https://lat.sputnikportal.rs/20261008/sta-podrazumeva-novi-pravilnik-o-kvalitetu-dzemova-u-srbiji-1204212313.html
Šta podrazumeva novi pravilnik o kvalitetu džemova u Srbiji
Šta podrazumeva novi pravilnik o kvalitetu džemova u Srbiji
Sputnik Srbija
Novi pravilnik o kvalitetu džemova, marmelada i pekmeza propisuje veći obavezni udeo voća, a šef Odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju... 08.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-08T11:49+0200
2026-10-08T11:49+0200
2026-10-08T11:49+0200
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
privreda i poljoprivreda
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/08/1204212609_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_b1caad7dc04cf83c84e2a20760db54ae.png
Raketić je kazao da se razmatralo da li treba povećati udeo voća u džemovima ili ograničiti količinu dodatog šećera i da je izabrano prvo rešenje."Ovo je novina koja je deo politike hrane koja se sprovodi u Evropskoj uniji, a koja je u fokus stavila zdraviju i održivu ishranu i promenu receptura proizvoda koji sadrže dosta šećera, soli i loših masti", rekao je Raketić za RTS.Prema novom pravilniku, minimalna količina voća za proizvodnju kilograma džema povećava se sa 350 na 450 grama, dok će ekstra džem morati da sadrži najmanje 500 grama voća. Raketić je ukazao da razlika između ove dve kategorije nije samo u količini voća, već i u njegovoj strukturi."Ekstra džem je jedan izuzetan premijum proizvod koji u sebi ima pulpu. Pulpa ima strukturu voća i to je jako bitno, za razliku od pirea", istakao je Raketić.Prema njegovim rečima, povećanje udela voća u proizvodu smanjuje potrebu za dodavanjem šećera iz drugih izvora.Zašto nije ograničena količina šećeraIako je jedan od ciljeva novog pravilnika poboljšanje nutritivnog kvaliteta proizvoda, nadležni su odustali od direktnog ograničenja količine dodatog šećera, a Raketić napominje da šećer u proizvodnji džema nema samo ulogu zaslađivača, već utiče i na strukturu, stabilnost i rok trajanja proizvoda.Dodao je da bi smanjivanje količine šećera zahtevalo drugačiju tehnologiju proizvodnje, uključujući dodavanje drugih sastojaka i veću potrošnju energije."Kada smanjite udeo šećera, onda imate problem da dodate neke druge sastojke, kao što je, na primer, pektin, više vode, a potrebna je i veća potrošnja energije da biste dobili isti proizvod", objasnio je Raketić.Prema njegovim rečima, takve promene mogle bi da skrate rok trajanja proizvoda, što bi povećalo rizik od bacanja hrane zbog čega je procenjeno da bi direktno smanjenje šećera donelo više problema prehrambenoj industriji nego koristi potrošačima.Hoće li džem poskupetiPovećanje obaveznog udela voća otvara i pitanje cene gotovih proizvoda, ali Raketić ne očekuje veliki cenovni udar uz objašnjenje da cena voća nije jedini trošak koji utiče na konačnu cenu džema."Na cenu proizvoda ne utiče samo voće. Utiču i ambalaža, ljudski rad, transport, logistika i marže u trgovini", naveo je Raketić.On je izneo podatke da proizvodnja voća u Srbiji ove godine iznosi gotovo 1,6 miliona tona, a da su prosečni prinosi više od 50 odsto veći nego prošle godine.Naveo je da veliki broj proizvođača u Srbiji već pravi džemove po novim pravilima, posebno mali proizvođači, i da za njih ova promena neće biti promena u praksi.Raketić je pojasnio da se novi minimalni udeo voća od 450 grama po kilogramu džema neće primenjivati na sve voćne vrste i da su predviđeni izuzeci zbog različitih prirodnih svojstava voća, uključujući kiselost, oporost i sadržaj pektina.Kao primere naveo je marakuju i ribizlu, za koje su predviđene niže minimalne količine voća kako bi gotov proizvod bio pogodan za konzumiranje.Kada je reč o marmeladama, Raketić je kazao da se pojedine vrste već proizvode sa veoma visokim udelom voća i da je, na primer za kajsiju i jagodu, minimalna količina tog voća 800 grama na jedan kilogram.Novi pravilnik stupa na snagu 10. oktobra, a njegova puna primena počinje 1. januara 2028. godine, a prema rečima Raketića, prelazni period je neophodan kako bi proizvođači mogli da prilagode proizvodnju novim zahtevima."Mora se menjati receptura, moraju se menjati sirovine koje se nabavljaju i, naravno, ove novine imaju za posledicu menjanje deklaracija. Zato se mora ostaviti jedan prelazni period, do 1. januara 2028. godine", naveo je Raketić.Proizvodi koji su stavljeni u promet prema starim propisima moći će da ostanu na tržištu i nakon početka primene novih pravila, ali ne neograničeno."Ti proizvodi su stavljeni u promet legalno, po važećim propisima, i oni su u prometu dok traje rok trajanja tog proizvoda. Ali smo stavili da ti proizvodi moraju biti potrošeni, odnosno da mogu biti na tržištu do 30. juna 2028. godine", pojasnio je Raketić.Nakon tog datuma, proizvodi označeni kao džemovi, a koji ne ispunjavaju nove zahteve o minimalnom udelu voća, neće moći da se prodaju pod tim nazivom.Raketić je naglasio da novi pravilnik ne znači zabranu prodaje svih proizvoda koji sadrže manje voća od propisanog minimuma za džem, ali da će takvi proizvodi morati da budu drugačije označeni. Kao primer navodi naziv "voćni namaz", uz obavezu da deklaracija potrošaču pruži jasne podatke o sastavu i nutritivnoj vrednosti.Raketić je istakao da su propisani nazivi proizvoda važni upravo zbog zaštite potrošača, jer garantuju da proizvod koji nosi određeni naziv ispunjava utvrđene uslove kvaliteta.Naveo je da će primenu novih pravila kontrolisati poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede i da kontrole neće biti ograničene samo na proveru gotovih proizvoda u prodavnicama."Naši inspektori idu i u proizvodnju, kontrolišu ulazne sirovine, svu evidenciju, sledljivost proizvoda i, na kraju, sve ono što piše na deklaraciji", kazao je Raketić.Dodao je da su predviđene i laboratorijske analize kojima se proverava tačnost podataka o sastavu proizvoda.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
srbija, srbija – ekonomija, ekonomija, privreda i poljoprivreda
Šta podrazumeva novi pravilnik o kvalitetu džemova u Srbiji
Novi pravilnik o kvalitetu džemova, marmelada i pekmeza propisuje veći obavezni udeo voća, a šef Odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić navodi da je cilj novih propisa kvalitetnija ishrana, ali i veća upotreba voća u prehrambenoj industriji.
Raketić je kazao da se razmatralo da li treba povećati udeo voća u džemovima ili ograničiti količinu dodatog šećera i da je izabrano prvo rešenje.
"Ovo je novina koja je deo politike hrane koja se sprovodi u Evropskoj uniji, a koja je u fokus stavila zdraviju i održivu ishranu i promenu receptura proizvoda koji sadrže dosta šećera, soli i loših masti",
rekao je Raketić za RTS.
Prema novom pravilniku, minimalna količina voća za proizvodnju kilograma džema povećava se sa 350 na 450 grama, dok će ekstra džem morati da sadrži najmanje 500 grama voća. Raketić je ukazao da razlika između ove dve kategorije nije samo u količini voća, već i u njegovoj strukturi.
"Ekstra džem je jedan izuzetan premijum proizvod koji u sebi ima pulpu. Pulpa ima strukturu voća i to je jako bitno, za razliku od pirea", istakao je Raketić.
Prema njegovim rečima, povećanje udela voća u proizvodu smanjuje potrebu za dodavanjem šećera iz drugih izvora.
Zašto nije ograničena količina šećera
Iako je jedan od ciljeva novog pravilnika poboljšanje nutritivnog kvaliteta proizvoda, nadležni su odustali od direktnog ograničenja količine dodatog šećera, a Raketić napominje da šećer u proizvodnji džema nema samo ulogu zaslađivača, već utiče i na strukturu, stabilnost i rok trajanja proizvoda.
Dodao je da bi smanjivanje količine šećera zahtevalo drugačiju tehnologiju proizvodnje, uključujući dodavanje drugih sastojaka i veću potrošnju energije.
"Kada smanjite udeo šećera, onda imate problem da dodate neke druge sastojke, kao što je, na primer, pektin, više vode, a potrebna je i veća potrošnja energije da biste dobili isti proizvod", objasnio je Raketić.
Prema njegovim rečima, takve promene mogle bi da skrate rok trajanja proizvoda, što bi povećalo rizik od bacanja hrane zbog čega je procenjeno da bi direktno smanjenje šećera donelo više problema prehrambenoj industriji nego koristi potrošačima.
Povećanje obaveznog udela voća otvara i pitanje cene gotovih proizvoda, ali Raketić ne očekuje veliki cenovni udar uz objašnjenje da cena voća nije jedini trošak koji utiče na konačnu cenu džema.
"Na cenu proizvoda ne utiče samo voće. Utiču i ambalaža, ljudski rad, transport, logistika i marže u trgovini", naveo je Raketić.
On je izneo podatke da proizvodnja voća u Srbiji ove godine iznosi gotovo 1,6 miliona tona, a da su prosečni prinosi više od 50 odsto veći nego prošle godine.
"Biće i džema i neće biti tog cenovnog šoka koji se očekuje sa povećavanjem udela voća", kazao je Raketić.
Naveo je da veliki broj proizvođača u Srbiji već pravi džemove po novim pravilima, posebno mali proizvođači, i da za njih ova promena neće biti promena u praksi.
Raketić je pojasnio da se novi minimalni udeo voća od 450 grama po kilogramu džema neće primenjivati na sve voćne vrste i da su predviđeni izuzeci zbog različitih prirodnih svojstava voća, uključujući kiselost, oporost i sadržaj pektina.
Kao primere naveo je marakuju i ribizlu, za koje su predviđene niže minimalne količine voća kako bi gotov proizvod bio pogodan za konzumiranje.
Kada je reč o marmeladama, Raketić je kazao da se pojedine vrste već proizvode sa veoma visokim udelom voća i da je, na primer za kajsiju i jagodu, minimalna količina tog voća 800 grama na jedan kilogram.
Novi pravilnik stupa na snagu 10. oktobra, a njegova puna primena počinje 1. januara 2028. godine, a prema rečima Raketića, prelazni period je neophodan kako bi proizvođači mogli da prilagode proizvodnju novim zahtevima.
"Mora se menjati receptura, moraju se menjati sirovine koje se nabavljaju i, naravno, ove novine imaju za posledicu menjanje deklaracija. Zato se mora ostaviti jedan prelazni period, do 1. januara 2028. godine", naveo je Raketić.
Proizvodi koji su stavljeni u promet prema starim propisima moći će da ostanu na tržištu i nakon početka primene novih pravila, ali ne neograničeno.
"Ti proizvodi su stavljeni u promet legalno, po važećim propisima, i oni su u prometu dok traje rok trajanja tog proizvoda. Ali smo stavili da ti proizvodi moraju biti potrošeni, odnosno da mogu biti na tržištu do 30. juna 2028. godine", pojasnio je Raketić.
Nakon tog datuma, proizvodi označeni kao džemovi, a koji ne ispunjavaju nove zahteve o minimalnom udelu voća, neće moći da se prodaju pod tim nazivom.
Raketić je naglasio da novi pravilnik ne znači zabranu prodaje svih proizvoda koji sadrže manje voća od propisanog minimuma za džem, ali da će takvi proizvodi morati da budu drugačije označeni. Kao primer navodi naziv "voćni namaz", uz obavezu da deklaracija potrošaču pruži jasne podatke o sastavu i nutritivnoj vrednosti.
Raketić je istakao da su propisani nazivi proizvoda važni upravo zbog zaštite potrošača, jer garantuju da proizvod koji nosi određeni naziv ispunjava utvrđene uslove kvaliteta.
Naveo je da će primenu novih pravila kontrolisati poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede i da kontrole neće biti ograničene samo na proveru gotovih proizvoda u prodavnicama.
"Naši inspektori idu i u proizvodnju, kontrolišu ulazne sirovine, svu evidenciju, sledljivost proizvoda i, na kraju, sve ono što piše na deklaraciji", kazao je Raketić.
Dodao je da su predviđene i laboratorijske analize kojima se proverava tačnost podataka o sastavu proizvoda.
