https://lat.sputnikportal.rs/20261009/na-dnu-mora-pronadjen-bronzani-pecatni-prsten-ukrasen-prikazom-jednog-od-sedam-cuda-antickog-sveta-1204247263.html
Na dnu mora pronađen bronzani pečatni prsten ukrašen prikazom jednog od sedam čuda antičkog sveta
Na dnu mora pronađen bronzani pečatni prsten ukrašen prikazom jednog od sedam čuda antičkog sveta
Sputnik Srbija
Mali bronzani pečatni prsten, star skoro dve hiljade godina i ukrašen prikazom jednog od sedam čuda antičkog sveta, otkriven je tokom podvodnih iskopavanja u... 09.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-09T13:59+0200
2026-10-09T13:59+0200
2026-10-09T13:59+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
arheologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/09/1204247668_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_6cefbca40e30ad97fc550991ef668123.png
Mali bronzani pečatni prsten izvučen je sa dna Sredozemnog mora na mestu gde se nekada nalazilo ostrvo Antirodos, deo kraljevske četvrti u drevnoj luci Aleksandrije poznatoj kao Portus Magnus.Zajednička misija Evropskog instituta za podvodnu arheologiju (IEASM) i Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta pažljivo je istraživala ove potopljene ruševine, koje je opisao grčki geograf Strabon krajem prvog veka pre nove ere.Naučnici smatraju da samo mesto pronalaska pruža ključne dokaze o tome kako je funkcionisala uprava u ovom drevnom središtu moći.Ovaj ugledni podvodni arheolog decenijama predvodi istraživanja na ovom lokalitetu, marljivo mapirajući potopljene delove antičkih gradova. Njegov tim je od početka projekta pedantno beležio svaki pronađeni artefakt, postepeno sklapajući složenu sliku o razvoju lučkog sistema.U grčko-rimskom periodu, pečatni prstenovi su imali centralnu ulogu u svakodnevnom poslovanju i zvaničnoj državnoj korespondenciji. Zvaničnici su ih koristili za overavanje važnih dokumenata utiskivanjem gravure u vrući vosak ili glinu.Takvi predmeti su istovremeno služili kao lični potpis i neosporni simbol institucionalnog autoriteta osobe koja ih je nosila.Činjenica da je ovakav prsten pronađen na nekadašnjem kraljevskom ostrvu navodi stručnjake na zaključak da je palata ostala administrativno aktivna sve do drugog veka nove ere.Prvi prikaz antičkog čudaAleksandrijski svetionik, poznat i kao Faros, izgrađen je oko 280. godine pre nove ere tokom vladavine Ptolomeja II i predstavljao je jedno od sedam čuda antičkog sveta.Njegova grandiozna struktura visoka preko 100 metara dominirala je pejzažom severne obale Afrike i olakšavala pomorsku trgovinu u čitavom regionu. Građevina je neometano služila svojoj svrsi vekovima, sve dok je serija razornih zemljotresa u srednjem veku nije pretvorila u neprepoznatljive podvodne ruševine.Pored ovog dragocenog artefakta, podvodni istraživači su nedavno izvadili i brojne komade grnčarije, svakodnevno posuđe i stare amfore koje potiču iz različitih istorijskih epoha.„Nalaz je zaista izuzetan, budući da do sada nikada nismo identifikovali sliku drevnog svetionika na pečatnom prstenu", istakao je Hišam el Liti, generalni sekretar Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta.Egipatski ministar turizma i antikviteta, Šerif Fati, dodatno je pohvalio specijaliste, naglasivši da njihov trud na terenu kontinuirano obogaćuje globalno znanje o jednoj od najvažnijih antičkih metropola, prenosi RTS.Rad u istočnoj luci još uvek nije završen, a nakon okončanja trenutne sezone iskopavanja očekuje se prelazak misije na nove dubine u obližnjem zalivu Abu Kir.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
nauka i tehnologija, arheologija, društvo
Na dnu mora pronađen bronzani pečatni prsten ukrašen prikazom jednog od sedam čuda antičkog sveta
Mali bronzani pečatni prsten, star skoro dve hiljade godina i ukrašen prikazom jednog od sedam čuda antičkog sveta, otkriven je tokom podvodnih iskopavanja u egipatskom gradu Aleksandriji.
Mali bronzani pečatni prsten izvučen je sa dna Sredozemnog mora na mestu gde se nekada nalazilo ostrvo Antirodos, deo kraljevske četvrti u drevnoj luci Aleksandrije poznatoj kao Portus Magnus.
Zajednička misija Evropskog instituta za podvodnu arheologiju (IEASM) i Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta pažljivo je istraživala ove potopljene ruševine, koje je opisao grčki geograf Strabon krajem prvog veka pre nove ere.
Naučnici smatraju da samo mesto pronalaska pruža ključne dokaze o tome kako je funkcionisala uprava u ovom drevnom središtu moći.
„Ovo otkriće je od izuzetnog značaja jer ukazuje na to da su se u legendarnoj palati verovatno nalazile administrativne kancelarije direktno povezane sa svetionikom", navodi Frank Godio, direktor Evropskog instituta za podvodnu arheologiju.
Ovaj ugledni podvodni arheolog decenijama predvodi istraživanja na ovom lokalitetu, marljivo mapirajući potopljene delove antičkih gradova. Njegov tim je od početka projekta pedantno beležio svaki pronađeni artefakt, postepeno sklapajući složenu sliku o razvoju lučkog sistema.
U grčko-rimskom periodu, pečatni prstenovi su imali centralnu ulogu u svakodnevnom poslovanju i zvaničnoj državnoj korespondenciji. Zvaničnici su ih koristili za overavanje važnih dokumenata utiskivanjem gravure u vrući vosak ili glinu.
Takvi predmeti su istovremeno služili kao lični potpis i neosporni simbol institucionalnog autoriteta osobe koja ih je nosila.
Činjenica da je ovakav prsten pronađen na nekadašnjem kraljevskom ostrvu navodi stručnjake na zaključak da je palata ostala administrativno aktivna sve do drugog veka nove ere.
Prvi prikaz antičkog čuda
Aleksandrijski svetionik, poznat i kao Faros, izgrađen je oko 280. godine pre nove ere tokom vladavine Ptolomeja II i predstavljao je jedno od sedam čuda antičkog sveta.
Njegova grandiozna struktura visoka preko 100 metara dominirala je pejzažom severne obale Afrike i olakšavala pomorsku trgovinu u čitavom regionu. Građevina je neometano služila svojoj svrsi vekovima, sve dok je serija razornih zemljotresa u srednjem veku nije pretvorila u neprepoznatljive podvodne ruševine.
Pored ovog dragocenog artefakta, podvodni istraživači su nedavno izvadili i brojne komade grnčarije, svakodnevno posuđe i stare amfore koje potiču iz različitih istorijskih epoha.
„Nalaz je zaista izuzetan, budući da do sada nikada nismo identifikovali sliku drevnog svetionika na pečatnom prstenu", istakao je Hišam el Liti, generalni sekretar Vrhovnog saveta za antikvitete Egipta.
Egipatski ministar turizma i antikviteta, Šerif Fati, dodatno je pohvalio specijaliste, naglasivši da njihov trud na terenu kontinuirano obogaćuje globalno znanje o jednoj od najvažnijih antičkih metropola,
prenosi RTS.
Rad u istočnoj luci još uvek nije završen, a nakon okončanja trenutne sezone iskopavanja očekuje se prelazak misije na nove dubine u obližnjem zalivu Abu Kir.
