https://lat.sputnikportal.rs/20261007/djokovic-titulu-iz-pekinga-nosi-u-sangaj-sport-tenis-1204159750.html
Đoković titulu iz Pekinga nosi u Šangaj
Đoković titulu iz Pekinga nosi u Šangaj
Sputnik Srbija
Tek što je osvojio 102. titulu u karijeri i stigao do neverovatne 34. pobede u isto toliko mečeva u Pekingu, Novak Đoković dobio je jednostavno pitanje – šta je... 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T07:18+0200
2026-10-07T07:18+0200
2026-10-07T10:40+0200
sport
sport
tenis
novak đoković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204154266_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_fdbff13964a7215dee16aee7ac419749.jpg
Odgovor je stigao bez razmišljanja.„Šangaj.“Đoković će već narednog dana napustiti Peking i uputiti se na masters koji se od 7. do 18. oktobra igra u sportskom kompleksu Ćidžong, a posle nedelje u kojoj je još jednom pokazao koliko mu prijaju uslovi u Kini, nema nameru da prekida pobednički niz.„Tamo putujem sutra. Tamo ću igrati i jedva čekam. Nadam se da mogu da nastavim pobedničku seriju koju imam u Kini“, poručio je Đoković.Šangaj je još jedno mesto za koje Srbina vezuju velike uspomene. Četiri puta je osvajao ovaj masters, a poslednji put 2018. godine, kada je u finalu savladao Bornu Ćorića. Blizu novog trofeja bio je i 2024, ali ga je u finalu zaustavio Janik Siner.Ovoga puta u Šangaj stiže sa titulom iz Pekinga i novom dozom samopouzdanja, ali i sa 39 godina, kada svako novo takmičenje predstavlja drugačiji fizički izazov nego u najboljim godinama karijere.Upravo je o specifičnostima tenisa Đoković opširno govorio posle pekinškog trijumfa. Prema njegovom mišljenju, individualna priroda sporta i činjenica da gotovo svaki turnir funkcioniše po nokaut sistemu čine tenis posebno surovim.„Uz sve poštovanje prema svim ostalim sportovima – mislim da postoje neki zaista neverovatni sportovi i veliki sam ljubitelj sporta – ipak ne verujem da postoji sport poput tenisa. Ako se jednog dana ne osećate dobro, ispadate. Ne možete da sednete na klupu i sačekate da neko uđe umesto vas i zameni vas.“Đoković je ukazao na to da teniser praktično tokom čitave sezone nema pravo na loš dan.„Tenis je pritom prilično surov sport jer se igra po nokaut sistemu. Imamo jedan turnir godišnje, Završni masters u Torinu, gde postoji grupna faza. Sve ostalo je nokaut. Ako izgubite u prvom kolu zato što jedno veče niste dobro spavali, imali ste trovanje hranom ili bilo kakav drugi problem – gubite i ispadate. Ali upravo to naš sport čini toliko zahtevnim i posebnim.“Upravo je sposobnost da iz godine u godinu prihvata takav pritisak jedna od stvari kojima Đoković objašnjava sopstveno trajanje. Posle više od dve decenije profesionalnog tenisa i dalje govori o istoj osobini koja ga je pratila kroz čitavu karijeru – odbijanju da bilo šta pokloni protivniku.„Mislim da je, kada dam duži odgovor na to pitanje, suština zapravo u toj borbenosti, posvećenosti i duhu koji se nikada ne predaje, a koji je uvek uz mene. Kada sam na terenu, bez obzira na to ko je sa druge strane mreže, ništa ne poklanjam. Guram sebe do krajnjih granica, posebno kada igrate finale velikog turnira pred punim stadionom.“Đoković je potom govorio i o drugoj strani statusa koji je stekao tokom karijere. Više nije samo teniser koji dolazi na turnir da pobedi. Gde god se pojavi, veliki deo publike dolazi upravo zbog njega, a svest o tome istovremeno predstavlja motiv i teret.„Uvek osećam taj dodatni pritisak i značaj zbog privilegovanog statusa koji imam kada izađem na bilo koji turnir, na bilo koji teren na svetu, posebno u poslednjih pet godina. Ima nečeg veoma posebnog u tome kada izađete na teren kao neko od koga se toliko očekuje. Ljudi žele da vas vide u najboljem izdanju, a to sa sobom nosi i dodatnu odgovornost.“Sa godinama je, kako kaže, naučio da taj pritisak pretvara u dodatni motiv, iako priznaje da postoje trenuci kada očekivanja mogu da postanu ogroman teret.„To može da bude veliki motivacioni faktor. Sa druge strane, ako se ne osećate dobro, može i ozbiljno da vas optereti. Možete da osetite ogroman teret na svojim ramenima. Ali verujem da sam predodređen za to. Zaista verujem da mi je Bog dao ovu priliku i talenat da budem to što jesam i da budem tamo gde jesam. Zahvalan sam i trudim se da svoju misiju i potencijal ispunim koliko god mogu.“U tom delu razgovora ponovo se pojavilo ime Kobija Brajanta, pokojne NBA legende i Đokovićevog prijatelja. Jedna od Brajantovih ideja ostala je duboko urezana u Novakov pristup profesionalnom sportu – sportista najvećeg ranga ne nastupa samo zbog sebe, jer na tribinama uvek može da bude neko ko je čitav život čekao baš taj meč.„Ljudi dolaze iz svih delova Kine ili sveta da bi vas možda samo jednom u životu gledali uživo. Kobi Brajant je umeo da govori o tome. Uvek je želeo da igra jer verovatno uvek postoji makar jedan navijač koji je došao možda jedini put da ga vidi. Ne igrate samo za sebe, već i za ljude i za sport. Ako ste zvezda tog sporta, nosite mnogo više na svojim leđima“, rekao je Đoković.Posle Pekinga, ta filozofija odmah dobija novi test. Nema dugog slavlja zbog 102. titule, niti mnogo vremena za osvrt na sedmi pekinški trofej i skor od 34:0 na turniru.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, tenis, novak đoković
sport, tenis, novak đoković
Đoković titulu iz Pekinga nosi u Šangaj
07:18 07.10.2026 (Osveženo: 10:40 07.10.2026) Tek što je osvojio 102. titulu u karijeri i stigao do neverovatne 34. pobede u isto toliko mečeva u Pekingu, Novak Đoković dobio je jednostavno pitanje – šta je sledeći cilj?
Odgovor je stigao bez razmišljanja.
Đoković će već narednog dana napustiti Peking i uputiti se na masters koji se od 7. do 18. oktobra igra u sportskom kompleksu Ćidžong, a posle nedelje u kojoj je još jednom pokazao koliko mu prijaju uslovi u Kini, nema nameru da prekida pobednički niz.
„Tamo putujem sutra. Tamo ću igrati i jedva čekam. Nadam se da mogu da nastavim pobedničku seriju koju imam u Kini“, poručio je Đoković.
Šangaj je još jedno mesto za koje Srbina vezuju velike uspomene. Četiri puta je osvajao ovaj masters, a poslednji put 2018. godine, kada je u finalu savladao Bornu Ćorića. Blizu novog trofeja bio je i 2024, ali ga je u finalu zaustavio Janik Siner.
Ovoga puta u Šangaj stiže sa titulom iz Pekinga i novom dozom samopouzdanja, ali i sa 39 godina, kada svako novo takmičenje predstavlja drugačiji fizički izazov nego u najboljim godinama karijere.
Upravo je o specifičnostima tenisa Đoković opširno govorio posle pekinškog trijumfa. Prema njegovom mišljenju, individualna priroda sporta i činjenica da gotovo svaki turnir funkcioniše po nokaut sistemu čine tenis posebno surovim.
„Uz sve poštovanje prema svim ostalim sportovima – mislim da postoje neki zaista neverovatni sportovi i veliki sam ljubitelj sporta – ipak ne verujem da postoji sport poput tenisa. Ako se jednog dana ne osećate dobro, ispadate. Ne možete da sednete na klupu i sačekate da neko uđe umesto vas i zameni vas.“
Đoković je ukazao na to da teniser praktično tokom čitave sezone nema pravo na loš dan.
„Tenis je pritom prilično surov sport jer se igra po nokaut sistemu. Imamo jedan turnir godišnje, Završni masters u Torinu, gde postoji grupna faza. Sve ostalo je nokaut. Ako izgubite u prvom kolu zato što jedno veče niste dobro spavali, imali ste trovanje hranom ili bilo kakav drugi problem – gubite i ispadate. Ali upravo to naš sport čini toliko zahtevnim i posebnim.“
Upravo je sposobnost da iz godine u godinu prihvata takav pritisak jedna od stvari kojima Đoković objašnjava sopstveno trajanje. Posle više od dve decenije profesionalnog tenisa i dalje govori o istoj osobini koja ga je pratila kroz čitavu karijeru – odbijanju da bilo šta pokloni protivniku.
„Mislim da je, kada dam duži odgovor na to pitanje, suština zapravo u toj borbenosti, posvećenosti i duhu koji se nikada ne predaje, a koji je uvek uz mene. Kada sam na terenu, bez obzira na to ko je sa druge strane mreže, ništa ne poklanjam. Guram sebe do krajnjih granica, posebno kada igrate finale velikog turnira pred punim stadionom.“
Đoković je potom govorio i o drugoj strani statusa koji je stekao tokom karijere. Više nije samo teniser koji dolazi na turnir da pobedi. Gde god se pojavi, veliki deo publike dolazi upravo zbog njega, a svest o tome istovremeno predstavlja motiv i teret.
„Uvek osećam taj dodatni pritisak i značaj zbog privilegovanog statusa koji imam kada izađem na bilo koji turnir, na bilo koji teren na svetu, posebno u poslednjih pet godina. Ima nečeg veoma posebnog u tome kada izađete na teren kao neko od koga se toliko očekuje. Ljudi žele da vas vide u najboljem izdanju, a to sa sobom nosi i dodatnu odgovornost.“
Sa godinama je, kako kaže, naučio da taj pritisak pretvara u dodatni motiv, iako priznaje da postoje trenuci kada očekivanja mogu da postanu ogroman teret.
„To može da bude veliki motivacioni faktor. Sa druge strane, ako se ne osećate dobro, može i ozbiljno da vas optereti. Možete da osetite ogroman teret na svojim ramenima. Ali verujem da sam predodređen za to. Zaista verujem da mi je Bog dao ovu priliku i talenat da budem to što jesam i da budem tamo gde jesam. Zahvalan sam i trudim se da svoju misiju i potencijal ispunim koliko god mogu.“
U tom delu razgovora ponovo se pojavilo ime Kobija Brajanta, pokojne NBA legende i Đokovićevog prijatelja. Jedna od Brajantovih ideja ostala je duboko urezana u Novakov pristup profesionalnom sportu – sportista najvećeg ranga ne nastupa samo zbog sebe, jer na tribinama uvek može da bude neko ko je čitav život čekao baš taj meč.
„Ljudi dolaze iz svih delova Kine ili sveta da bi vas možda samo jednom u životu gledali uživo. Kobi Brajant je umeo da govori o tome. Uvek je želeo da igra jer verovatno uvek postoji makar jedan navijač koji je došao možda jedini put da ga vidi. Ne igrate samo za sebe, već i za ljude i za sport. Ako ste zvezda tog sporta, nosite mnogo više na svojim leđima“, rekao je Đoković.
Posle Pekinga, ta filozofija odmah dobija novi test. Nema dugog slavlja zbog 102. titule, niti mnogo vremena za osvrt na sedmi pekinški trofej i skor od 34:0 na turniru.
