https://lat.sputnikportal.rs/20261008/ekskluzivno-aleksis-trud-iz-pakla-pariza-ove-scene-su-neverovatne-cilj-je-da-ostanu-samo--oni-1204231844.html
EKSKLUZIVNO Aleksis Trud iz pakla Pariza: Ove scene su neverovatne, cilj je da ostanu samo – oni!
EKSKLUZIVNO Aleksis Trud iz pakla Pariza: Ove scene su neverovatne, cilj je da ostanu samo – oni!
Sputnik Srbija
Gledao sam svojim očima, mladić, nema više od 20, presvukao se u crno i krenuo ka fakultetu - sa ručnim bacačem. To je nešto neverovatno! To je novi svetski... 08.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-08T20:12+0200
2026-10-08T20:12+0200
2026-10-08T20:35+0200
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
francuska
protesti
studenti
đaci
minobacači
emanuel makron
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/08/1204236262_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8a04af64e00cf92004e6ed813db2497f.jpg
Ovako za Sputnjik govori Aleksis Trud, istoričar i geopolitičar, profesor Univerziteta u Versaju, čiji je fakultet pod blokadom studenata u masovnom protestu koji je u Francuskoj počeo krajem septembra:Od početka protesta, nastava je potpuno ili delimično obustavljena u 375 srednjih škola. Prema podacima sindikata i ministarstva prosvete, blokirano je i oko 40 odsto univerziteta.U opštim okršajima demonstranata sa policijom, zabeleženo je više od 6.600 hapšenja, a gotovo 90 odsto uhapšenih su maloletnici.Profesor Trud je svedočio napadu na fakultet na kome predaje:„Na mom fakultetu su ručnim bacačima granata gađali i dva kabineta. Kada analiziramo situaciju, pričaju o novom maju ’68. godine, kada su počeli protesti protiv De Gola. Bili su oštri, motivi su slični, ali sada su mnogo širi, tiču se ekonomske krize u Francuskoj, i političke krize. Ne slažem se, to je bio otpor protiv neke vrste patrijarhata, otpor protiv ekonomskog liberalizma, više je ličio na onaj u Beogradu 1971. godine.Mnogi od tih „minobacača“ su studenti - levičari ili odrasli ljudi koji dolaze iz drugih zemalja Evrope. Vrlo su oštri, radikalni, ekstremni levičari. U Francuskoj to je Levi blok (Front de gauche) ili Nova antikapitalistička partija (Nouveau Parti anticapitaliste). Ili kako ga zovemo opširnije u celoj Evropi, Crni blok (black bloc). Ovi ljudi kad gađaju, kad hoće da prave štetu, ona je ogromna. Hoće da dokažu da su protiv države.Njihov cilj je da se francuska država, kao republika potpuno raspadne. Francuzi imaju veliku ekonomsku krizu, oni misle da je baš moment da se država, državne institucije, fakulteti, škole, ali i policija, sruše.Da li su ručne bacače granata o kojima govorite izradili sami, vidimo na snimcima da ima dosta flaša, improvizacije, pretpostavljam da su to improvizovane eksplozivne naprave?Ne, ne! Ima i Molotovljevih koktela, ali kolega je snimio, jedan mlad čovek, išao je svojim kolima da uzme oružje, to su ručni bacači mina koje kupuju na dark-netu, dobiju preko Amazona. I to kupuju danas za sutra - i gađaju. To su prava ratna oružja. Gađaju, ili ulaz, tamo gde su čuvari fakulteta i gimnazija, ili kabinete.S jedne strane Levica ovo organizuje, ali nije htela da bude ovako, izgubila je kontrolu. Taj momak, koga smo videli kolega i ja, nismo smeli da izađemo, ide svojim kolima i presvlači se, prvo je bio obučen u roze, pa je obukao crno. Polako ide ka ulazu fakluteta i - gađa.To je isto simbol našeg društva, individualci koji hoće da se stave na internet, snime telefonima i to rade za sebe, kao programirani, a nemaju nekakve političke ideje.Policija kaže da su se u mirne poteste infiltrirali pojedinci, ali i čitave radikalne grupe i da su oni odgovorni za haos i uništavanje imovine. Jesu li to zaista stanovnici pariskih i predgrađa drugih gradova?Trenutno sam na odeljenju falkulteta baš u predgrađu Pariza, Montreju. Imamo tri vrste demonstranata: Prva grupa su levičari. Neki pričaju čak i engleski, neki i nemački. Ima dosta i Francuza, ali dolaze da ih pomažu njihove kolege iz svih zemalja severne Evrope. Druga grupa su tip osobe koju sam video. Vrlo mladi, imaju između 15 i 20 godina, žive u predgrađu. Nemaju disciplinu, ni u kući, ni u školi. I to je veliki problem. Francuska je zemlja u kojoj se ide do fizičkog sukoba sa profesorom. Izbace đaka, ali ministarstvo mu nađe mesto u drugoj gimnaziji. Loše im ocene, ogorčeni su, mrze školu, ali ostaju deo sistema do mature.Treći tip su oni koje zovemo „barbuz“, (lažna brada). To je De Gol izmislio, a Makron, kad su bili žuti prsluci, razvio. To su ljudi u crnom, koji su neka vrsta policije, koja provocira. Vrlo su dobro organizovani na svakom objektu. Zašto? Makron je potpuno izgubio nadu da će on, pa i njegova, stranka ostati na vlasti. Jedina mogućnost da makronizam ostane su neredi. Ako traju više meseci, po članu 16. Ustava, predsednik kontroliše vlast, može da izvede vojsku na ulice i uvede policijski čas.Gledamo do sada neviđenu brutalnost francuske policije. Da li mislite da su te mere represivne, jer sada nema drugog načina da se država obračuna sa radikalnim elementima?Represivne mere su vrlo jake. Počelo je 2011. godine, kad je Sarkozi hteo da uvodi novi zakon oko poslovanja. Imam iskustvo sa policijom iz vremena žutih prsluka, to je strašno, kad vas okruže, kao u Čileu kod Pinočea. Do Sarkozija išli su po kvartovima, kao po Novom Beogradu, bez oružja, da pričaju sa mladima, čak sa dilerima. Ljudi se očigledno plaše policije sada, što nije normalno u demokratskoj, republikanskoj zemlji.Moram da kažem i da su levičari kao neka vrsta vojske, imaju obuke, imaju knjižice. Znamo da ti kriminalizovani i studenti koji su najoštriji imaju pravu obuku, šta da se radi kad dolazi policija, šta kad dolazi direktor škole, kako da se ponašaju u zatvoru.Dakle, policija je oštrija, obični ljudi se plaše, neće da puste decu u školu. To je strašno. Jer ako deca ne idu u školu, kako ćemo da se vratimo unazad, razumete?Kabinet premijera Lekorna optužio je Melanšonovu Nepokorenu Francusku za upravljanje učeničkim pokretom i logistiku. Nama sa strane se čini da je ovo deo šireg delovanja, upravljanjem „decom kukuruza“.Potpuno se slažem. Melanšon ima nekih mladih koji su sada poslanici u skupštini, koji su bili u tim grupama, borili se na ulicama, ali to je bilo na početku. Mislim da je sve što nam se dešava mnogo opširnije i vrlo organizovano. Na primer, prošli četvrtak u celoj prefekturi Pariza, u isti moment, u osam ujutru kad se otvaraju gimnazije, brojao sam, u više od 120 gimnazija i na par fakulteta - isti modus operandi. Minobacačima probaju da ulaze u školu, kad ne mogu, razbijaju sve, autobuske, policijske stanice. Ako uspeju da uđu u fakultet ili gimnaziju, pale. Sve je vrlo organizovano. Ulaze gde su stražari i pale vatru, tako da je stvarno organizovano, mnogo organizovano... Pravi, prosečan Francuz je protiv svega ovoga.Evropski parlament traži zabranu delovanja Evropske leve alijanse. Da li u svemu ovome može da se govori o nekakvom velikom preokretu, širenju francuskog požara po Evropi?Ne. Na političkom planu ovo je vrlo jasno - makronizam i novi svetski poredak. Makronu odgovara ova situacija. Stići ćemo, za vrlo kratko vreme, do zakonske zabrane Melanšonove Nepokorene Francuske, radikalne levice. Ali isto tako bi hteli da zabrane i najveću stranku u Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marine Le Pen. Cilj je da ostanu samo oni. To je očigledno.Kako vidite rasplet, da li je moguće ugasiti ovaj požar, da li francusko društvo može izaći iz duboke krize, pre svega finansijske?Neredi će biti do predsedničkih izbora, to je sigurno. Ako ne budu studentski, biće radnički, jer ima puno problema, najviše u privredi. Ali problem je Evropska unija. Budžet Francuske biće u oktobru i novembru u skupštini. Imamo šanse da budemo kao Španija ili Grčka pre 20 godina, da donesu oštre odluke oko našeg duga. Ogroman je, od 2.000 milijardi stigao je do 3.000 milijardi. To je strašno! Brisel može već od januara da nam uvodi ekonomske mere, neku vrstu kontrole francuske države. Suverenitet Franuske može pasti pod potpunu kontrolu Brisela. Verujem da može da dođe do toga da se narod, koji je suštinski miran, stvarno okrene protiv globalističkog sistema i pruži otpor. Možda i neće biti protesta, možda odlučimo da više ne plaćamo porez.A ovo što se sada dešava Stenli Kjubrik je predvideo u filmu „Pakelna pomorandža“, ovakav varvaizam. Grupice naouružanih koji napadaju druge ljude. Nažalost, desilo se. Jedva čekam let za Beograd i Sajam knjiga. Dolazak u Srbiju će me rasteretiti, osloboditi.Pogledajte i:
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, francuska, protesti, studenti, đaci, minobacači, emanuel makron, novi svetski poredak, evropska unija (eu), aleksis trud, komentari i analitika, analize i mišljenja, intervjui
svet, svet – politika, svet – ekonomija, francuska, protesti, studenti, đaci, minobacači, emanuel makron, novi svetski poredak, evropska unija (eu), aleksis trud, komentari i analitika, analize i mišljenja, intervjui
Ovako za Sputnjik govori Aleksis Trud, istoričar i geopolitičar, profesor Univerziteta u Versaju, čiji je fakultet pod blokadom studenata u masovnom protestu koji je u Francuskoj počeo krajem septembra:
„Blokirali su ulaze, ne možemo držati predavanja, razbili su vrata vatrom, granatom. Ako uđu u gimnaziju ili na fakultet, ulaze u kancelarije, pale. Ova zemlja se nagledala protesta, ali ovakve napade nikad nismo videli. Ovo što živimo sad u Francuskoj, to je baš novi svetski poredak. Narod se plaši da izađe na ulicu“.
Od početka protesta, nastava je potpuno ili delimično obustavljena u 375 srednjih škola. Prema podacima sindikata i ministarstva prosvete, blokirano je i oko 40 odsto univerziteta.
U opštim okršajima demonstranata sa policijom, zabeleženo je više od 6.600 hapšenja, a gotovo 90 odsto uhapšenih su maloletnici.
Profesor Trud je svedočio napadu na fakultet na kome predaje:
„Na mom fakultetu su ručnim bacačima granata gađali i dva kabineta. Kada analiziramo situaciju, pričaju o novom maju ’68. godine, kada su počeli protesti protiv De Gola. Bili su oštri, motivi su slični, ali sada su mnogo širi, tiču se ekonomske krize u Francuskoj, i političke krize. Ne slažem se, to je bio otpor protiv neke vrste patrijarhata, otpor protiv ekonomskog liberalizma, više je ličio na onaj u Beogradu 1971. godine.
Mnogi od tih „minobacača“ su studenti - levičari ili odrasli ljudi koji dolaze iz drugih zemalja Evrope. Vrlo su oštri, radikalni, ekstremni levičari. U Francuskoj to je Levi blok (Front de gauche) ili Nova antikapitalistička partija (Nouveau Parti anticapitaliste). Ili kako ga zovemo opširnije u celoj Evropi, Crni blok (black bloc). Ovi ljudi kad gađaju, kad hoće da prave štetu, ona je ogromna. Hoće da dokažu da su protiv države.
Njihov cilj je da se francuska država, kao republika potpuno raspadne. Francuzi imaju veliku ekonomsku krizu, oni misle da je baš moment da se država, državne institucije, fakulteti, škole, ali i policija, sruše.
Da li su ručne bacače granata o kojima govorite izradili sami, vidimo na snimcima da ima dosta flaša, improvizacije, pretpostavljam da su to improvizovane eksplozivne naprave?
Ne, ne! Ima i Molotovljevih koktela, ali kolega je snimio, jedan mlad čovek, išao je svojim kolima da uzme oružje, to su ručni bacači mina koje kupuju na dark-netu, dobiju preko Amazona. I to kupuju danas za sutra - i gađaju. To su prava ratna oružja. Gađaju, ili ulaz, tamo gde su čuvari fakulteta i gimnazija, ili kabinete.
S jedne strane Levica ovo organizuje, ali nije htela da bude ovako, izgubila je kontrolu. Taj momak, koga smo videli kolega i ja, nismo smeli da izađemo, ide svojim kolima i presvlači se, prvo je bio obučen u roze, pa je obukao crno. Polako ide ka ulazu fakluteta i - gađa.
To je isto simbol našeg društva, individualci koji hoće da se stave na internet, snime telefonima i to rade za sebe, kao programirani, a nemaju nekakve političke ideje.
Policija kaže da su se u mirne poteste infiltrirali pojedinci, ali i čitave radikalne grupe i da su oni odgovorni za haos i uništavanje imovine. Jesu li to zaista stanovnici pariskih i predgrađa drugih gradova?
Trenutno sam na odeljenju falkulteta baš u predgrađu Pariza, Montreju. Imamo tri vrste demonstranata: Prva grupa su levičari. Neki pričaju čak i engleski, neki i nemački. Ima dosta i Francuza, ali dolaze da ih pomažu njihove kolege iz svih zemalja severne Evrope. Druga grupa su tip osobe koju sam video. Vrlo mladi, imaju između 15 i 20 godina, žive u predgrađu. Nemaju disciplinu, ni u kući, ni u školi. I to je veliki problem. Francuska je zemlja u kojoj se ide do fizičkog sukoba sa profesorom. Izbace đaka, ali ministarstvo mu nađe mesto u drugoj gimnaziji. Loše im ocene, ogorčeni su, mrze školu, ali ostaju deo sistema do mature.
Treći tip su oni koje zovemo „barbuz“, (lažna brada). To je De Gol izmislio, a Makron, kad su bili žuti prsluci, razvio. To su ljudi u crnom, koji su neka vrsta policije, koja provocira. Vrlo su dobro organizovani na svakom objektu. Zašto? Makron je potpuno izgubio nadu da će on, pa i njegova, stranka ostati na vlasti. Jedina mogućnost da makronizam ostane su neredi. Ako traju više meseci, po članu 16. Ustava, predsednik kontroliše vlast, može da izvede vojsku na ulice i uvede policijski čas.
Gledamo do sada neviđenu brutalnost francuske policije. Da li mislite da su te mere represivne, jer sada nema drugog načina da se država obračuna sa radikalnim elementima?
Represivne mere su vrlo jake. Počelo je 2011. godine, kad je Sarkozi hteo da uvodi novi zakon oko poslovanja. Imam iskustvo sa policijom iz vremena žutih prsluka, to je strašno, kad vas okruže, kao u Čileu kod Pinočea. Do Sarkozija išli su po kvartovima, kao po Novom Beogradu, bez oružja, da pričaju sa mladima, čak sa dilerima. Ljudi se očigledno plaše policije sada, što nije normalno u demokratskoj, republikanskoj zemlji.
Moram da kažem i da su levičari kao neka vrsta vojske, imaju obuke, imaju knjižice. Znamo da ti kriminalizovani i studenti koji su najoštriji imaju pravu obuku, šta da se radi kad dolazi policija, šta kad dolazi direktor škole, kako da se ponašaju u zatvoru.
Dakle, policija je oštrija, obični ljudi se plaše, neće da puste decu u školu. To je strašno. Jer ako deca ne idu u školu, kako ćemo da se vratimo unazad, razumete?
Kabinet premijera Lekorna optužio je Melanšonovu Nepokorenu Francusku za upravljanje učeničkim pokretom i logistiku. Nama sa strane se čini da je ovo deo šireg delovanja, upravljanjem „decom kukuruza“.
Potpuno se slažem. Melanšon ima nekih mladih koji su sada poslanici u skupštini, koji su bili u tim grupama, borili se na ulicama, ali to je bilo na početku. Mislim da je sve što nam se dešava mnogo opširnije i vrlo organizovano. Na primer, prošli četvrtak u celoj prefekturi Pariza, u isti moment, u osam ujutru kad se otvaraju gimnazije, brojao sam, u više od 120 gimnazija i na par fakulteta - isti modus operandi. Minobacačima probaju da ulaze u školu, kad ne mogu, razbijaju sve, autobuske, policijske stanice. Ako uspeju da uđu u fakultet ili gimnaziju, pale. Sve je vrlo organizovano. Ulaze gde su stražari i pale vatru, tako da je stvarno organizovano, mnogo organizovano... Pravi, prosečan Francuz je protiv svega ovoga.
Evropski parlament traži zabranu delovanja Evropske leve alijanse. Da li u svemu ovome može da se govori o nekakvom velikom preokretu, širenju francuskog požara po Evropi?
Ne. Na političkom planu ovo je vrlo jasno - makronizam i novi svetski poredak. Makronu odgovara ova situacija. Stići ćemo, za vrlo kratko vreme, do zakonske zabrane Melanšonove Nepokorene Francuske, radikalne levice. Ali isto tako bi hteli da zabrane i najveću stranku u Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marine Le Pen. Cilj je da ostanu samo oni. To je očigledno.
Kako vidite rasplet, da li je moguće ugasiti ovaj požar, da li francusko društvo može izaći iz duboke krize, pre svega finansijske?
Neredi će biti do predsedničkih izbora, to je sigurno. Ako ne budu studentski, biće radnički, jer ima puno problema, najviše u privredi. Ali problem je Evropska unija. Budžet Francuske biće u oktobru i novembru u skupštini. Imamo šanse da budemo kao Španija ili Grčka pre 20 godina, da donesu oštre odluke oko našeg duga. Ogroman je, od 2.000 milijardi stigao je do 3.000 milijardi. To je strašno! Brisel može već od januara da nam uvodi ekonomske mere, neku vrstu kontrole francuske države. Suverenitet Franuske može pasti pod potpunu kontrolu Brisela. Verujem da može da dođe do toga da se narod, koji je suštinski miran, stvarno okrene protiv globalističkog sistema i pruži otpor. Možda i neće biti protesta, možda odlučimo da više ne plaćamo porez.
A ovo što se sada dešava Stenli Kjubrik je predvideo u filmu „Pakelna pomorandža“, ovakav varvaizam. Grupice naouružanih koji napadaju druge ljude. Nažalost, desilo se. Jedva čekam let za Beograd i Sajam knjiga. Dolazak u Srbiju će me rasteretiti, osloboditi.
