Jasna poruka Prištine: Glavni pregovarač s Beogradom – protivnik dijaloga
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Aljbin Kurti je imenovao za pregovore s Beogradom Agrona Bajramija, čoveka koji je otvoreno protiv bilo kakvog dijaloga, osim o međusobnom priznanju, što je jasna poruka i nama ali i međunarodnoj zajednici kakav je stav Prištine po pitanju dijaloga, kaže politikolog Nikola Perišić.
Ambasador Prištine u Briselu Agron Bajrami imenovan je za glavnog pregovarača u tehničkom dijalogu za normalizaciju odnosa sa Beogradom, objavljeno je iz kabineta premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija.
Poruka i Srbiji i svetu
Bajrami pri tom važi za nekog ko je izričito protiv dijaloga Beograda i Prištine i koji javno zastupa stavove da pregovori mogu da se vode samo oko međusobnog priznanja Srbije i tzv. Kosova.
Da li je njegovo imenovanje poruka da Prištine da u stvari neće dijalog?
Politikolog Nikola Perišić veruje da se imenovanjem Bajramija šalje jasna poruku o stavu Prištine prema dijalogu, ne samo Beogradu, već i međunarodnom faktoru.
„Poznato je da je Bajrami veliki kritičar pregovaračkog procesa sa Beogradom. Govorio je o tome da su ti pregovori bespotrebni, takođe je kritikovao i mogućnost formiranja Zajednice srpskih opština, tako da to sve ne šalje baš pozitivnu poruku ka srpskoj nacionalnoj zajednici i pokazuje koliko su maksimalistički ciljevi albanske strane kada je u pitanju status tzv. Kosova,“ kaže Perišić.
Pobornik Kurtijeve politike
Naš sagovornik kaže da ne možemo biti zadovoljni načinom na koji je Kurti odabrao novog pregovarača.
„On jeste ugledni diplomata Prištine i bio je ambasador takozvanog Kosova u Belgiji, ali to treba povezati sa EU i činjenicom da se upravo u Belgiji, odnosno u Briselu, nalazi središte same EU. Tako da je i to zanimljiva simbolika koja se šalje ovim imenovanjem. Ono što je takođe značajno da naglasimo jeste da on i i te kako insistira na tome da se pregovarački proces završi pozitivno za albansku stranu i sigurno da će u potpunosti primenjivati Kurtijevu politiku koja je, kako smo mogli da vidimo, toliko represivna prema Srbima posebno u prethodnom periodu,“ navodi Perišić.
Perišić podseća da je Bajrami imenovan na ovu poziciju još u aprilu, ali zbog čitave institucionalne i političke krize u Prištini moralo je da se čeka da se potvrdi njegovo imenovanje.
Pregovori u ćorsokaku
„Sada je jasno da će i sam Piter Sorensen koji vodi pregovarački proces ispred EU verovatno morati ponovo da se upoznaje sa novom ličnošću koja će biti predstavnik jedne strana u dijalogu i to sigurno može da utiče da se dodatno uspori pregovarački proces, a ni to nekako ne ide baš u korist Srbima. Jer bez obzira kakav je taj pregovarački proces, ipak obezbeđuje određenu institucionalnu zaštitu koja je preko potrebna u ovom trenutku. Tako da je jasno da je pitanje kada će pregovori izaći iz ćorsokaka, pogotovo sa ovakvim predstavnikom albanske strane,“ napominje Perišić.
Agron Bajrami je novinar i diplomata a pored nove pozicije obavlja i dužnost ambasadora tzv. Kosova u Belgiji, Luksemburgu, pri Evropskoj uniji i NATO-u.
Lični je prijatelj Aljbina Kurtija i veliki pobornik njegove politike i već dugo oštar kritičar dijalog Beograda i Prištine, koji je od starta nazivao „svojevrsnom predstavom za međunarodnu zajednicu“, a ne procesom koji donosi konkretne rezultate – ocenjujući da se koristi za „kupovinu vremena“ i popravljanje međunarodnog imidža Srbije.
Kritičar svega i svačega
Bajrami je optuživao bivšu visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini lično, tokom njenog mandat u EU, da je usporila proces kada je otvorena tema razmene teritorija, a kritikovao je i bivšeg posrednika Miroslava Lajčaka, tvrdeći da EU nije ponudila jasan i dosledan okvir pregovora, što je dovelo do konfuzije oko ciljeva i ishoda dijaloga.
Jedna od centralnih tačaka njegove kritike odnosi se i na koncept kompromisa. Bajrami je upozoravao da ideja da „obe strane treba nešto da dobiju i izgube“ može biti opasna, jer otvara prostor za rasprave o teritoriji umesto o ljudima i kvalitetu njihovog života.
Novi pregovarač Prištine smatra i da, čak i da se postigne sporazum, on neće biti primenjen, te da bi implementacija mogla biti teža od samog dogovora.
U analizama vezanim za Briselski sporazum iz 2013. godine, Bajrami je upozoravao da odredbe o Zajednici srpskih opština mogu dovesti do stvaranja „trećeg nivoa vlasti koji bi delovao, ako ne de jure, onda de fakto, van pravnog okvira tzv. Kosova.
Tvrdi stavovi
Kao ambasador u Briselu, Bajrami je više puta isticao da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije nije moguća bez međusobnog priznanja.
Bajrami je često pravdao jednostrane poteze Prištine usmerene prema srpskoj zajednici. Nakon što su u januaru 2025. zatvorene srpske institucije na Kosovu, Bajrami je reagovao i na saopštenje EU koja je ukazala da je predviđeno da se status struktura koje podržava Srbija reši kroz dijalog, navodeći da ne postoje strukture koje podržava Srbija na Kosovu i da su to bile „ilegalne strukture kojima je upravljala Srbija“.
Ima predrasude i ne baš lepe reči za Misije Euleksa i Unmika na KiM.
Aktivno je učestvovao u briselskim pregovorima i dosledno se zalagao za punu nezavisnost i suverenitet Kosova.
Pre Bajramija, glavni pregovarač Prištine u dijalogu s Beogradom bio je Besnik Bisljimi, koji nije u novom sastavu Kurtijeve vlade.
