https://lat.sputnikportal.rs/20261008/duh-poraza-nad-ukrajinskim-frontom--vojni-komitet-nato-trazi-izlaz-rusija-olivera-ikodinovic-1204220161.html
Duh poraza nad ukrajinskim frontom – vojni komitet NATO traži izlaz
Duh poraza nad ukrajinskim frontom – vojni komitet NATO traži izlaz
Sputnik Srbija
Vojni komitet NATO-a prvi put za osam godina okupio se u Kijevu — ne samo da bi demonstrirao podršku Ukrajini, već i da bi sagledao cenu i efekte proksi rata... 08.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-08T22:20+0200
2026-10-08T22:20+0200
2026-10-08T22:20+0200
specijalna operacija u ukrajini
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
nato
svet
svet – politika
kijev
evropska unija (eu)
zapad
vojska i naoružanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1f/1191987692_288:483:3071:2048_1920x0_80_0_0_c879b12577b26d63e489d4d8c194a906.jpg
Na stolu su, dodaje ekspert, stanje na frontu, isporuke zapadnog naoružanja, milijarde evra zapadne pomoći, kontrola trošenja i pitanje korupcije, ali i mnogo šira tema koja se odnosi na to kako iskustva sa ukrajinskog ratišta integrisati u buduće vojne planove NATO-a.Odgovarajući na pitanje zašto se Vojni komitet NATO-a, najviše vojno telo Alijanse, sredinom ove nedelje okupio u Kijevu iako Ukrajina nije članica tog vojnog saveza, Matvjičuk ocenjuje da je razlog u tome što NATO vidi Ukrajinu kao proksi-snagu u sukobu sa Rusijom, koja ratuje u interesu tog vojnog bloka.Matvjičuk smatra da je ovaj „terenski izlazak“ predstavnika NATO-a na teritoriju na kojoj se vode borbena dejstva imao dva ključna cilja - da se neposredno utvrdi šta se zaista dešava u Ukrajini i na frontu, ali i da se, na osnovu promena u situaciji na terenu pripremi plan daljeg delovanja Alijanse i definišu odluke o tome kako dalje graditi odnose sa Ukrajinom i Rusijom.Takav pristup potvrđuju i saopštenja iz Kijeva, gde se svih 32 člana Vojnog komiteta NATO-a, predvođena admiralom Đuzepeom Kavom Dragoneom, sastalo sa vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine Mihailom Drapatijem i gde se razgovaralo o vojnim prioritetima Ukrajine, aktuelnoj situaciji na frontu i iskustvima stečenim tokom rata koja bi, kako se navodi, mogla da budu važna za jačanje odbrambenih sposobnosti NATO-a i pripremu za buduće bezbednosne pretnje. Takođe razmatrano je i šta zemlje članice NATO-a mogu dodatno da učine za podršku Ukrajini.„To je bio izazov Rusiji, poruka da NATO ipak ide ka konfrontaciji pružajući podršku Ukrajini. Oni to vide kao upozorenje Putinu i Rusiji da NATO može da započne konfrontaciju sa Rusijom, dok ja smatram da je to pre svega demonstrativni čin, izazvan očajem zbog situacije u Ukrajini. Taj potez je delom i pragmatičan, jer oni najverovatnije žele da se uvere šta se dešava u Ukrajini“, smatra vojni ekspert.NATO lovi u mutnoj vodiRuski stručnjaci ocenjuju i da je jedan od ciljeva posete čelnika NATO-a Kijevu bio da se utvrdi gde su „isparila izdvojena sredstva“. Prema njihovim navodima, ovakve delegacije dolaze da „love ribu u mutnoj vodi“, odnosno da ratne okolnosti iskoriste i za sopstvene interese, a ne samo za podršku ukrajinskim ratnim naporima, jer vojni krugovi se „hrane ratom“, pre svega kroz mogućnost da bez dovoljne kontrole raspolažu budžetskim sredstvima i vojnim isporukama.Matvejčuk smatra i da bi poseta Kijevu mogla da bude i svojevrsna revizija dosadašnje zapadne vojne pomoći, njenih efekata na frontu i sposobnosti Ukrajine da tu pomoć efikasno koristi.„NATO zemlje su tokom četiri godine isporučile ogromnu količinu tehnike, naoružanja i municije. NATO je iscrpeo svoje finansijske i materijalne resurse pružanjem pomoći Oružanim snagama Ukrajine, a rezultati su izostali – nema ih. Ukrajina trpi ogromne gubitke. Danas Ukrajina ima ogromnu ‘rupu’ u protivraketnoj i protivvazduhoplovnoj odbrani. Tenkovi koji su isporučeni na bojno polje ne koriste se zbog tehničke neispravnosti ili zato što za njih nema municije. Avione F-16 drže na aerodromima zbog njihove neusklađenosti sa postojećim sistemom i zbog toga što ukrajinski piloti ne umeju da upravljaju njima. Mislim da ova poseta ima inspekcijski i revizorski karakter, kako bi se utvrdilo stvarno stanje u Ukrajini, uspostavili zajednički ciljevi i rešili svi problemi, uključujući i pitanje da li i dalje treba povećavati napore u pružanju podrške Ukrajini…“, kaže Matvijčuk.Matvijčuk navodi da NATO aktivno izvlači pouke iz rata u Ukrajini. Prema njegovim rečima, sve zemlje članice Alijanse su direktno ili indirektno pratile dešavanja na terenu, analizirale razvoj operativne situacije i posebno proučavale upotrebu najnovijih i perspektivnih sistema naoružanja.„Kada je reč o dronovima, sve zemlje NATO-a danas su započele sopstvenu nacionalnu i savezničku proizvodnju bespilotnih sistema. Razvijaju se vojno-naučne i metodičke preporuke za njihovu primenu na bojnom polju. Pored toga, zemlje poput Engleske, Francuske, Poljske i Holandije direktno su učestvovale u borbenim dejstvima u sastavu grupa NATO-a koje su koordinirale dejstva ukrajinske vojske. Sprovodile su izviđanje, raspoređivale snage i sredstva. To je dragoceno borbeno iskustvo stečeno u sukobu sa jednom od najvećih armija sveta. Pored toga, ruska vojska je jedna od tehnološki najnaprednijih armija danas. I naravno, oni preuzimaju to iskustvo i pokušavaju da ga uopšte u operativnoj i borbenoj obuci svojih vojski“, dodao je pukovnik.Poruka Moskvi ili korak ka sukobuNa pitanje kakav signal Moskva treba da vidi u tome što su predstavnici svih 32 NATO saveznika stigla u Kijev i da li NATO na taj način demonstrira odvraćanje ili rizikuje da Rusija ovu posetu protumači kao dodatno direktno uključivanje Alijanse u rat, Matvijčuk navodi da bi NATO pre svega morao da proceni svu kompleksnost situacije i rizike koje nosi njegovo dalje angažovanje.Poseta Vojnog komiteta NATO-a Kijevu dolazi samo dan nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da članstvo Ukrajine u NATO-u „trenutno nije na stolu“, uz napomenu da bi za prijem bila potrebna jednoglasna podrška svih članica.Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone poručio je iz Kijeva da prisustvo predstavnika svih 32 članice Alijanse šalje jasnu poruku o sve čvršćoj vezi NATO-a i Ukrajine.Moguće članstvo Ukrajine u NATO-u ostaje jedno od ključnih i najspornijih pitanja u kontekstu ukrajinskog sukoba. Moskva se protivi daljem širenju Alijanse ka Istoku i neutralnost Ukrajine vidi kao jedan od važnih uslova za postizanje političkog dogovora, dok prisustvo NATO-a u Ukrajini smatra direktnom bezbednosnom pretnjom, dok je Ukrajina članstvo u NATO-u postavila kao prioritet svoje spoljne politike nakon puča na Majdanu u Kijevu 2014. godine, koji je imao podršku Zapada, a taj cilj je kasnije unela i u svoj ustav.Iako NATO i dalje govori o „nepovratnom putu“ Ukrajine ka članstvu, u određenim političkim i vojnim krugovima mogu se čuti i ocene da su šanse za njen ulazak u Alijansu u ovom trenutku nerealne.Moskva je više puta upozoravala da Alijansa, posebno evropske članice, nepotrebno produžavaju krvoproliće i vode proksi rat protiv Rusije do „poslednjeg Ukrajinca“.
https://lat.sputnikportal.rs/20261007/moskva-lomi-ukrajinsku-ratnu-masineriju---na-udaru-vojne-fabrike-mostovi-i-logistika-1204187004.html
kijev
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, svet, svet – politika, kijev, evropska unija (eu), zapad, vojska i naoružanje, korupcija, strategija, isporuka oružja ukrajini, pvo, pro
rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, nato, svet, svet – politika, kijev, evropska unija (eu), zapad, vojska i naoružanje, korupcija, strategija, isporuka oružja ukrajini, pvo, pro
Duh poraza nad ukrajinskim frontom – vojni komitet NATO traži izlaz
Vojni komitet NATO-a prvi put za osam godina okupio se u Kijevu — ne samo da bi demonstrirao podršku Ukrajini, već i da bi sagledao cenu i efekte proksi rata koji Alijansa vodi protiv Rusije, ocenjuje ruski pukovnik Anatolij Matvijčuk, glavni urednik agencije „ANNA njuz“.
Na stolu su, dodaje ekspert, stanje na frontu, isporuke zapadnog naoružanja, milijarde evra zapadne pomoći, kontrola trošenja i pitanje korupcije, ali i mnogo šira tema koja se odnosi na to kako
iskustva sa ukrajinskog ratišta integrisati u buduće vojne planove NATO-a.
Odgovarajući na pitanje zašto se Vojni komitet NATO-a, najviše vojno telo Alijanse, sredinom ove nedelje okupio u Kijevu iako Ukrajina nije članica tog vojnog saveza, Matvjičuk ocenjuje da je razlog u tome što NATO vidi Ukrajinu kao proksi-snagu u sukobu sa Rusijom, koja ratuje u interesu tog vojnog bloka.
„Do nedavno je sve bilo zasnovano na osi vojno-tehničke saradnje, dodeli kredita, isporuci tehnike i, naravno, vojnoj saradnji sa Evropskom unijom. U poslednje vreme Ukrajina trpi veoma velike poraze na celom frontu, a pored toga izvedeni su udari na ekonomski važne objekte i u vazduhu visi duh ukrajinskog poraza. NATO više ne može da veruje Zelenskom na reč da on pravilno raspoređuje pomoć, pravilno upravlja poslovima i da ima potencijal za vođenje daljih borbenih dejstava“, ocenjuje ruski pukovnik.
Matvjičuk smatra da je ovaj „terenski izlazak“ predstavnika NATO-a na teritoriju na kojoj se vode borbena dejstva imao dva ključna cilja - da se neposredno utvrdi šta se zaista dešava u Ukrajini i na frontu, ali i da se, na osnovu promena u situaciji na terenu pripremi plan daljeg delovanja Alijanse i definišu odluke o tome kako dalje graditi odnose sa Ukrajinom i Rusijom.
Takav pristup potvrđuju i saopštenja iz Kijeva, gde se svih 32 člana Vojnog komiteta NATO-a, predvođena admiralom Đuzepeom Kavom Dragoneom, sastalo sa vrhovnim komandantom Oružanih snaga Ukrajine Mihailom Drapatijem i gde se razgovaralo o vojnim prioritetima Ukrajine, aktuelnoj situaciji na frontu i iskustvima stečenim tokom rata koja bi, kako se navodi, mogla da budu važna za jačanje odbrambenih sposobnosti NATO-a i pripremu za buduće bezbednosne pretnje. Takođe razmatrano je i šta zemlje članice NATO-a mogu dodatno da učine za podršku Ukrajini.
„To je bio izazov Rusiji, poruka da NATO ipak ide ka konfrontaciji pružajući podršku Ukrajini. Oni to vide kao upozorenje Putinu i Rusiji da NATO može da započne konfrontaciju sa Rusijom, dok ja smatram da je to pre svega demonstrativni čin, izazvan očajem zbog situacije u Ukrajini. Taj potez je delom i pragmatičan, jer oni najverovatnije žele da se uvere šta se dešava u Ukrajini“, smatra vojni ekspert.
Ruski stručnjaci ocenjuju i da je jedan od ciljeva posete čelnika NATO-a Kijevu bio da se utvrdi gde su „isparila izdvojena sredstva“. Prema njihovim navodima, ovakve delegacije dolaze da „love ribu u mutnoj vodi“, odnosno da ratne okolnosti iskoriste i za sopstvene interese, a ne samo za podršku ukrajinskim ratnim naporima, jer vojni krugovi se „hrane ratom“, pre svega kroz mogućnost da bez dovoljne kontrole raspolažu budžetskim sredstvima i vojnim isporukama.
Matvejčuk smatra i da bi poseta Kijevu mogla da bude i svojevrsna revizija dosadašnje zapadne vojne pomoći, njenih efekata na frontu i sposobnosti Ukrajine da tu pomoć efikasno koristi.
„NATO zemlje su tokom četiri godine isporučile ogromnu količinu tehnike, naoružanja i municije.
NATO je iscrpeo svoje finansijske i materijalne resurse pružanjem pomoći Oružanim snagama Ukrajine, a rezultati su izostali – nema ih.
Ukrajina trpi ogromne gubitke. Danas Ukrajina ima ogromnu ‘rupu’ u protivraketnoj i protivvazduhoplovnoj odbrani.
Tenkovi koji su isporučeni na
bojno polje ne koriste se zbog tehničke neispravnosti ili zato što za njih nema municije. Avione
F-16 drže na aerodromima zbog njihove neusklađenosti sa postojećim sistemom i zbog toga što ukrajinski piloti ne umeju da upravljaju njima. Mislim da ova poseta ima
inspekcijski i revizorski karakter, kako bi se utvrdilo stvarno stanje u Ukrajini, uspostavili zajednički ciljevi i rešili svi problemi, uključujući i pitanje da li i dalje treba povećavati napore u pružanju podrške Ukrajini…“, kaže Matvijčuk.
Matvijčuk navodi da NATO aktivno izvlači pouke iz rata u Ukrajini. Prema njegovim rečima, sve zemlje članice Alijanse su direktno ili indirektno pratile dešavanja na terenu, analizirale razvoj operativne situacije i posebno proučavale upotrebu najnovijih i perspektivnih sistema naoružanja.
„Kada je reč o dronovima, sve zemlje NATO-a danas su započele sopstvenu nacionalnu i savezničku proizvodnju bespilotnih sistema. Razvijaju se vojno-naučne i metodičke preporuke za njihovu primenu na bojnom polju. Pored toga, zemlje poput Engleske, Francuske, Poljske i Holandije direktno su učestvovale u borbenim dejstvima u sastavu grupa NATO-a koje su koordinirale dejstva ukrajinske vojske. Sprovodile su izviđanje, raspoređivale snage i sredstva. To je dragoceno borbeno iskustvo stečeno u sukobu sa jednom od najvećih armija sveta. Pored toga, ruska vojska je jedna od tehnološki najnaprednijih armija danas. I naravno, oni preuzimaju to iskustvo i pokušavaju da ga uopšte u operativnoj i borbenoj obuci svojih vojski“, dodao je pukovnik.
Poruka Moskvi ili korak ka sukobu
Na pitanje kakav signal Moskva treba da vidi u tome što su predstavnici svih 32 NATO saveznika stigla u Kijev i da li NATO na taj način demonstrira odvraćanje ili rizikuje da Rusija ovu posetu protumači kao dodatno direktno uključivanje Alijanse u rat, Matvijčuk navodi da bi NATO pre svega morao da proceni svu kompleksnost situacije i rizike koje nosi njegovo dalje angažovanje.
„Ukoliko budu nastavili da pojačavaju svoju konfrontacionu politiku prema Moskvi, naročito na Baltiku i u Kalinjingradu, Moskva može da preduzme niz oštrih koraka koji bi doveli do direktne konfrontacije. Zadatak rukovodstva NATO-a danas je da proceni te rizike i da oceni da li su spremni na direktno suprotstavljanje oružanim snagama Rusije“, zaključio je Matvijčuk.
Poseta Vojnog komiteta NATO-a Kijevu dolazi samo dan nakon što je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da članstvo Ukrajine u NATO-u „trenutno nije na stolu“, uz napomenu da bi za prijem bila potrebna jednoglasna podrška svih članica.
Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, admiral Đuzepe Kavo Dragone poručio je iz Kijeva da prisustvo predstavnika svih 32 članice Alijanse šalje jasnu poruku o sve čvršćoj vezi NATO-a i Ukrajine.
Moguće članstvo Ukrajine u NATO-u ostaje jedno od ključnih i najspornijih pitanja u kontekstu ukrajinskog sukoba. Moskva se protivi daljem širenju Alijanse ka Istoku i neutralnost Ukrajine vidi kao jedan od važnih uslova za postizanje političkog dogovora, dok prisustvo NATO-a u Ukrajini smatra direktnom bezbednosnom pretnjom, dok je Ukrajina članstvo u NATO-u postavila kao prioritet svoje spoljne politike nakon puča na Majdanu u Kijevu 2014. godine, koji je imao podršku Zapada, a taj cilj je kasnije unela i u svoj ustav.
Iako NATO i dalje govori o „nepovratnom putu“ Ukrajine ka članstvu, u određenim političkim i vojnim krugovima mogu se čuti i ocene da su šanse za njen ulazak u Alijansu u ovom trenutku nerealne.
Moskva je više puta upozoravala da Alijansa, posebno evropske članice, nepotrebno produžavaju krvoproliće i vode proksi rat protiv Rusije do „poslednjeg Ukrajinca“.
