Veliki obrt! Kapitulacija u minut po ponoći – šta sad čeka Srbe
21:01 07.10.2026 (Osveženo: 21:18 07.10.2026)
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Izbor Justine Široka Pulje za predsednika privremenih institucija samouprave u Prištini, o čemu je parlament glasao iza ponoći, što je rok koji je postavio prištinskih Ustavni sud, može i ne mora da bude predmet osporavanja. Što se Srba tiče, Pulja će biti manje otrovna u izjavama od prethodnih predsednika, smatraju sagovornici Sputnjika.
Skupština tzv. Kosova izabrala je Justinu Široka Pulju za novog predsednika tzv. Kosova nekoliko minuta posle ponoći, dakle nakon što je istekao 6. septembar koji je bio po Ustavnom sudu u Prištini poslednji rok za izbor predsednika. Kandidat Samoopredeljenja, predsednik Akademije nauka i umetnosti u Prištini i bivši ministar energetike iz redova Demokratske partije Kosova (DPK) dobila je podršku 81 poslanika i izabrana je u prvom krugu glasanja. Pritom, sve je bilo rezultat trgovine Samoopredeljenja i opozicije koja je zauzvrat tražila izglasavanje izmena zakona o Specijalizovanim većima u Hagu.
Izbor (ne)sporan
Na pitanje o legalnosti izbora Pulje, s obzirom da je parlament u Prištini o tome glasa posle utvrđenog roka, politikolog Ognjen Gogić kaže da će se o svemu tome tek raspravljati.
„Strogo gledano, parlament više nije mogao da radi nakon ponoći, tako da mislim da ima prostora da se izbor preispita. Da li će se to desiti, to jest da li će Ustavni sud osporiti izbor zavisi i od situacije, jer ako bi se to desilo naišli bi na ozbiljan revolt u čitavoj javnosti na tzv.Kosovu, jer bi samim tim bio doveden u pitanje i zakon i izmenama i dopunama o Specijalizovanom većima u Hagu,“ napominje Gogić.
Po njegovom mišljenju, iako je predsednik izabran, nikako se ne može reći da je lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti na ovome profitirao.
„Naprotiv, po meni je ovo kapitulacija Samoopredeljenja jer je Kurti dao i više od traženog. Ne samo da je pristao na izmene zakona, već je i predsednica izabrana iz redova DPK-a,“ kaže Gogić uz konstataciju da je nova tzv. predsednica tzv. Kosova. Pulja, u neku ruku i pozitivan odabir za Srbe na KiM.
Nova predenica jugonostalgičar
„ Pulja pripada generaciji jugonostalgičara, iz akademskog je sveta a bila je ministar DPK i poslanik. Govori srpski odlično i nisu poznate neki njeni zapaljivi ispadi protiv Srba, kao što je imala Vjosa Osmani, bivši predsednik. Za mene to nije loša vest. Interesantno da je katoličke, a ne muslimanske veroispovesti. Studirala je u Prištini i Zagrebi i boravila neko vreme u Americi. Kao predsenik nema neku veliku političku moć, ali bar neće biti ostrašćena kao Osmanijeva,“ veruje Gogić.
On ne smatra da je međunarodna zajednica kumovala ovom izboru u minut posle dvanaest, kao što ne misli ni da će lako da prihvate izmene zakona o Specijalizovanim većima u Hagu koje je usvojila prištinska skupština.
„Ne verujem da iko od stranaca to odobrava i da će to tako glatko baš da ide i verujem da će biti puno problema ako taj nacrt zakona zaživi kasnije. A što se tiče izbora predsednika, više mislim da je posledica Kurtijevog straha od novih izbora, straha od toga šta bi DPK postigao u nekoj novoj izbornoj kampanji posle presude Hašimu Tačiju, “ napominje on.
Izmene zakona krojene za Tačija
Same izmene zakona o Specijalizovanim većima u Hagu, dodaje Gogić, takve su da faktički anuliraju ceo dosadašnji zakon o Specijalizovanim većima.
„Ako bi te izmene zaživele onda bi najmanje što bi se desilo bilo da se Tači vrati na tzv. Kosovo, gde bi posle apelacije imao pristup Vrhovnom sudu koji bi mogao da ga pomiluje. Inače novi nacrt zakona zapravo ograničava nadležnost suda na zločine iz izveštaja Dika Martija, što zapravo znači da odbrana može da kaže je Tači osuđen za zločine koje nisu u nadležnosti Specijalizovanog suda. Jer ako se zakon bude primenjivao retroaktivno bukvalno može da se kaže da zločini iz izveštaja Dika Martija nisu zločini za koje je Tači osuđen. Izmenjeni zakon takođe predviđa da kazna ne može da bude veća od 15 godina robije, tako da odbrana može da kaže da je presuda od 25 godina robije prevazišla zakonsku granicu od 15 godina,“ objašnjava on.
Sačekajmo novu vladu u Prištini
Politikolog Nikola Perišić kaže da zvanična verzija što se tiče izbora predsednika koja je data iz Skupštine tzv. Kosova glasi da se sve odluke koje su donete vode kao da su donete 6. oktobra, jer je tada započeta sednica.
„Moguće je da će određene opozicione strukture pokušati da pred Ustavnim sudom provere ustavnost i zakonitost izbora novog predsednika Kosova, i to s jedne strane može da bude opet ponovni neki uvod u određenu institucionalnu krizu, ali ukoliko bi se zadržala ova odluka koja je na snazi, jasno je da bi se institucionalna kriza smanjila s obzirom na to da bi bio izabran jedan od značajnih organa u funkcionisanju samog tzv. Kosova. Iz tog razloga verovatno će u nekoj hipotetičkoj situaciji sam Ustavni sud ići na to da prihvati ovu skupštinsku verziju, bez obzira što možda postoje određene manjkavosti. Razlog je upravo kako bi se sprečila dalja eskalacija krize koja već traje predugo, s obzirom na to da različiti državni organi ne mogu da se izaberu i konstituišu,“ veruje naš sagovornik.
Perišić kaže da je za Srbe sa prostora KiM važno da institucionalni mehanizmi budu uspostavljeni i da funkcionišu u skladu sa zakonom i sa naravno potrebnom zaštitom koja je deklarativno prisutna kada je u pitanju srpska zajednica.
Za Srbe možda i nije loš izbor
„Sama Pulja koja je izabrana nije toliko poznata javnosti, a postoje određene spekulacije da je blagonaklona prema bivšoj Jugoslaviji, međutim, imajući u vidu način na koji je izabrana i da je već obavljala političke funkcije u prethodnom periodu, jasno je da je i te kako integrisana u taj tzv. kosovski sistem i s obzirom na to da su je podržali i Kurtijevo Samoopredeljenje, a i Demokratska partija Kosova. Koliko će biti prostora za neko njeno autonomno delovanje kada su u pitanju različite politike, a tu treba svrstati i politiku prema srpskoj nacionalnoj zajednici, ostaje da se vidi,“ oprezan je Perišić.
Prema njegovim rečima, tek posle izbora nove vlade u Prištini biće jasnija politička situacija na KiM.
„Na koji način će biti izbrana nova vlada i da li će to sve ići u smeru koji je preko potreban u ovom trenutku kako bi se institucionalna kriza svela na minimum tek će se videti jer to zavisi od kompromisa između Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova oko izmene zakona o Specijalnom tužilaštvu u Hagu. Vidimo da je ta tema i te kako pogodila različite političke predstavnike na tzv. Kosovu i to je posledica svih onih kazni koje su izrečene pre nekoliko nedelja liderima tzv. OVK. U tom smislu pokušavaju da saniraju štetu koja je proizašla iz toga da su definitivno lideri OVK, koji su bili na najvišim funkcijama u takozvanom kosovskom sistemu, sada su označeni kao zločinci. To sve dobija drugačiju dimenziju jer se prvi put govori o tome da je i albanska strana načinila određene zločine, bez obzira šta će biti u nekim ponovnim postupcima i na koji način će to biti u potpunosti okončano,“ navodi Perišić.
Umešanost međunarodne zajednice će se videti
Ono što je po njemu glavno pitanje jeste da li i koliko te izmene mogu zaista da imaju pravnog efekta i da budu u praksi primenjene.
„Sigurno je da oni pokušavaju da stvore negativan imidž o tom sudu i da na taj način umanje sve odluke koje su donete. Da li iza svega ovoga stoji i međunarodna zajednica znaćemo prema tome kako će se ophoditi prema odlukama o izmenama ovog zakona koje Priština traži. To će biti značajan pokazatelj na koji način međunarodni akteri, pre svega Evropska unija, gledaju na albansku stranu u ovom trenutku. Pitanje je da li će biti prihvaćeno sve ono na čemu kosovska strana, odnosno albanska strana, insistira i želi da primeni, ali svakako da to može da bude i deo nekog šireg dogovora gde će se možda prihvatiti deklarativno ovo što je doneto u skupštini tzv. Kosova, a da se sa druge strane možda insistira na nekim dodatnim ustupcima srpskoj nacionalnoj zajednici. To može biti da se makar u potpunosti primeni Briselski sporazum i da se omogući Zajednica srpskih opština, koliko god ona imala ograničeno delovanje i mogućnost odlučivanja“, ocena je Perišića.
Novi predsednik lažne države zakletvu je položila čitavih pola sata posle isteka svih rokova koje je ranije odredio Ustavni sud u Prištini pa, imajući u vidu odredbu iz člana 87 tzv. ustava tzv. Kosova, prema kojoj mandat predsednika počinje nakon polaganja zakletve pred skupštinom, to može biti još jedan razlog da se taj izbor ospori. Da li će se to i desiti, ostaje da se vidi.
