https://lat.sputnikportal.rs/20261009/gas-drva-ili-struja-koje-grejanje-je-ove-zime-u-srbiji-najisplativije-1204248930.html
Gas, drva ili struja: Koje grejanje je ove zime u Srbiji najisplativije
Gas, drva ili struja: Koje grejanje je ove zime u Srbiji najisplativije
Sputnik Srbija
Naredne grejne sezone najjeftinije će biti grejanje na prirodni gas i ogrevno drvo, dok je najskuplje grejanje na struju, ocenjeno je u analizi troškova grejanja... 09.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-09T10:16+0200
2026-10-09T10:16+0200
2026-10-09T10:16+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111431/93/1114319312_0:65:2001:1190_1920x0_80_0_0_d7e8d2455e8454156855367a9a09e622.jpg
Rukovodilac Ekonomskog sektora Agencije za energetiku Srbije Nebojša Despotović rekao je da je analiza urađena za stan od 60 kvadrata i da je za grejanje na prirodni gas potrebno oko 60.000 dinara za celu sezonu, dok direktno grejanje na struju može da košta čak 250.000 dinara.Despotović je za RTS objasnio da je računica napravljena pod pretpostavkom da se stan zagreva na 20 stepeni, 16 sati dnevno, tokom šest meseci, za šta je potrebno oko 9.000 kilovat-sati toplotne energije.Međutim, kod grejanja na drva troškovi mogu znatno da variraju u zavisnosti od cene ogreva i efikasnosti peći."Raspon troškova iznosi od 60.000 dinara, sa jeftinim drvetom i efikasnom peći, do gotovo 100.000 dinara godišnje, sa skupljim drvetom i manje efikasnom peći", objasnio je Despotović.Posebno je primetan rast cene peleta, koji je ove godine znatno poskupeo uoči početka grejne sezone."Godišnji troškovi grejanja na pelet su oko 114.000 dinara. Krajem septembra i početkom oktobra njegova tržišna cena skočila je gotovo 50 odsto i to je dosta podiglo troškove grejanja", istakao je Despotović.On je naglasio da su u analizi korišćene trenutne cene energenata, odnosno da računica predstavlja presek stanja pred početak grejne sezone. Najveće razlike u troškovima postoje kod grejanja na električnu energiju, jer račun pre svega zavisi od načina korišćenja uređaja i potrošnje u višoj ili nižoj tarifi."Direktno grejanje, kada imate peć ili kotao kojim koristite električnu energiju tokom dana, trenutno je možda i najskuplji vid grejanja – oko 250.000 dinara godišnje", naveo je Despotović.Znatno povoljnije prolaze domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći i pune ih isključivo tokom noći, kada je električna energija četiri puta jeftinija."TA peći dovoljnog toplotnog kapaciteta, koje mogu da akumuliraju energiju tokom noći i da njome greju do sledeće večeri, donose račun od oko 102.000 do 103.000 dinara godišnje", objasnio je Despotović.Međutim, ukoliko kapacitet peći nije dovoljan i domaćinstvo mora dodatno da se dogreva tokom dana, troškovi mogu da porastu za oko 40.000 dinara."Ako se dva sata dnevno koristi skuplja tarifa za dogrevanje, godišnji račun raste na oko 142.000 dinara", precizirao je Despotović.Prema računici Agencije, grejanje na visokokalorični ugalj iz Banovića košta oko 81.000 dinara, na sušeni ugalj iz Vreoca oko 86.000, dok je za ugalj iz Stanara potrebno oko 102.000 do 103.000 dinara po sezoni. Grejanje na propan-butan košta oko 188.000 dinara, dok bi grejanje na lož-ulje, prema prošlogodišnjoj ceni, iznosilo oko 170.000 dinara."Za lož-ulje trenutno nismo imali cenu za ovu sezonu, pa smo koristili prošlogodišnju. Po toj ceni grejanje bi iznosilo 170.000 dinara, što znači da će, kada bude formirana ovogodišnja cena, biti izuzetno skupo", rekao je Despotović.Prema podacima sa popisa iz 2022. godine koje je naveo Despotović, gotovo polovina građana Srbije greje se na drva i pelet, pri čemu dominira ogrevno drvo. Oko 25 odsto koristi centralne sisteme grejanja, 13 odsto električnu energiju, a približno 10 odsto prirodni gas. Na ostale načine grejanja otpada oko dva odsto.Iz Udruženja toplana Srbije saopštili su da su daljinski sistemi tehnički spremni za grejanje, a da je početak grejanja jedino neizvestan u Vrbasu jer tamošnja toplana ima finasijskih problema.Iz Elektroprivrede Srbije takođe ističu da će struje biti dovoljno.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energetika
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, energetika
Gas, drva ili struja: Koje grejanje je ove zime u Srbiji najisplativije
Naredne grejne sezone najjeftinije će biti grejanje na prirodni gas i ogrevno drvo, dok je najskuplje grejanje na struju, ocenjeno je u analizi troškova grejanja domaćinstava u predstojećoj grejnoj sezoni koja počinje od 15. oktobra, a koju je uradila Agencija za energetiku Srbije.
Rukovodilac Ekonomskog sektora Agencije za energetiku Srbije Nebojša Despotović rekao je da je analiza urađena za stan od 60 kvadrata i da je za grejanje na prirodni gas potrebno oko 60.000 dinara za celu sezonu, dok direktno grejanje na struju može da košta čak 250.000 dinara.
Despotović je za RTS
objasnio da je računica napravljena pod pretpostavkom da se stan zagreva na 20 stepeni, 16 sati dnevno, tokom šest meseci, za šta je potrebno oko 9.000 kilovat-sati toplotne energije.
"Dva najjeftinija energenta su prirodni gas i drvo. Cena prirodnog gasa se nije menjala skoro tri godine, poslednji put 1. novembra 2023. godine. Drvo je tržišna roba i njegova cena se menja. Ove godine je neznatno porasla", naveo je Despotović.
Međutim, kod grejanja na drva troškovi mogu znatno da variraju u zavisnosti od cene ogreva i efikasnosti peći.
"Raspon troškova iznosi od 60.000 dinara, sa jeftinim drvetom i efikasnom peći, do gotovo 100.000 dinara godišnje, sa skupljim drvetom i manje efikasnom peći", objasnio je Despotović.
Posebno je primetan rast cene peleta, koji je ove godine znatno poskupeo uoči početka grejne sezone.
"Godišnji troškovi grejanja na pelet su oko 114.000 dinara. Krajem septembra i početkom oktobra njegova tržišna cena skočila je gotovo 50 odsto i to je dosta podiglo troškove grejanja", istakao je Despotović.
On je naglasio da su u analizi korišćene trenutne cene energenata, odnosno da računica predstavlja presek stanja pred početak grejne sezone. Najveće razlike u troškovima postoje kod grejanja na električnu energiju, jer račun pre svega zavisi od načina korišćenja uređaja i potrošnje u višoj ili nižoj tarifi.
"Direktno grejanje, kada imate peć ili kotao kojim koristite električnu energiju tokom dana, trenutno je možda i najskuplji vid grejanja – oko 250.000 dinara godišnje", naveo je Despotović.
Znatno povoljnije prolaze domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći i pune ih isključivo tokom noći, kada je električna energija četiri puta jeftinija.
"TA peći dovoljnog toplotnog kapaciteta, koje mogu da akumuliraju energiju tokom noći i da njome greju do sledeće večeri, donose račun od oko 102.000 do 103.000 dinara godišnje", objasnio je Despotović.
Međutim, ukoliko kapacitet peći nije dovoljan i domaćinstvo mora dodatno da se dogreva tokom dana, troškovi mogu da porastu za oko 40.000 dinara.
"Ako se dva sata dnevno koristi skuplja tarifa za dogrevanje, godišnji račun raste na oko 142.000 dinara", precizirao je Despotović.
Prema računici Agencije, grejanje na visokokalorični ugalj iz Banovića košta oko 81.000 dinara, na sušeni ugalj iz Vreoca oko 86.000, dok je za ugalj iz Stanara potrebno oko 102.000 do 103.000 dinara po sezoni. Grejanje na propan-butan košta oko 188.000 dinara, dok bi grejanje na lož-ulje, prema prošlogodišnjoj ceni, iznosilo oko 170.000 dinara.
"Za lož-ulje trenutno nismo imali cenu za ovu sezonu, pa smo koristili prošlogodišnju. Po toj ceni grejanje bi iznosilo 170.000 dinara, što znači da će, kada bude formirana ovogodišnja cena, biti izuzetno skupo", rekao je Despotović.
Prema podacima sa popisa iz 2022. godine koje je naveo Despotović, gotovo polovina građana Srbije greje se na drva i pelet, pri čemu dominira ogrevno drvo. Oko 25 odsto koristi centralne sisteme grejanja, 13 odsto električnu energiju, a približno 10 odsto prirodni gas. Na ostale načine grejanja otpada oko dva odsto.
Iz Udruženja toplana Srbije saopštili su da su daljinski sistemi tehnički spremni za grejanje, a da je početak grejanja jedino neizvestan u Vrbasu jer tamošnja toplana ima finasijskih problema.
Iz Elektroprivrede Srbije takođe ističu da će struje biti dovoljno.
