hrane i nestašice, kako se smatra, biti nastavljen i u 2028. godini.
Ševarlić ne verujeda će Srbija, koja je dosada bila pošteđena poskupljenja hrane, to i ostati.
„Sve zimske kulture i rane prolećne kulture su imale zadovoljavajući nivo prinosa, ali ratarske kulture koje su ušle u period leta i sada jeseni, koji je sušan, zaista imaju izuzetno niske prinose. I to ćemo tek osetiti sada u toku ove godine, jer i cena pšenice, i cena kukuruza, i cena suncokreta, i cena soje, i šećerne repe raste na svetskim tržištima. To će se preliti i kod nas“, uveren je on.
A za navodnjavanje mrvice
Pritom, kako smatra, mi imamo omalovažavajući odnos prema poljoprivredi i selu iako su poljoprivrednici ti koji uvek poture leđa kada dođe stani-pani.
„Recimo, sada je u toku konkurs za subvencionisanje bušenja bunara i nabavke opreme za navodnjavanje. Ukupan iznos rezervisan za na republičkom nivou je 59,5 miliona dinara. Kad to pretvorite u evre i preračunate u odnosu na cenu jednog kilometra autoputa na Moravskom koridoru, to je svega 20 metara od jednog kilometra, toliko se ulaže u sisteme za obezbeđenje navodnjavanja na celoj teritoriji Srbije u ovoj godini. A imamo više od dva miliona hektara obradivog zemljišta koje bi moglo na odgovarajuće načine da se navodnjava i da se na taj način spreči negativan uticaj klimatskih promena, i da se dobiju stabilniji prinosi i kvalitetniji proizvodi“, ističe Ševarlić.
Pogotovo što je, prema preliminarnim podacima, prosečan rod ratarskih proizvoda u Srbiji za 2026. drastično ispod proseka Evropske unije. Prinosi kukuruza niži su za 23 procenta, suncokreta 25 odsto, soje 35, a šećerne repe čak 40 procenata.
On je kritičan prema tome što je ove godine izostao deo sredstava za subvencije.
„Mi smo prošle godine imali subvencije od 35.000 dinara po hektaru, 18.000 sa računima i 17.000 bez računa, a ove godine imamo samo 18.000 sa računima, što znači i umanjenje za PDV najmanje 10 odsto, a ovih drugih 17.000 nema“, napominje ovaj agroekonomista.
Uglavnom je poljoprivrednik taj koji podnosi najveći teret pa i plaća ove niže cene hrane. Pogotovo kod proizvoda čija se cena formira na berzi, kakvi su ratarski, gde lokalna računica i to koliko je neko uložio, a koliko će zaraditi, ne igra presudnu ulogu.
Država mora da reaguje
On upozorava da se ovogodišnja suša, treću godinu zaredom loše odrazila na većinu ratarskih proizvoda, ali da će uticati i na narednu poljoprivrednu godinu jer je pitanje šta će i koliko ove jeseni biti posejano, s obzirom na suvu i ispoštenu zemlju.
„ Država bi morala da za sve one proizvode, ne samo prehrambene, nego i neprehrambene, koje su u strukturi takozvane minimalne potrošačke korpe, smanji PDV sa 10 na 5,0 odsto, ali i da ograniči maržu za te proizvode. Da bi barem tim proizvodima koji se smatraju prehrambeno i egzistencijalno neophodnim, potrošači sa manjom kupovnom moći mogli da se snabdevaju“, smatra Ševarlić.
On napominje da je, na primer, cena krompira već krenula da raste, jer je to kultura koja je ušla u sušni period i nemamo prinose koje smo očekivali. Osim toga, vrlo je teško i uvesti krompir sada, i nestašica je krompira i u zemljama Evropske unije.
Sprečiti uvoz mesa iz EU
Sagovornik Sputnjika kaže i da bi država trebalo da izjednači uslove plasmana smrznutog mesa kod nas sa onima u Evropskoj uniji gde je rok za njihovo korišćenje duplo kraći nego u Srbiji. I umesto da ga pred istek roka od šest meseci u EU bezbedno unište što bi ih koštalo, oni na njemu još i zarade jeftino ga prodajući našim uvoznicima.
Uvoznici zarađuju enormno, država zarađuje na PDV-u, pitanje je kakvo mi meso jedemo, a najveću štetu imaju poljoprivrednici koji se bave uzgojem svinja. Zbog toga je broj grla opao ispod svake mere, a Srbija od nekadašnjeg velikog izvoznika na svoju bruku postala uvoznik i repromaterijala i svinjskog mesa.
Ševarlić upozorava da mere agrarne politike treba menjati da bi bile efikasne. Ista količina dizel goriva koja se regresira po hektaru livada i po hektaru voćnjaka je nonsens, kaže nekadašnji profesor na Poljoprivrednom fakultetu.
Isto kao što su i subvencije od 18.000 dinara u ovoj godini za hektar prve klase zemljišta iste kao i za hektar sedme i osme klase, iako bi za slabije kvalitetno zemljište trebalo da budu veće, kaže on.
Uz to, poljoprivredi su u sadašnjim klimatskim uslovima potrebna nova znanja koja treba približiti poljoprivrednicima i omogućiti im njihovu praktičnu primenu.
Naš sagovornik napominje da globalni podaci ukazuju da do 15 odsto gubitka u primarnoj proizvodnji poljoprivrednih proizvoda nastaje prilikom žetve, transporta i skladištenja. Još jedna petina proizvoda u trgovinskim lancima, i čak i u restoranima, praktično se baca zbog isteka roka. A to je izuzetno veliki gubitak s obzirom na to da u svetu imamo oko 640 miliona gladnih, a u isto vreme 480 miliona preuhranjenih, odnosno gojaznih, ukazao je Ševarlić u emisiji Energija Sputnjika.
Pogledajte i:
