https://lat.sputnikportal.rs/20261007/novak-nikada-nije-prestao-da-pobedjuje-djokovic-tenis-sport-1204154996.html
Novak nikada nije prestao da pobeđuje
Novak nikada nije prestao da pobeđuje
Sputnik Srbija
Novak Đoković ima 24 grend slem titule, 102 osvojena turnira i rekorde zbog kojih je odavno postalo teško pronaći novu brojku koja može da iznenadi teniski... 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T22:08+0200
2026-10-07T22:08+0200
2026-10-07T22:08+0200
sport
sport
tenis
novak đoković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204154838_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ca536151f4a9e6a718c3203afa52be51.jpg
Đoković je osvojio bar jednu titulu u 21 uzastopnoj sezoni.Ne 21 sezonu u karijeri. Ne 21 godinu provedenu na ATP turu. Već 21 godinu zaredom u kojoj je bar jednom poslednji ostao na terenu i podigao pehar.Od prve titule do ove u Pekingu nije bilo prazne godine.Po tome je stigao do broja koji je u istoriji tenisa ostvarila još samo Martina Navratilova, koja je takođe tokom 21 uzastopne sezone, od 1974. do 1994. godine, osvajala najmanje jednu titulu.I upravo ta paralela možda najbolje pokazuje razmere onoga što je Đoković uradio.Kada se govori o njegovoj karijeri, obično se kreće od najvećih dostignuća. Grend slemovi, broj jedan, završni mastersi, masters titule, međusobni dueli sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom. Sve su to kategorije u kojima se merila veličina jedne od najvećih epoha koje je tenis imao.Ali 21 uzastopna sezona sa trofejom govori o nečemu drugom.Govori o trajanju.Kada je Đoković 2006. godine osvojio prvu ATP titulu, u Amersfortu, svetski tenis izgledao je potpuno drugačije. Federer je bio neprikosnoveni broj jedan, Nadal dvadesetogodišnjak koji je već počeo da stvara svoje carstvo na šljaci, a Đoković tek jedan od talenata od kojih se očekivalo da jednog dana napadnu dvojicu igrača koji su već počeli da dele najveće trofeje.Tada niko nije mogao da zna da će se njegova prva titula pretvoriti u početak niza koji će trajati duže od dve decenije.Od 2006. do 2026. nije postojala godina bez Novakovog pehara.U početku su to bile titule igrača koji se probija ka vrhu. Potom su stigle godine u kojima je postao ravnopravan sa Federerom i Nadalom. Posle njih došle su sezone potpune dominacije, pa povrede, povratci, promene u timu, nove generacije i postepeno prilagođavanje tela igrača koji je prešao granicu od 35, a zatim se približio i četrdesetoj godini života.Sve se menjalo.Trofej u sezoni nije nestajao.U tome se ovaj rekord razlikuje od mnogih drugih. Za osvajanje jednog grend slema potrebne su dve savršene nedelje. Za dolazak do prvog mesta potreban je izuzetan period rezultata. Ali da bi neko osvajao titule 21 godinu zaredom, potrebno je da preživi čitave teniske epohe.Đoković je upravo to uradio.Pobeđivao je u vremenu Federera i Nadala. Pobeđivao je dok su Endi Mari i Sten Vavrinka osvajali najveće turnire. Pobeđivao je generaciju koja je godinama čekala da „velika trojka“ konačno prepusti vrh. A onda je dočekao i Karlosa Alkarasa, Janika Sinera i Aleksandera Zvereva.Neki od današnjih rivala bili su deca kada je on već osvajao najveće turnire.A on i dalje osvaja.Zato 102. titula sama po sebi ne objašnjava u potpunosti značaj Pekinga. Mnogo je važnije mesto na kojem ona stoji u vremenskoj liniji njegove karijere.Prva je došla sa 19 godina.Ova sa 39.Između njih nije ostao nijedan prazan kalendar.Poređenje sa ostalim velikanima dodatno pokazuje koliko je to neobično. Rafael Nadal imao je 19 uzastopnih sezona sa najmanje jednom titulom, Rodžer Federer i Andre Agasi po 18, a Džimi Konors 15. Đoković je sada stigao do 21.I tu više nije sam samo u muškoj konkurenciji.Tu stoji pored Navratilove.Posebno je zanimljivo što je do tog broja stigao upravo u sezoni u kojoj je sve češće morao da prihvata ograničenja koja ranije gotovo da nisu postojala. Sa 39 godina ne može da igra kalendar kakav je igrao sa 25 ili 30. Svaki turnir podrazumeva pažljivije planiranje, svaki fizički problem ima veću težinu, a oporavak postaje deo strategije koliko i sam tenis.Zato je posle Pekinga i govorio drugačije nego što je govorio posle mnogih od prethodnih 101 titule.„Ova godina mi je bila izazovna, mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema… samo sam pokušao da nađem dobar osećaj na terenu.“Pronašao ga je dovoljno dugo da se jedan niz ne prekine.I upravo zato Peking 2026. ima mesto u Đokovićevoj biografiji koje se ne može izmeriti samo kategorijom turnira ili brojem osvojenih bodova. Titula nije promenila ono što znamo o njegovoj karijeri, ali je produžila jednu liniju koja počinje toliko davno da je gotovo teško povezati njena dva kraja.Godine 2006. Federer je bio na vrhuncu, Nadal je imao 20 godina, Alkaras i Siner bili su deca, a Đoković još nije imao nijedan grend slem.Godine 2026. Federer i Nadal više ne igraju, Alkaras i Siner predstavljaju novu epohu, a Đoković ima 39 godina i 102 titule.Između ta dva sveta postoji jedna neprekinuta nit:2006, 2007, 2008... sve do 2026. godine – svake sezone bar jedan Novakov trofej.Zbog toga možda upravo ovaj rekord, više nego neki mnogo poznatiji, najjednostavnije objašnjava veličinu njegove karijere.Nije Đoković samo pobeđivao više od dve decenije.Nikada nije prestao da pobeđuje.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, tenis, novak đoković
sport, tenis, novak đoković
Novak nikada nije prestao da pobeđuje
Novak Đoković ima 24 grend slem titule, 102 osvojena turnira i rekorde zbog kojih je odavno postalo teško pronaći novu brojku koja može da iznenadi teniski svet. Ipak, posle osvajanja Pekinga pojavila se jedna koja možda bolje od mnogih poznatijih pokazuje koliko dugo traje njegova karijera na samom vrhu.
Đoković je osvojio bar jednu titulu u 21 uzastopnoj sezoni.
Ne 21 sezonu u karijeri. Ne 21 godinu provedenu na ATP turu. Već 21 godinu zaredom u kojoj je bar jednom poslednji ostao na terenu i podigao pehar.
Od prve titule do ove u Pekingu nije bilo prazne godine.
Po tome je stigao do broja koji je u istoriji tenisa ostvarila još samo Martina Navratilova, koja je takođe tokom 21 uzastopne sezone, od 1974. do 1994. godine, osvajala najmanje jednu titulu.
I upravo ta paralela možda najbolje pokazuje razmere onoga što je Đoković uradio.
Kada se govori o njegovoj karijeri, obično se kreće od najvećih dostignuća. Grend slemovi, broj jedan, završni mastersi, masters titule, međusobni dueli sa Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom. Sve su to kategorije u kojima se merila veličina jedne od najvećih epoha koje je tenis imao.
Ali 21 uzastopna sezona sa trofejom govori o nečemu drugom.
Kada je Đoković 2006. godine osvojio prvu ATP titulu, u Amersfortu, svetski tenis izgledao je potpuno drugačije. Federer je bio neprikosnoveni broj jedan, Nadal dvadesetogodišnjak koji je već počeo da stvara svoje carstvo na šljaci, a Đoković tek jedan od talenata od kojih se očekivalo da jednog dana napadnu dvojicu igrača koji su već počeli da dele najveće trofeje.
Tada niko nije mogao da zna da će se njegova prva titula pretvoriti u početak niza koji će trajati duže od dve decenije.
Od 2006. do 2026. nije postojala godina bez Novakovog pehara.
U početku su to bile titule igrača koji se probija ka vrhu. Potom su stigle godine u kojima je postao ravnopravan sa Federerom i Nadalom. Posle njih došle su sezone potpune dominacije, pa povrede, povratci, promene u timu, nove generacije i postepeno prilagođavanje tela igrača koji je prešao granicu od 35, a zatim se približio i četrdesetoj godini života.
Trofej u sezoni nije nestajao.
U tome se ovaj rekord razlikuje od mnogih drugih. Za osvajanje jednog grend slema potrebne su dve savršene nedelje. Za dolazak do prvog mesta potreban je izuzetan period rezultata. Ali da bi neko osvajao titule 21 godinu zaredom, potrebno je da preživi čitave teniske epohe.
Đoković je upravo to uradio.
Pobeđivao je u vremenu Federera i Nadala. Pobeđivao je dok su Endi Mari i Sten Vavrinka osvajali najveće turnire. Pobeđivao je generaciju koja je godinama čekala da „velika trojka“ konačno prepusti vrh. A onda je dočekao i Karlosa Alkarasa, Janika Sinera i Aleksandera Zvereva.
Neki od današnjih rivala bili su deca kada je on već osvajao najveće turnire.
Zato 102. titula sama po sebi ne objašnjava u potpunosti značaj Pekinga. Mnogo je važnije mesto na kojem ona stoji u vremenskoj liniji njegove karijere.
Prva je došla sa 19 godina.
Između njih nije ostao nijedan prazan kalendar.
Poređenje sa ostalim velikanima dodatno pokazuje koliko je to neobično. Rafael Nadal imao je 19 uzastopnih sezona sa najmanje jednom titulom, Rodžer Federer i Andre Agasi po 18, a Džimi Konors 15. Đoković je sada stigao do 21.
I tu više nije sam samo u muškoj konkurenciji.
Tu stoji pored Navratilove.
Posebno je zanimljivo što je do tog broja stigao upravo u sezoni u kojoj je sve češće morao da prihvata ograničenja koja ranije gotovo da nisu postojala. Sa 39 godina ne može da igra kalendar kakav je igrao sa 25 ili 30. Svaki turnir podrazumeva pažljivije planiranje, svaki fizički problem ima veću težinu, a oporavak postaje deo strategije koliko i sam tenis.
Zato je posle Pekinga i govorio drugačije nego što je govorio posle mnogih od prethodnih 101 titule.
„Ova godina mi je bila izazovna, mnogo uspona i padova, fizičkih i zdravstvenih problema… samo sam pokušao da nađem dobar osećaj na terenu.“
Pronašao ga je dovoljno dugo da se jedan niz ne prekine.
I upravo zato Peking 2026. ima mesto u Đokovićevoj biografiji koje se ne može izmeriti samo kategorijom turnira ili brojem osvojenih bodova. Titula nije promenila ono što znamo o njegovoj karijeri, ali je produžila jednu liniju koja počinje toliko davno da je gotovo teško povezati njena dva kraja.
Godine 2006. Federer je bio na vrhuncu, Nadal je imao 20 godina, Alkaras i Siner bili su deca, a Đoković još nije imao nijedan grend slem.
Godine 2026. Federer i Nadal više ne igraju, Alkaras i Siner predstavljaju novu epohu, a Đoković ima 39 godina i 102 titule.
Između ta dva sveta postoji jedna neprekinuta nit:
2006, 2007, 2008... sve do 2026. godine – svake sezone bar jedan Novakov trofej.
Zbog toga možda upravo ovaj rekord, više nego neki mnogo poznatiji, najjednostavnije objašnjava veličinu njegove karijere.
Nije Đoković samo pobeđivao više od dve decenije.
Nikada nije prestao da pobeđuje.
