https://lat.sputnikportal.rs/20261007/cetiri-meca-srbije-paunovic-trazio-tim-ajndhoven-pokazao-pravac-sport-fudbal-1204099797.html
Četiri meča Srbije: Paunović tražio tim, Ajndhoven pokazao pravac
Četiri meča Srbije: Paunović tražio tim, Ajndhoven pokazao pravac
Sputnik Srbija
Četiri utakmice, 24 korišćena fudbalera, nijedan igrač koji je počeo sva četiri meča i, ono najvažnije, nijedan osvojen bod. Prvi takmičarski ciklus Srbije pod... 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T09:57+0200
2026-10-07T09:57+0200
2026-10-07T10:40+0200
sport
sport
fudbal
fss
veljko paunović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/05/1204099640_0:80:3072:1808_1920x0_80_0_0_16c4e4c5bd525f792cde9e16e8814a16.jpg
Upravo je to najveća opasnost prilikom svođenja računa. Srbija je najbolju partiju odigrala na kraju ciklusa i zato bi bilo pogrešno dozvoliti da taj utisak potisne ono što se dešavalo u prethodne tri utakmice. U njima je nacionalni tim imao mnogo problema da pronađe igru kojom može ravnopravno da funkcioniše u A diviziji Lige nacija.Posle četiri kola bodovni saldo i dalje pokazuje nulu. Sa druge strane, Paunović je ovaj period očigledno koristio i za traženje rešenja, promenu sistema i proveru velikog broja igrača.Niko nezamenljiv, Pavlović proveo najviše vremena na terenuPaunović je u četiri utakmice koristio 24 fudbalera. Nijedan nije bio starter na svakom meču, dok su osmorica nastupila na sve četiri utakmice – Dušan Tadić, Filip Kostić, Andrija Živković, Strahinja Pavlović, Luka Jović, Nemanja Maksimović, Saša Lukić i Nemanja Gudelj.Najviše vremena na terenu proveo je Strahinja Pavlović – 275 minuta. Slede Vanja Milinković-Savić i Srđan Babić sa po 270, Andrija Živković sa 263, Dušan Tadić sa 262 i Saša Lukić sa 250 minuta.Petar Sukačev i Vasilije Kostov dobili su tek po tri minuta, ne računajući nadoknadu, dok Paunović nije koristio Filipa Stankovića, Dragana Rosića, Vanju Dragojevića, Ognjena Mimovića, Jovana Miloševića i Lazara Nikolića.Veliki broj promena pokazuje da selektor još traži osnovnu konstrukciju ekipe. Četiri utakmice nisu donele definitivnu startnu postavu, ali jesu prilično jasno pokazale gde Srbija ima najviše problema i gde postoje rešenja na kojima može da gradi igru.Promena sistema otkrila problem koji Srbija dugo imaJedan od najvažnijih zaključaka ciklusa tiče se formacije.Posle prve utakmice protiv Grčke Paunović je promenio sistem i vratio Srbiju na igru sa trojicom štopera i krilnim bekovima. Takav raspored nije nov za ovu generaciju, pošto ga je tokom svog mandata najčešće koristio i Dragan Stojković.Razlog je u velikoj meri poznat – Srbija već dugo nema dovoljno kvalitetnih klasičnih bekova za igru sa četvoricom u poslednjoj liniji.Kosta Nedeljković odigrao je tri utakmice kao desni krilni bek, ali njegove partije nisu otklonile dilemu na toj poziciji. Ognjen Mimović nije dobio priliku, pa ostaje pitanje da li će je dobiti u narednom ciklusu.Na levoj strani smenjivali su se Aleksa Terzić i Filip Kostić. Upravo je Kostić jedan od pozitivnijih utisaka ove četiri utakmice. Iako više nije na vrhuncu karijere, pokazao je da i dalje može da donese širinu, iskustvo i kontinuitet.Srbija, dakle, nije rešila problem bekova. Umesto toga, ponovo je pronašla sistem u kojem taj nedostatak može lakše da sakrije.Pavlović postaje jedan od Paunovićevih najvažnijih igračaPoslednja linija takođe je prošla kroz brojne promene. Paunović je na štoperskim pozicijama koristio petoricu igrača, dok je Nikola Simić protiv Grčke igrao na beku i nije dobio priliku na prirodnoj poziciji.Povratak Nikole Milenkovića mogao bi značajno da promeni izgled odbrane već na sledećem okupljanju.U njegovom odsustvu najveću ulogu dobio je Strahinja Pavlović. Ne samo zbog najveće minutaže u ekipi, već i zbog načina na koji ga Paunović koristi.Pavlović više nije samo štoper čiji je zadatak da brani prostor ispred svog gola. Dobio je slobodu da iznosi loptu kroz linije, napušta poslednju liniju i priključuje se napadu. Ta uloga već posle četiri utakmice može da se prepozna kao jedna od specifičnosti Paunovićeve Srbije.Srđan Babić je popravio utisak u poslednjem meču, dok je Strahinja Eraković ostao bez dovoljno kontinuiteta da bi se izvlačili čvršći zaključci.Poseban slučaj je Nemanja Gudelj. Najveći deo minuta proveo je u poslednjoj liniji, ali bi već protiv Nemačke mogao da se vrati u vezni red zbog suspenzija Saše Lukića i Nemanje Maksimovića.Lukić i Stanković pokazali drugačije lice veznog redaSredina terena verovatno je oblast u kojoj će Paunović imati najviše dilema.Nemanja Maksimović ima veliko poverenje selektora, ali je kombinacija Saše Lukića i Aleksandra Stankovića ostavila utisak dinamičnijeg i konkretnijeg tandema.Od Stankovića se pre ovog ciklusa verovatno očekivalo više od ukupno 123 minuta, pošto je dve utakmice u potpunosti presedeo na klupi. Njegova dalja uloga u reprezentaciji umnogome će zavisiti i od minutaže koju bude imao u Interu.Poslednji meč doneo je i debi mladog Stefana Gudelja. Jedna utakmica svakako nije dovoljna za velike zaključke, posebno za igrača koji još nije debitovao za Crvenu zvezdu u Evropi, ali je prvi nastup pokazao da Srbija dobija još jednu opciju za budućnost.Stefan Džodić je takođe debitovao, ali nije ostavio isti utisak. Njegov neposredni prioritet, ipak, ostaje mlada reprezentacija.Tadić i Samardžić – kombinacija koju gotovo nismo ni gledaliJedan od najzanimljivijih taktičkih detalja čitavog ciklusa viđen je tek u četvrtoj utakmici.Dušan Tadić i Lazar Samardžić prvi put su zajedno počeli meč za Srbiju.Do tada su samo dva puta proveli po 11 minuta istovremeno na terenu, dok su tokom mandata Dragana Stojkovića čak sedam puta menjali jedan drugog.U Ajndhovenu se pokazalo da njih dvojica mogu da funkcionišu zajedno. Samardžić je delovao rasterećenije kada kompletna kreacija nije zavisila od njega, dok je Tadić ponovo bio centralna figura u organizaciji napada.Kapiten je, uostalom, učestvovao u akcijama kod sva tri gola Srbije u ove četiri utakmice. Bez obzira na godine, njegov uticaj na igru i dalje je teško nadoknaditi.Tu se otvara i pitanje Sergeja Milinković-Savića. Njegov kvalitet i kreativnost nisu sporni, ali Paunović mora da pronađe ravnotežu ako želi da u istom sistemu koristi Sergeja, Tadića i Samardžića. U perspektivi se u tu konkurenciju uključuje i Vasilije Kostov.Napad još nema jasnu hijerarhijuLuka Jović dobio je priliku da u odsustvu drugih napadača učvrsti mesto prvog špica, ali je ciklus završio sa jednim pogotkom.Bilo je prilika za više. Propustio je veliku šansu protiv Grčke, a u Minhenu je jednim potezom pokazao šta može da donese napadu. Najvažnije za njega je što je prekinuo dvogodišnji golgeterski post u nacionalnom timu.Međutim, poslednja utakmica otvorila je još jednu temu – Mihajlo Cvetković.Mladi napadač doneo je Srbiji drugačiju energiju i novu dimenziju u napadu. Zato će već naredni spisak biti zanimljiv pokazatelj kako Paunović vidi buduću hijerarhiju među napadačima.Neizvesna je pozicija Dejana Joveljića, a potencijalni povratak Aleksandra Mitrovića dodatno bi promenio raspodelu uloga. Uz to ostaje i pitanje statusa Dušana Vlahovića, o kojem bi naredni spisak trebalo da pruži jasniju sliku.Dva golmana, različite prednostiPosle ovog ciklusa jasnija je i situacija među stativama.Ukoliko Predrag Rajković i dalje ne bude deo reprezentacije, glavna konkurencija ostaje između Vanje Milinković-Savića i Đorđa Petrovića.Njihove karakteristike su različite. Milinković-Savić pruža više u igri nogom i pomaže ekipi prilikom iznošenja lopte pod pritiskom. Petrović je ostavio veoma dobar utisak u Minhenu i deluje sigurnije prilikom intervencija na bočne lopte.Srbija zato na golmanskoj poziciji nema problem nedostatka kvaliteta, već izbor između dvojice čuvara mreže koji ekipi donose različite stvari.Ajndhoven ne sme da izbriše prethodna tri mečaNajvažniji zaključak posle četiri utakmice možda je upravo taj.Srbija je u Ajndhovenu pokazala najviše, ali jedna dobra partija ne može da poništi probleme koji su bili očigledni tokom većeg dela ciklusa. Posle četiri utakmice nacionalni tim nema bod, Paunović još nema nepromenljivu startnu postavu, a pojedine pozicije i dalje zavise od prilagođavanja sistema raspoloživom kadru.Istovremeno, neke stvari su postale jasnije.Formacija sa trojicom štopera trenutno više odgovara raspoloživim igračima. Pavlović je dobio specifičnu i važnu ulogu. Tadić je i dalje centralna figura kreacije, a zajednički nastup sa Samardžićem otvorio je novu mogućnost. Kostić je pokazao da još može da bude važan, dok mlađi igrači poput Cvetkovića i Stefana Gudelja proširuju izbor.Sledeće okupljanje zato više neće biti samo nastavak eksperimenta. Posle četiri utakmice Paunović ima dovoljno materijala da počne da sužava izbor.Pred Srbijom su mečevi sa Nemačkom u Beogradu i Grčkom u Volosu, a oni bi trebalo da pokažu da li je Ajndhoven bio samo dobra pojedinačna partija ili prvi nagoveštaj ekipe koju Paunović pokušava da napravi.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, fss, veljko paunović
sport, fudbal, fss, veljko paunović
Četiri meča Srbije: Paunović tražio tim, Ajndhoven pokazao pravac
09:57 07.10.2026 (Osveženo: 10:40 07.10.2026) Četiri utakmice, 24 korišćena fudbalera, nijedan igrač koji je počeo sva četiri meča i, ono najvažnije, nijedan osvojen bod. Prvi takmičarski ciklus Srbije pod Veljkom Paunovićem ostavio je daleko više pitanja nego odgovora, ali je utakmica protiv Holandije u Ajndhovenu bar donela naznaku kako bi „orlovi“ mogli da izgledaju u nastavku Lige nacija.
Upravo je to najveća opasnost prilikom svođenja računa. Srbija je najbolju partiju odigrala na kraju ciklusa i zato bi bilo pogrešno dozvoliti da taj utisak potisne ono što se dešavalo u prethodne tri utakmice. U njima je nacionalni tim imao mnogo problema da pronađe igru kojom može ravnopravno da funkcioniše u A diviziji Lige nacija.
Posle četiri kola bodovni saldo i dalje pokazuje nulu. Sa druge strane, Paunović je ovaj period očigledno koristio i za traženje rešenja, promenu sistema i proveru velikog broja igrača.
Niko nezamenljiv, Pavlović proveo najviše vremena na terenu
Paunović je u četiri utakmice koristio 24 fudbalera. Nijedan nije bio starter na svakom meču, dok su osmorica nastupila na sve četiri utakmice – Dušan Tadić, Filip Kostić, Andrija Živković, Strahinja Pavlović, Luka Jović, Nemanja Maksimović, Saša Lukić i Nemanja Gudelj.
Najviše vremena na terenu proveo je Strahinja Pavlović – 275 minuta. Slede Vanja Milinković-Savić i Srđan Babić sa po 270, Andrija Živković sa 263, Dušan Tadić sa 262 i Saša Lukić sa 250 minuta.
Petar Sukačev i Vasilije Kostov dobili su tek po tri minuta, ne računajući nadoknadu, dok Paunović nije koristio Filipa Stankovića, Dragana Rosića, Vanju Dragojevića, Ognjena Mimovića, Jovana Miloševića i Lazara Nikolića.
Veliki broj promena pokazuje da selektor još traži osnovnu konstrukciju ekipe. Četiri utakmice nisu donele definitivnu startnu postavu, ali jesu prilično jasno pokazale gde Srbija ima najviše problema i gde postoje rešenja na kojima može da gradi igru.
Promena sistema otkrila problem koji Srbija dugo ima
Jedan od najvažnijih zaključaka ciklusa tiče se formacije.
Posle prve utakmice protiv Grčke Paunović je promenio sistem i vratio Srbiju na igru sa trojicom štopera i krilnim bekovima. Takav raspored nije nov za ovu generaciju, pošto ga je tokom svog mandata najčešće koristio i Dragan Stojković.
Razlog je u velikoj meri poznat – Srbija već dugo nema dovoljno kvalitetnih klasičnih bekova za igru sa četvoricom u poslednjoj liniji.
Kosta Nedeljković odigrao je tri utakmice kao desni krilni bek, ali njegove partije nisu otklonile dilemu na toj poziciji. Ognjen Mimović nije dobio priliku, pa ostaje pitanje da li će je dobiti u narednom ciklusu.
Na levoj strani smenjivali su se Aleksa Terzić i Filip Kostić. Upravo je Kostić jedan od pozitivnijih utisaka ove četiri utakmice. Iako više nije na vrhuncu karijere, pokazao je da i dalje može da donese širinu, iskustvo i kontinuitet.
Srbija, dakle, nije rešila problem bekova. Umesto toga, ponovo je pronašla sistem u kojem taj nedostatak može lakše da sakrije.
Pavlović postaje jedan od Paunovićevih najvažnijih igrača
Poslednja linija takođe je prošla kroz brojne promene. Paunović je na štoperskim pozicijama koristio petoricu igrača, dok je Nikola Simić protiv Grčke igrao na beku i nije dobio priliku na prirodnoj poziciji.
Povratak Nikole Milenkovića mogao bi značajno da promeni izgled odbrane već na sledećem okupljanju.
U njegovom odsustvu najveću ulogu dobio je Strahinja Pavlović. Ne samo zbog najveće minutaže u ekipi, već i zbog načina na koji ga Paunović koristi.
Pavlović više nije samo štoper čiji je zadatak da brani prostor ispred svog gola. Dobio je slobodu da iznosi loptu kroz linije, napušta poslednju liniju i priključuje se napadu. Ta uloga već posle četiri utakmice može da se prepozna kao jedna od specifičnosti Paunovićeve Srbije.
Srđan Babić je popravio utisak u poslednjem meču, dok je Strahinja Eraković ostao bez dovoljno kontinuiteta da bi se izvlačili čvršći zaključci.
Poseban slučaj je Nemanja Gudelj. Najveći deo minuta proveo je u poslednjoj liniji, ali bi već protiv Nemačke mogao da se vrati u vezni red zbog suspenzija Saše Lukića i Nemanje Maksimovića.
Lukić i Stanković pokazali drugačije lice veznog reda
Sredina terena verovatno je oblast u kojoj će Paunović imati najviše dilema.
Nemanja Maksimović ima veliko poverenje selektora, ali je kombinacija Saše Lukića i Aleksandra Stankovića ostavila utisak dinamičnijeg i konkretnijeg tandema.
Od Stankovića se pre ovog ciklusa verovatno očekivalo više od ukupno 123 minuta, pošto je dve utakmice u potpunosti presedeo na klupi. Njegova dalja uloga u reprezentaciji umnogome će zavisiti i od minutaže koju bude imao u Interu.
Poslednji meč doneo je i debi mladog Stefana Gudelja. Jedna utakmica svakako nije dovoljna za velike zaključke, posebno za igrača koji još nije debitovao za Crvenu zvezdu u Evropi, ali je prvi nastup pokazao da Srbija dobija još jednu opciju za budućnost.
Stefan Džodić je takođe debitovao, ali nije ostavio isti utisak. Njegov neposredni prioritet, ipak, ostaje mlada reprezentacija.
Tadić i Samardžić – kombinacija koju gotovo nismo ni gledali
Jedan od najzanimljivijih taktičkih detalja čitavog ciklusa viđen je tek u četvrtoj utakmici.
Dušan Tadić i Lazar Samardžić prvi put su zajedno počeli meč za Srbiju.
Do tada su samo dva puta proveli po 11 minuta istovremeno na terenu, dok su tokom mandata Dragana Stojkovića čak sedam puta menjali jedan drugog.
U Ajndhovenu se pokazalo da njih dvojica mogu da funkcionišu zajedno. Samardžić je delovao rasterećenije kada kompletna kreacija nije zavisila od njega, dok je Tadić ponovo bio centralna figura u organizaciji napada.
Kapiten je, uostalom, učestvovao u akcijama kod sva tri gola Srbije u ove četiri utakmice. Bez obzira na godine, njegov uticaj na igru i dalje je teško nadoknaditi.
Tu se otvara i pitanje Sergeja Milinković-Savića. Njegov kvalitet i kreativnost nisu sporni, ali Paunović mora da pronađe ravnotežu ako želi da u istom sistemu koristi Sergeja, Tadića i Samardžića. U perspektivi se u tu konkurenciju uključuje i Vasilije Kostov.
Napad još nema jasnu hijerarhiju
Luka Jović dobio je priliku da u odsustvu drugih napadača učvrsti mesto prvog špica, ali je ciklus završio sa jednim pogotkom.
Bilo je prilika za više. Propustio je veliku šansu protiv Grčke, a u Minhenu je jednim potezom pokazao šta može da donese napadu. Najvažnije za njega je što je prekinuo dvogodišnji golgeterski post u nacionalnom timu.
Međutim, poslednja utakmica otvorila je još jednu temu – Mihajlo Cvetković.
Mladi napadač doneo je Srbiji drugačiju energiju i novu dimenziju u napadu. Zato će već naredni spisak biti zanimljiv pokazatelj kako Paunović vidi buduću hijerarhiju među napadačima.
Neizvesna je pozicija Dejana Joveljića, a potencijalni povratak Aleksandra Mitrovića dodatno bi promenio raspodelu uloga. Uz to ostaje i pitanje statusa Dušana Vlahovića, o kojem bi naredni spisak trebalo da pruži jasniju sliku.
Dva golmana, različite prednosti
Posle ovog ciklusa jasnija je i situacija među stativama.
Ukoliko Predrag Rajković i dalje ne bude deo reprezentacije, glavna konkurencija ostaje između Vanje Milinković-Savića i Đorđa Petrovića.
Njihove karakteristike su različite. Milinković-Savić pruža više u igri nogom i pomaže ekipi prilikom iznošenja lopte pod pritiskom. Petrović je ostavio veoma dobar utisak u Minhenu i deluje sigurnije prilikom intervencija na bočne lopte.
Srbija zato na golmanskoj poziciji nema problem nedostatka kvaliteta, već izbor između dvojice čuvara mreže koji ekipi donose različite stvari.
Ajndhoven ne sme da izbriše prethodna tri meča
Najvažniji zaključak posle četiri utakmice možda je upravo taj.
Srbija je u Ajndhovenu pokazala najviše, ali jedna dobra partija ne može da poništi probleme koji su bili očigledni tokom većeg dela ciklusa. Posle četiri utakmice nacionalni tim nema bod, Paunović još nema nepromenljivu startnu postavu, a pojedine pozicije i dalje zavise od prilagođavanja sistema raspoloživom kadru.
Istovremeno, neke stvari su postale jasnije.
Formacija sa trojicom štopera trenutno više odgovara raspoloživim igračima. Pavlović je dobio specifičnu i važnu ulogu. Tadić je i dalje centralna figura kreacije, a zajednički nastup sa Samardžićem otvorio je novu mogućnost. Kostić je pokazao da još može da bude važan, dok mlađi igrači poput Cvetkovića i Stefana Gudelja proširuju izbor.
Sledeće okupljanje zato više neće biti samo nastavak eksperimenta. Posle četiri utakmice Paunović ima dovoljno materijala da počne da sužava izbor.
Pred Srbijom su mečevi sa Nemačkom u Beogradu i Grčkom u Volosu, a oni bi trebalo da pokažu da li je Ajndhoven bio samo dobra pojedinačna partija ili prvi nagoveštaj ekipe koju Paunović pokušava da napravi.
