https://lat.sputnikportal.rs/20261008/sta-se-dogadja-kada-se-sudare-dve-planete-1204141858.html
Šta se događa kada se sudare dve planete
Šta se događa kada se sudare dve planete
Sputnik Srbija
Koristeći svemirski teleskop „Džejms Veb“ (JWST) agencije NASA, astronomi istražuju turbulentne planetarne sisteme u kojima se svetovi nasilno sudaraju. 08.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-08T23:00+0200
2026-10-08T23:00+0200
2026-10-08T23:00+0200
svet
svet – politika
svemir
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204142078_0:104:2048:1256_1920x0_80_0_0_b514cd6c4b005cc2d2b5b7085db2b0de.png
Istraživanje bi moglo da rasvetli hipotetički sudar Zemlje i tela veličine Marsa, nazvanog Teja, za koje se smatra da je rasulo materijal oko naše planete, koji se pre više milijardi godina spojio i formirao Mesec.Kako nastaju planeteMlade sisteme čine mlade zvezde okružene protoplanetarnim diskovima gasa i prašine. U njima se planetezimali sudaraju i spajaju, čime počinje nastanak planeta. Penzionisani teleskop „Spicer“ otkrio je klasu još nasilnijih, ekstremnih diskova krhotina, s neobično velikim količinama tople prašine blizu mlade zvezde, u području sličnom onom koje u Sunčevom sistemu zauzimaju stenovite planete.Takvi sistemi postoje oko samo jedan odsto zvezda, a sumnja se da je i Sunce nekada bilo među njima. Tim je istražio 21 ekstremni disk krhotina: četiri od pet sistema iz arhive „Spicera“ i 16 posmatranih „Džejmsom Vebom“, od kojih je 12 novoposmatranih.Diskovi imaju tri zajedničke osobine: sitnija zrna prašine nego u klasičnim protoplanetarnim diskovima, visoku koncentraciju tople prašine i nepravilne promene sjaja. Po mineralima dele se na bogate i siromašne silicijumom, što pokazuje kakvi se sudari odvijaju.„Samo posmatrati njihove emisije u srednjem infracrvenom području i spektralne karakteristike pomoću JWST-a, što nam je omogućilo da utvrdimo sastav, za mene je bilo najuzbudljivije. Nemamo drugi način da direktno proučavamo ove planetarne embrione jer su premali“, kazala je Agnes Košpal iz opservatorije Konkoli u Budimpešti.Kada je formirana ZemljaDiskove bogate silicijumom stvaraju visokoenergetski sudari objekata veličine Marsa, pri čemu većina materijala ispari. Siromašni nastaju u manje energičnim događajima, kada se tela veličine Meseca okrznu. U uzorku trećinu čine diskovi bogati silicijumom, i to samo oko zvezda mlađih od 300 miliona godina. Siromašni su nađeni oko zvezda različite starosti i češće pokazuju veće promene sjaja, koje istraživači pripisuju novim sudarima i promenama orbita.Simulacije pokazuju da su se planete poput Zemlje formirale tokom prvih nekoliko stotina miliona godina, što se poklapa sa starošću diskova bogatih silicijumom i s procenjenim nastankom Zemlje i Meseca, oko 100 miliona godina posle formiranja Sunca. Sunčev sistem je verovatno prošao i kroz fazu diska siromašnog silicijumom tokom kasnog teškog bombardovanja, kada su se sudari mogli povezati s migracijom gasovitih džinova.„Način na koji su se formirale stenovite planete i evoluirale džinovske planete deo je šire priče o formiranju Sunčevog sistema. Naš rad pomaže da povežemo širu sliku“, zaključila je Su.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, svemir
Šta se događa kada se sudare dve planete
Koristeći svemirski teleskop „Džejms Veb“ (JWST) agencije NASA, astronomi istražuju turbulentne planetarne sisteme u kojima se svetovi nasilno sudaraju.
Istraživanje bi moglo da rasvetli hipotetički sudar Zemlje i tela veličine Marsa, nazvanog Teja, za koje se smatra da je rasulo materijal oko naše planete, koji se pre više milijardi godina spojio i formirao Mesec.
Mlade sisteme čine mlade zvezde okružene protoplanetarnim diskovima gasa i prašine. U njima se planetezimali sudaraju i spajaju, čime počinje nastanak planeta.
Penzionisani teleskop „Spicer“ otkrio je klasu još nasilnijih, ekstremnih diskova krhotina, s neobično velikim količinama tople prašine blizu mlade zvezde, u području sličnom onom koje u Sunčevom sistemu zauzimaju stenovite planete.
Takvi sistemi postoje oko samo jedan odsto zvezda, a sumnja se da je i Sunce nekada bilo među njima. Tim je istražio 21 ekstremni disk krhotina: četiri od pet sistema iz arhive „Spicera“ i 16 posmatranih „Džejmsom Vebom“, od kojih je 12 novoposmatranih.
„Ovo je prvi put da smo prikupili dovoljno sistema da zaista razumemo ovu potklasu. Pre JWST-a imali smo ograničene informacije. Znali smo da su neobični i vrlo različiti od tipičnih hladnih diskova krhotina, poput Vege i Fomalhauta“, rekla je voditelj tima Kejt Su sa Instituta za svemirske nauke u Boulderu u Koloradu.
Diskovi imaju tri zajedničke osobine: sitnija zrna prašine nego u klasičnim protoplanetarnim diskovima, visoku koncentraciju tople prašine i nepravilne promene sjaja. Po mineralima dele se na bogate i siromašne silicijumom, što pokazuje kakvi se sudari odvijaju.
„Samo posmatrati njihove emisije u srednjem infracrvenom području i spektralne karakteristike pomoću JWST-a, što nam je omogućilo da utvrdimo sastav, za mene je bilo najuzbudljivije. Nemamo drugi način da direktno proučavamo ove planetarne embrione jer su premali“, kazala je Agnes Košpal iz opservatorije Konkoli u Budimpešti.
Diskove bogate silicijumom stvaraju visokoenergetski sudari objekata veličine Marsa, pri čemu većina materijala ispari. Siromašni nastaju u manje energičnim događajima, kada se tela veličine Meseca okrznu. U uzorku trećinu čine diskovi bogati silicijumom, i to samo oko zvezda mlađih od 300 miliona godina. Siromašni su nađeni oko zvezda različite starosti i češće pokazuju veće promene sjaja, koje istraživači pripisuju novim sudarima i promenama orbita.
Simulacije pokazuju da su se planete poput Zemlje formirale tokom prvih nekoliko stotina miliona godina, što se poklapa sa starošću diskova bogatih silicijumom i s procenjenim nastankom Zemlje i Meseca, oko 100 miliona godina posle formiranja Sunca. Sunčev sistem je verovatno prošao i kroz fazu diska siromašnog silicijumom tokom kasnog teškog bombardovanja, kada su se sudari mogli povezati s migracijom gasovitih džinova.
„Način na koji su se formirale stenovite planete i evoluirale džinovske planete deo je šire priče o formiranju Sunčevog sistema. Naš rad pomaže da povežemo širu sliku“, zaključila je Su.
