https://lat.sputnikportal.rs/20261007/novakova-vremenska-kapsula-sport-tenis-djokovic-1204153749.html
Novakova vremenska kapsula
Novakova vremenska kapsula
Sputnik Srbija
„Realnost je malo drugačija ovih dana, 11 godina kasnije“, rekao je Novak Đoković sa peharom u rukama posle finala u Pekingu. 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T10:42+0200
2026-10-07T10:42+0200
2026-10-07T10:41+0200
sport
sport
tenis
novak đoković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204153592_0:94:1795:1104_1920x0_80_0_0_6d8074e423b0cd41edc1f28686763314.jpg
I zaista jeste. Kada je poslednji put pre ovogodišnjeg turnira igrao u kineskoj prestonici, imao je 28 godina, bio je u punom zamahu jedne od najdominantnijih sezona u istoriji tenisa i nalazio se u periodu karijere u kojem je pitanje najčešće bilo ko uopšte može da ga zaustavi. U Peking se vratio kao 39-godišnjak, posle sezone u kojoj je i sam priznao da je bilo mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema i sve više borbe sa sopstvenim telom.Između ta dva dolaska stalo je 11 godina. U tenisu – gotovo čitava karijera jednog vrhunskog igrača.A u Pekingu kao da vreme nije prošlo.Đoković je ponovo došao do finala, ponovo podigao trofej i sedmi put napustio ovaj turnir kao šampion. Od prvog nastupa do danas odigrao je 34 meča u kineskoj prestonici i dobio sva 34.Zbog toga je Peking možda najneobičnija vremenska kapsula njegove karijere.Prvu titulu osvojio je još 2009. godine. Imao je 22 godine i tek jedan grend slem trofej. Veliki preokret u njegovoj karijeri, sezona 2011. i potpuna dominacija svetskim tenisom tek su bili ispred njega.U Peking je tada stigao kao jedan od najboljih mladih igrača sveta. Iz Pekinga 2026. odlazi kao najtrofejniji grend slem šampion muškog tenisa i čovek sa 102 osvojena turnira.Između ta dva Novaka gotovo da nema statistike koja se nije promenila.Samo Peking odbija da se promeni.Posle prve titule 2009, Đoković je odbranio trofej 2010, a zatim pobeđivao 2012, 2013, 2014. i 2015. godine. Šest puta je dolazio do završnice i šest puta odlazio sa peharom. Potom je prestao da dolazi.Godine su prolazile, a njegovih 29:0 u Pekingu ostalo je zamrznuto u vremenu.Kada se posle 11 godina ponovo pojavio na turniru, nije više bio onaj igrač koji može da provede čitavu sezonu igrajući gotovo svake nedelje. Sam Đoković više i ne krije da njegova karijera sada funkcioniše po drugim pravilima. Telo zahteva više pažnje, oporavak traje duže, a kalendar se bira daleko pažljivije.Zato njegova rečenica posle finala možda najbolje opisuje čitav povratak.„Igrao sam ovde poslednji put pre 11 godina. Uvek imam najviša očekivanja od sebe, zamišljam sebe s trofejom, pogotovo ovde u Pekingu gde nikada nisam izgubio. S druge strane, bio sam svestan da je realnost malo drugačija ovih dana, 11 godina kasnije. Ova godina mi je bila izazovna, mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema… samo sam pokušao da nađem dobar osećaj na terenu.“Pronašao ga je na mestu na kojem ga je, izgleda, uvek imao.I nije stvar samo u tome što je osvojio turnir. Na putu do titule pobedio je i Aleksandera Zvereva, čoveka koji će 2026. završiti kao prvi teniser sveta. U 39. godini Đoković je tako dobio još jedan neposredan dokaz za ono što već duže ponavlja – kada je zdrav i kada pronađe svoj tenis, još može da igra sa samim vrhom.„Znam da mogu da se takmičim na najvišem nivou kad se osećam dobro i dobro udaram loptu. Ova nedelja je ilustracija toga. Veoma sam ponosan.“Upravo je tu najveća razlika između Pekinga 2015. i Pekinga 2026.Pre 11 godina trofeji su bili očekivani. Đoković je bio na vrhuncu fizičke moći i u sezoni u kojoj je praktično svakog protivnika dočekivao kao favorit. Danas svaki trofej zahteva daleko više prilagođavanja, oporavka i procene koliko telo može da izdrži.Zato je i sam priznao da ovaj ima drugačiju težinu.„Znaju kroz šta smo prošli poslednjih nekoliko godina, pogotovo ove. Ovaj trofej znači više od još samo jednog trofeja za sve nas. Veoma sam srećan.“A brojke zaista deluju kao da pripadaju nekoj drugoj epohi.Prva titula u Pekingu – 2009.Sedma – 2026.Između njih – 17 godina.Đoković je u međuvremenu igrao protiv nekoliko teniskih generacija. Na početku njegove pekinške serije glavni rivali bili su Rodžer Federer i Rafael Nadal. Potom su došli Endi Mari, Sten Vavrinka i generacija koja je godinama pokušavala da razbije vladavinu „velike četvorke“. Posle njih stigli su igrači koji su odrastali gledajući Đokovića, a danas su tu Karlos Alkaras, Janik Siner i Zverev.Promenio se i sam Novak. Od igrača koji je tek pokušavao da probije duopol Federera i Nadala postao je čovek prema čijim se brojkama danas meri istorija ovog sporta.Ali jedan rezultat ostao je netaknut.Peking: Novak Đoković – 34:0.Možda zato njegova rečenica da se u kineskoj prestonici oseća kao kod kuće nije bila uobičajena kurtoazija domaćoj publici.„Naravno da je posebno. Rezultati to potvrđuju. Ne bih pravio takve rezultate negde gde se ne osećam kao kod kuće.“Kada je prvi put podigao pehar u Pekingu, imao je 22 godine. Kada ga je podigao sedmi put, imao je 39.Između ta dva trenutka promenio se tenis, promenili su se njegovi protivnici, promenilo se i Đokovićevo mesto u istoriji sporta.Samo je Peking ostao isti.Novak je došao – i ponovo pobedio.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, tenis, novak đoković
sport, tenis, novak đoković
Novakova vremenska kapsula
„Realnost je malo drugačija ovih dana, 11 godina kasnije“, rekao je Novak Đoković sa peharom u rukama posle finala u Pekingu.
I zaista jeste. Kada je poslednji put pre ovogodišnjeg turnira igrao u kineskoj prestonici, imao je 28 godina, bio je u punom zamahu jedne od najdominantnijih sezona u istoriji tenisa i nalazio se u periodu karijere u kojem je pitanje najčešće bilo ko uopšte može da ga zaustavi.
U Peking se vratio kao 39-godišnjak, posle sezone u kojoj je i sam priznao da je bilo mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema i sve više borbe sa sopstvenim telom.
Između ta dva dolaska stalo je 11 godina. U tenisu – gotovo čitava karijera jednog vrhunskog igrača.
A u Pekingu kao da vreme nije prošlo.
Đoković je ponovo došao do finala, ponovo podigao trofej i sedmi put napustio ovaj turnir kao šampion. Od prvog nastupa do danas odigrao je 34 meča u kineskoj prestonici i dobio sva 34.
Zbog toga je Peking možda najneobičnija vremenska kapsula njegove karijere.
Prvu titulu osvojio je još 2009. godine. Imao je 22 godine i tek jedan grend slem trofej. Veliki preokret u njegovoj karijeri, sezona 2011. i potpuna dominacija svetskim tenisom tek su bili ispred njega.
U Peking je tada stigao kao jedan od najboljih mladih igrača sveta. Iz Pekinga 2026. odlazi kao najtrofejniji grend slem šampion muškog tenisa i čovek sa 102 osvojena turnira.
Između ta dva Novaka gotovo da nema statistike koja se nije promenila.
Samo Peking odbija da se promeni.
Posle prve titule 2009, Đoković je odbranio trofej 2010, a zatim pobeđivao 2012, 2013, 2014. i 2015. godine. Šest puta je dolazio do završnice i šest puta odlazio sa peharom. Potom je prestao da dolazi.
Godine su prolazile, a njegovih 29:0 u Pekingu ostalo je zamrznuto u vremenu.
Kada se posle 11 godina ponovo pojavio na turniru, nije više bio onaj igrač koji može da provede čitavu sezonu igrajući gotovo svake nedelje. Sam Đoković više i ne krije da njegova karijera sada funkcioniše po drugim pravilima. Telo zahteva više pažnje, oporavak traje duže, a kalendar se bira daleko pažljivije.
Zato njegova rečenica posle finala možda najbolje opisuje čitav povratak.
„Igrao sam ovde poslednji put pre 11 godina. Uvek imam najviša očekivanja od sebe, zamišljam sebe s trofejom, pogotovo ovde u Pekingu gde nikada nisam izgubio. S druge strane, bio sam svestan da je realnost malo drugačija ovih dana, 11 godina kasnije. Ova godina mi je bila izazovna, mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema… samo sam pokušao da nađem dobar osećaj na terenu.“
Pronašao ga je na mestu na kojem ga je, izgleda, uvek imao.
I nije stvar samo u tome što je osvojio turnir. Na putu do titule pobedio je i Aleksandera Zvereva, čoveka koji će 2026. završiti kao prvi teniser sveta. U 39. godini Đoković je tako dobio još jedan neposredan dokaz za ono što već duže ponavlja – kada je zdrav i kada pronađe svoj tenis, još može da igra sa samim vrhom.
„Znam da mogu da se takmičim na najvišem nivou kad se osećam dobro i dobro udaram loptu. Ova nedelja je ilustracija toga. Veoma sam ponosan.“
Upravo je tu najveća razlika između Pekinga 2015. i Pekinga 2026.
Pre 11 godina trofeji su bili očekivani. Đoković je bio na vrhuncu fizičke moći i u sezoni u kojoj je praktično svakog protivnika dočekivao kao favorit. Danas svaki trofej zahteva daleko više prilagođavanja, oporavka i procene koliko telo može da izdrži.
Zato je i sam priznao da ovaj ima drugačiju težinu.
„Znaju kroz šta smo prošli poslednjih nekoliko godina, pogotovo ove. Ovaj trofej znači više od još samo jednog trofeja za sve nas. Veoma sam srećan.“
A brojke zaista deluju kao da pripadaju nekoj drugoj epohi.
Prva titula u Pekingu – 2009.
Đoković je u međuvremenu igrao protiv nekoliko teniskih generacija. Na početku njegove pekinške serije glavni rivali bili su Rodžer Federer i Rafael Nadal. Potom su došli Endi Mari, Sten Vavrinka i generacija koja je godinama pokušavala da razbije vladavinu „velike četvorke“. Posle njih stigli su igrači koji su odrastali gledajući Đokovića, a danas su tu Karlos Alkaras, Janik Siner i Zverev.
Promenio se i sam Novak. Od igrača koji je tek pokušavao da probije duopol Federera i Nadala postao je čovek prema čijim se brojkama danas meri istorija ovog sporta.
Ali jedan rezultat ostao je netaknut.
Peking: Novak Đoković – 34:0.
Možda zato njegova rečenica da se u kineskoj prestonici oseća kao kod kuće nije bila uobičajena kurtoazija domaćoj publici.
„Naravno da je posebno. Rezultati to potvrđuju. Ne bih pravio takve rezultate negde gde se ne osećam kao kod kuće.“
Kada je prvi put podigao pehar u Pekingu, imao je 22 godine. Kada ga je podigao sedmi put, imao je 39.
Između ta dva trenutka promenio se tenis, promenili su se njegovi protivnici, promenilo se i Đokovićevo mesto u istoriji sporta.
Samo je Peking ostao isti.
Novak je došao – i ponovo pobedio.
