https://lat.sputnikportal.rs/20261007/moskva-lomi-ukrajinsku-ratnu-masineriju---na-udaru-vojne-fabrike-mostovi-i-logistika-1204187004.html
Moskva lomi ukrajinsku ratnu mašineriju - na udaru vojne fabrike, mostovi i logistika
Moskva lomi ukrajinsku ratnu mašineriju - na udaru vojne fabrike, mostovi i logistika
Sputnik Srbija
Sistematskim uništavanjem ukrajinske vojne industrije, energetike i logističkih pravaca, Rusija narušava sistem koji omogućava ukrajinskoj vojsci da ratuje i... 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T22:22+0200
2026-10-07T22:22+0200
2026-10-07T22:22+0200
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ruska vojska
ministarstvo odbrane rusije
rakete
flamingo
kijev
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/13/1201452118_0:0:3261:1834_1920x0_80_0_0_70dfabfa89f1f8125b9fa1ddd1aeb4b7.jpg
On dodaje da su poslednji ruski udari bili usmereni na proizvodni lanac ukrajinskih krstarećih raketa „flamingo“, uključujući preduzeća koja proizvode njihove komponente i učestvuju u njihovom sklapanju. Te rakete nose bojevu glavu težu od jedne tone i imaju domet do 3.000 kilometara, što im omogućava da dosegnu ciljeve duboko na ruskoj teritoriji. Mogu da lete na malim visinama, od oko 50 metara, što značajno otežava njihovo otkrivanje i položaj sistema protivvazduhoplovne odbrane.Upravo zbog toga, prema oceni Knutova, uništavanje proizvodnih kapaciteta ima za cilj da smanji mogućnost Ukrajine da izvodi dalekometne udare po Rusiji.Istovremeno, cilj udara na lanac preduzeća koja učestvuju u proizvodnji i sklapanju raketa „flamingo“ bio je da se smanje kapaciteti kompanije koja se bavi proizvodnjom komponenti, kao i samih krstarećih raketa i dronova, dodao je ekspert.Konkretno, ruska vojska je tokom noći izvela koncentrisani napad dronovima i visokopreciznim oružjem na objekte vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine koji proizvode i skladište krstareće rakete „flamingo“ i bespilotne letelice dugog i srednjeg dometa kompanije „Fajir point“. Među ciljevima su bili objekti u Kijevu, kao i u Kijevskoj, Černigovskoj, Kirovogradskoj, Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj i Harkovskoj oblasti.Knutov dodaje da su pogođena i preduzeća u kojima se proizvode dronovi dugog dometa FP-1 i FP-2, koje takođe proizvodi kompanija „Fajer point“.Udarima je obuhvaćena i lučka infrastruktura u Odeskoj oblasti, sa ciljem da se nastavi izolacija Ukrajine od Crnog mora, kao i most u Zaporožju, koji predstavlja važan logistički objekat, kao i drugi ciljevi.Rusija preseca ukrajinske veze sa ZapadomKnutov ukazuje na to da situaciju dodatno otežava činjenica da je značajan deo proizvodnje bespilotnih letelica i komponenti za njih izmešten van Ukrajine, u evropske zemlje. Kao primer navodi Nemačku, gde je otvorena fabrika za proizvodnju oružja za ukrajinsku vojsku, dodajući da je nemački kancelar Fridrih Merc tokom posete Kijevu najavio podršku razvoju i dovršavanju balističke rakete FP-9, za koju Vladimir Zelenski tvrdi da može da dosegne do Moskve i da će biti spremna već ove jeseni.Budući da se deo ukrajinske vojne proizvodnje izmestio u Evropu, Rusija za sada izbegava direktne udare po tim fabrikama, svesna rizika od šire eskalacije i mogućeg početka trećeg svetskog rata, navodi Knutov. On, međutim, ističe da bi u jednom trenutku „strpljenje moglo da pukne“ ukoliko Evropa nastavi da ignoriše upozorenja Moskve i nastavi da se sve dublje uvlači u sukob i jača podršku Kijevu.Ipak, za sada Rusija nastavlja strategiju odsecanja Ukrajine od „spoljnog sveta“. Knutov precizira da Moskva postepeno zatvara Ukrajini ključne kanale snabdevanja, nastojeći da je što više odseče od Crnog mora i preseče logističke veze sa Rumunijom.Prema njegovim rečima, brodovi više ne idu direktno u region Odese, već se zapadni vojni tereti dopremaju iz Rumunije ka drugim ukrajinskim lukama, uključujući Reni na Dunavu, odakle se dalje transportuje kopnenim pravcima.Udarima na mostove, lučku infrastrukturu i ključne saobraćajne arterije, Moskva nastoji da preseče ove logističke koridore, smanji i uspori dotok vojne pomoći i dodatno oteža snabdevanje ukrajinskih snaga, objašnjava Knutov.Nakon Rumunije, kao sledeći prioritet Knutov izdvaja Poljsku, preko koje se Ukrajina snabdeva oružjem i drugom vojnom opremom.Pored toga, udari su izvedeni i na mostove na Dnjepru — Južni i Severni most, koji povezuju istočni i zapadni deo Kijeva, što ukazuje na novu fazu u strategiji Moskve.Južni most ima posebno veliki značaj za gradski saobraćaj jer preko njega, pored drumskog saobraćaja, prolazi i zelena linija kijevskog metroa koja povezuje dve strane grada.Knutov ukazuje na to da su mostovi „onesposobljeni“.„Osnovni cilj je da se ‘preseče’ Ukrajina na dva dela — desnu obalu i levu obalu— što bi smanjilo transport oružja i bespilotnih letelica na teritoriju leve obale, u pravcu granice sa Rusijom, i omogućilo značajno smanjenje broja udara. Broj dronova koje Ukrajina sada svakodnevno koristi pao je na oko 350–400, što je gotovo upola manje nego pre mesec dana, kada ih je bilo oko 700, madaprotivnik akumulira dronove, a zatim ih koristi u masovnim napadima, kao poslednji put kada su u napadu koristili čak 1.700 dronova. Ali to nije posledica proizvodnih kapaciteta“, pojasnio je ekspert.Knutov navodi da Moskva udarima na ukrajinsku transportnu i logističku infrastrukturu nastoji da smanji i uspori dopremanje oružja, borbene tehnike, municije i dronova, koji imaju ključnu ulogu u aktuelnim borbenim dejstvima, posebno ka Donbasu.Drugi pravac su ruski napadi na energetske objekte, uključujući dalekovode, transformatorske podstanice i postrojenja za proizvodnju električne energije, po kojima se takođe izvode udari.„Koji je cilj? Vojna preduzeća, odnosno preduzeća vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine treba da budu odsečena od energetskih objekata. Bez električne energije, nijedna fabrika ne može da radi, a vojna pogotovo. Time takođe smanjujemo proizvodne kapacitete koji se koriste u interesu Oružanih snaga Ukrajine, a samim tim i zbog nastavka rata u Donbasu i izvođenja udara po teritoriji Rusije. Zato će naši udari biti nastavljeni i njihova efikasnost se neće smanjivati“, istakao je Knutov.Kijevu ponestaje snageGovoreći o stanju ukrajinske armije, Knutov ocenjuje da se uprkos udarima po dubini ukrajinske teritorije Oružane snage Ukrajine i dalje drže, pre svega zbog široko rasprostranjene upotrebe FPV-dronova.Istovremeno, Knutov ukazuje na ozbiljne probleme ukrajinskih snaga na pojedinim delovima fronta, gde se suočavaju sa nedostatkom ljudstva. Kao dodatne slabosti izdvaja nedostatak raketa za protivvazduhoplovnu odbranu, raketa vazduh-vazduh i municije za lovce F-16, kao i probleme sa njihovim održavanjem. Prema njegovim navodima, zbog sporog ili nedovoljnog tehničkog održavanja značajan deo tih aviona je prizemljen, dok se preostali koriste prvenstveno za zadatke protivvazduhoplovne odbrane.„Problem kopnenih snaga je demografski — nedostatak ljudstva i smanjenje brojnosti armije. Mi izbacujemo iz stroja oko 30.000 ljudi mesečno, a Ukrajina može da nadoknadi možda jednu trećinu tog broja. Zato dolazi do stalnog smanjenja brojnosti armije, a samim tim nema dovoljno ljudi da se zatvori front. Na mnogim delovima jednostavno nema dovoljno ljudstva. Pored toga, aktivno dejstvujemo po objektima energetske infrastrukture, što praktično dovodi do toga da se fabrike vojno-industrijskog kompleksa zaustavljaju zbog nedostatka električne energije. Time se smanjuje proizvodnja municije, oružja, kao i remont naoružanja, koji se obavlja sa kašnjenjem u odnosu na predviđene rokove. Proizvodnja drugih sredstava za vođenje rata takođe se usporava ili zaustavlja. Sve to u celini veoma negativno utiče na stanje Oružanih snaga Ukrajine i otuda njihov sve slabiji otpor na nizu pravaca, što našim snagama omogućava da samouvereno napreduju u pravcu Donbasa i, konkretno, Kramatorska, gde imamo zapažene uspehe“, zaključio je ekspert.Rusko Ministarstvo odbrane najavilo je pojačavanje udara na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, kao odgovor na najave Vladimira Zelenskog o intenziviranju napada na ruske rafinerije.Moskva je istakla da Zelenski, izdavanjem naređenja za napade na civilne objekte, snosi punu ličnu i političku odgovornost za uzvratne udare ruskih oružanih snaga.
https://lat.sputnikportal.rs/20260930/kalinjingrad-je-crvena-linija---blokada-znaci-nuklearni-rat-rusija-olivera-ikodinovic-1203906822.html
kijev
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ruska vojska, ministarstvo odbrane rusije, rakete, flamingo, kijev, energetika, mostovi, logistika, zapad, evropska unija (eu), ukrajinska vojska, dronovi
rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ruska vojska, ministarstvo odbrane rusije, rakete, flamingo, kijev, energetika, mostovi, logistika, zapad, evropska unija (eu), ukrajinska vojska, dronovi
Moskva lomi ukrajinsku ratnu mašineriju - na udaru vojne fabrike, mostovi i logistika
Sistematskim uništavanjem ukrajinske vojne industrije, energetike i logističkih pravaca, Rusija narušava sistem koji omogućava ukrajinskoj vojsci da ratuje i izvodi udare po ruskoj teritoriji — od proizvodnje raketa, dronova i municije do snabdevanja gorivom i transporta oružja ka frontu, ocenjuje ruski vojni ekspert PVO Jurij Knutov.
On dodaje da su poslednji ruski udari bili usmereni na proizvodni lanac ukrajinskih krstarećih raketa „flamingo“, uključujući preduzeća koja proizvode njihove komponente i učestvuju u njihovom sklapanju. Te rakete nose bojevu glavu težu od jedne tone i imaju domet do 3.000 kilometara, što im omogućava da dosegnu ciljeve duboko na ruskoj teritoriji. Mogu da lete na malim visinama, od oko 50 metara, što značajno otežava njihovo otkrivanje i položaj sistema protivvazduhoplovne odbrane.
Upravo zbog toga, prema oceni Knutova, uništavanje proizvodnih kapaciteta ima za cilj da smanji mogućnost Ukrajine da izvodi dalekometne udare po Rusiji.
„Poslednji masovni udar koji je izveden na Moskvu i u pravcu Moskve, kao i na druge gradove, uključivao je 17 raketa ‘flamingo’ (i 1.750 dronova). Da bi se sprečili takvi napadi, izveli smo udar na sedam preduzeća povezanih sa proizvodnjom komponenti i sklapanjem raketa ‘flamingo'. Između ostalog, u Kijevu je pogođena fabrika, a van stroja je stavljeno i postrojenje u ‘Južmašu', gde se takođe obavljalo sklapanje raketa 'flamingo'. Pored toga, pogođena je i jedna fabrika papira koja je bila uključena u proizvodnju i skladištenje tih raketa, kao i niz drugih preduzeća. Osnovni cilj je smanjenje raketne opasnosti, koja u poslednje vreme za nas postaje sve češća“, kaže Knutov, ruski vojni analitičar i istoričar PVO.
Istovremeno, cilj udara na lanac preduzeća koja učestvuju u proizvodnji i sklapanju raketa „flamingo“ bio je da se smanje kapaciteti kompanije koja se bavi proizvodnjom komponenti, kao i samih krstarećih raketa i dronova, dodao je ekspert.
Konkretno,
ruska vojska je tokom noći izvela koncentrisani napad dronovima i visokopreciznim oružjem na objekte vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine koji proizvode i skladište krstareće rakete „flamingo“ i
bespilotne letelice dugog i srednjeg dometa kompanije „Fajir point“. Među ciljevima su bili objekti u Kijevu, kao i u Kijevskoj, Černigovskoj, Kirovogradskoj, Dnjepropetrovskoj, Poltavskoj i Harkovskoj oblasti.
Knutov dodaje da su pogođena i preduzeća u kojima se proizvode dronovi dugog dometa FP-1 i FP-2, koje takođe proizvodi kompanija „Fajer point“.
Udarima je obuhvaćena i lučka infrastruktura u Odeskoj oblasti, sa ciljem da se nastavi izolacija Ukrajine od Crnog mora, kao i most u Zaporožju, koji predstavlja važan logistički objekat, kao i drugi ciljevi.
Rusija preseca ukrajinske veze sa Zapadom
Knutov ukazuje na to da situaciju dodatno otežava činjenica da je značajan deo proizvodnje bespilotnih letelica i komponenti za njih izmešten van Ukrajine, u evropske zemlje. Kao primer navodi Nemačku, gde je otvorena fabrika za proizvodnju oružja za ukrajinsku vojsku, dodajući da je
nemački kancelar Fridrih Merc tokom posete Kijevu najavio podršku razvoju i dovršavanju balističke rakete FP-9, za koju Vladimir Zelenski tvrdi da može da dosegne do Moskve i da će biti spremna već ove jeseni.
Budući da se deo ukrajinske vojne proizvodnje izmestio u Evropu, Rusija za sada izbegava direktne udare po tim fabrikama, svesna rizika od šire eskalacije i mogućeg početka trećeg svetskog rata, navodi Knutov. On, međutim, ističe da bi u jednom trenutku „strpljenje moglo da pukne“ ukoliko Evropa nastavi da ignoriše upozorenja Moskve i nastavi da se sve dublje uvlači u sukob i jača podršku Kijevu.
Ipak, za sada Rusija nastavlja strategiju odsecanja Ukrajine od „spoljnog sveta“. Knutov precizira da Moskva postepeno zatvara Ukrajini ključne kanale snabdevanja, nastojeći da je što više odseče od Crnog mora i preseče logističke veze sa Rumunijom.
Prema njegovim rečima,
brodovi više ne idu direktno u region Odese, već se zapadni vojni tereti dopremaju iz Rumunije ka drugim ukrajinskim lukama, uključujući Reni na Dunavu, odakle se dalje transportuje kopnenim pravcima.
Udarima na mostove, lučku infrastrukturu i ključne saobraćajne arterije, Moskva nastoji da preseče ove logističke koridore, smanji i uspori dotok vojne pomoći i dodatno oteža snabdevanje ukrajinskih snaga, objašnjava Knutov.
Nakon Rumunije, kao sledeći prioritet Knutov izdvaja Poljsku, preko koje se Ukrajina snabdeva oružjem i drugom vojnom opremom.
Pored toga, udari su izvedeni i na mostove na Dnjepru — Južni i Severni most, koji povezuju istočni i zapadni deo Kijeva, što ukazuje na novu fazu u strategiji Moskve.
Južni most ima posebno veliki značaj za gradski saobraćaj jer preko njega, pored drumskog saobraćaja, prolazi i zelena linija kijevskog metroa koja povezuje dve strane grada.
Knutov ukazuje na to da su mostovi „onesposobljeni“.
„Osnovni cilj je da se ‘preseče’ Ukrajina na dva dela — desnu obalu i levu obalu— što bi smanjilo transport oružja i bespilotnih letelica na teritoriju leve obale, u pravcu granice sa Rusijom, i omogućilo značajno smanjenje broja udara. Broj dronova koje Ukrajina sada svakodnevno koristi pao je na oko 350–400, što je gotovo upola manje nego pre mesec dana, kada ih je bilo oko 700, madaprotivnik akumulira dronove, a zatim ih koristi u masovnim napadima, kao poslednji put kada su u napadu koristili čak 1.700 dronova. Ali to nije posledica proizvodnih kapaciteta“, pojasnio je ekspert.
Knutov navodi da Moskva udarima na ukrajinsku transportnu i logističku infrastrukturu nastoji da smanji i uspori dopremanje oružja, borbene tehnike, municije i dronova, koji imaju ključnu ulogu u aktuelnim borbenim dejstvima, posebno ka Donbasu.
Drugi pravac su ruski napadi na energetske objekte, uključujući dalekovode, transformatorske podstanice i postrojenja za proizvodnju električne energije, po kojima se takođe izvode udari.
„Koji je cilj? Vojna preduzeća, odnosno preduzeća vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine treba da budu odsečena od energetskih objekata. Bez električne energije, nijedna fabrika ne može da radi, a vojna pogotovo. Time takođe smanjujemo proizvodne kapacitete koji se koriste u interesu Oružanih snaga Ukrajine, a samim tim i zbog nastavka rata u Donbasu i izvođenja udara po teritoriji Rusije. Zato će naši udari biti nastavljeni i njihova efikasnost se neće smanjivati“, istakao je Knutov.
Govoreći o stanju ukrajinske armije, Knutov ocenjuje da se uprkos udarima po dubini ukrajinske teritorije Oružane snage Ukrajine i dalje drže, pre svega zbog široko rasprostranjene upotrebe FPV-dronova.
„Ako govorimo o Oružanim snagama Ukrajine za sada udari po dubini teritorije Ukrajine na njih se ne odražavaju previše snažno, a objasniću i zašto - zato što se njihova vojska bori pomoću FPV-dronova. To su mali dronovi koji se proizvode ili nedaleko od linije fronta, uz pomoć 3D štampača, ili se štampaju u stanovima, ili u podrumima stambenih zgrada, po kojima mi ne dejstvujemo, odnosno ne gađamo ih. Zato ove kategorije dronova danas ima dovoljno“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Istovremeno, Knutov ukazuje na ozbiljne probleme ukrajinskih snaga na pojedinim delovima fronta, gde se suočavaju sa nedostatkom ljudstva. Kao dodatne slabosti izdvaja nedostatak raketa za protivvazduhoplovnu odbranu, raketa vazduh-vazduh i municije za lovce F-16, kao i probleme sa njihovim održavanjem. Prema njegovim navodima, zbog sporog ili nedovoljnog tehničkog održavanja značajan deo tih aviona je prizemljen, dok se preostali koriste prvenstveno za zadatke protivvazduhoplovne odbrane.
„Problem kopnenih snaga je demografski — nedostatak ljudstva i smanjenje brojnosti armije. Mi izbacujemo iz stroja oko 30.000 ljudi mesečno, a Ukrajina može da nadoknadi možda jednu trećinu tog broja. Zato dolazi do stalnog smanjenja brojnosti armije, a samim tim nema dovoljno ljudi da se zatvori front. Na mnogim delovima jednostavno nema dovoljno ljudstva. Pored toga, aktivno dejstvujemo po objektima energetske infrastrukture, što praktično dovodi do toga da se fabrike vojno-industrijskog kompleksa zaustavljaju zbog nedostatka električne energije. Time se smanjuje proizvodnja municije, oružja, kao i remont naoružanja, koji se obavlja sa kašnjenjem u odnosu na predviđene rokove. Proizvodnja drugih sredstava za vođenje rata takođe se usporava ili zaustavlja. Sve to u celini veoma negativno utiče na stanje Oružanih snaga Ukrajine i otuda njihov sve slabiji otpor na nizu pravaca, što našim snagama omogućava da samouvereno napreduju u pravcu Donbasa i, konkretno, Kramatorska, gde imamo zapažene uspehe“, zaključio je ekspert.
Rusko Ministarstvo odbrane najavilo je pojačavanje udara na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, kao odgovor na najave Vladimira Zelenskog o intenziviranju napada na ruske rafinerije.
