https://lat.sputnikportal.rs/20261007/brisel-konacno-priznao-jedini-uslov-za-clanstvo-je-poslusnost--srbija-zato-nije-na-toj-mapi-puta-1204190911.html
Brisel konačno priznao: Jedini uslov za članstvo je poslušnost – Srbija zato nije na toj mapi puta
Brisel konačno priznao: Jedini uslov za članstvo je poslušnost – Srbija zato nije na toj mapi puta
Sputnik Srbija
Predlog novih pravila za proširenje EU nisu pokušaj da se primi više novih članica, već pokušaj da se EU promeni. Umesto mira, ekonomije i ravnopravnosti, što... 07.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-07T18:11+0200
2026-10-07T18:11+0200
2026-10-07T18:11+0200
svet
svet
svet – politika
marta kos
evropska unija (eu)
članstvo u eu
proširenje eu
pravila
zoran milivojević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/07/1204192657_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_5485c9fbca8305f475ac97fa106de5a0.jpg
Ovako diplomata Zoran Milivojević tumači najnoviji predlog za promenu pravila proširenja EU, koji je, nakon sastanka Kolegijuma evropskih komesara pred medije, iznela evropski komesar za proširenje Marta Kos.Sve u svemu, prema slovu predloga, Brisel priprema nova pravila: za četiri zemlje – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu – do kraja oktobra biće napravljene takozvane „mape puta“, sa rokovima i jasno definisanim ciljevima, a kandidati bi postepeno bili uključivani u evropske politike vezane za energetiku, transport, veštačku inteligenciju, bezbednost i odbranu.Istovremeno, Brisel razmatra ograničenje prava veta, više odlučivanja kvalifikovanom većinom, čak i suspenziju finansiranja i prava glasa za nove članice koje prekrše pravila koje ustanovljava briselska birokratija.Da li će predlog Marte Kos proći, tek ćemo videti, ipak se radi samo o predlogu Evropske komisije. U svakom slučaju, biće to svojevrstan test za članice; na njemu ćemo videti koliko je država spremno da se odrekne suvereniteta i temeljnih principa Unije zapisanih u Lisabonskom ugovoru, a predlog Komisije taj temeljni zakon EU redefiniše, smatra Milivojević.Geopolitika, lojalnost i gubitak suverenitetaPrema njegovim rečima, u predlogu koji je Marta Kos iznela pred javnost vidljivo je to da se više ne govori ni o kakvim drugim kriterijumima za članstvo, osim geopolitičkih interesa Unije i lojalnosti politici briselske birokratije.Sa druge strane, ograničenje prava veta, dovelo bi države u neravnopravan položaj. Radi se o gubitku suvereniteta onih država koje to prihvate i to u važnim oblastima, kao što su spoljna politika, bezbednost, odlučivanje o budžetu i pitanjima koja mogu zadirati u vitalne interese država.Upadljivo je da među državama kandidatima za koje se planiraju mape puta nema Srbije – to je zato što, kada je reč o našoj zemlji iz Brisela isključivo stižu politički uslovi, što Marta Kos ni ne krije jer suština je da se u Srbiji preko političkih uslova promeni ono što je čini suštinskim subjektom međunarodnih odnosa, a to se ne poklapa sa konceptom proširenja EU i onim što bi značilo lojalnost.EU izbegava reformeIza nove formule proširenja krije se promena kriterijuma po kojima će se odlučivati ko je poželjan član Unije, a ko nije. Predlog predstavlja, kako naš sagovornik kaže, izlaznu varijantu u pokušaju da se EU konsoliduje, izbegne unutrašnje izazove i reforme koje bi se ticale funkcionisanja i odlučivanja, kao i da preko politike proširenja amortizuje teškoće sa kojima se Unija suočava.U novom predlogu sve je sračunato, zapravo da EU izbegne da otvara pitanja koja bi mogla da rasplamsaju još dublju krizu u njenim redovima. Tako, formula za odlučivanje služi za zaobilaženje konsenzusa u stvarima u kojima ga nema, dok su takozvani mehanizmi zaštite sračunati na kažnjavanje nelojalnih.Mape puta, pak, služe da se pravci pristupanja definišu i usklade sa aktuelnim geopolitičkim interesima. Zbog toga je Marta Kos i pomenula Albaniju, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Te države garantuju da će biti lojalne politici sadašnje briselske birokratije, zaključuje Milivojević.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20261006/pet-koraka-za-novu-eu-kako-ce-izgledati-predstojece-prosirenje-unije-1204146854.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, marta kos, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, pravila, zoran milivojević
svet, svet – politika, marta kos, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, pravila, zoran milivojević
Brisel konačno priznao: Jedini uslov za članstvo je poslušnost – Srbija zato nije na toj mapi puta
Predlog novih pravila za proširenje EU nisu pokušaj da se primi više novih članica, već pokušaj da se EU promeni. Umesto mira, ekonomije i ravnopravnosti, što su nekada bili njeni temelji, u prvi plan sada otvoreno dolaze geopolitički interesi i lojalnost kao osnovni principi za članstvo.
Ovako diplomata Zoran Milivojević tumači najnoviji predlog za promenu pravila proširenja EU, koji je, nakon sastanka Kolegijuma evropskih komesara pred medije, iznela evropski komesar za proširenje Marta Kos.
Sve u svemu, prema slovu predloga, Brisel priprema nova pravila: za četiri zemlje – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu – do kraja oktobra biće napravljene takozvane „mape puta“, sa rokovima i jasno definisanim ciljevima, a kandidati bi postepeno bili uključivani u evropske politike vezane za energetiku, transport, veštačku inteligenciju, bezbednost i odbranu.
Istovremeno, Brisel razmatra ograničenje prava veta, više odlučivanja kvalifikovanom većinom, čak i suspenziju finansiranja i prava glasa za nove članice koje prekrše pravila koje ustanovljava briselska birokratija.
Da li će predlog Marte Kos proći, tek ćemo videti, ipak se radi samo o predlogu Evropske komisije. U svakom slučaju, biće to svojevrstan test za članice; na njemu ćemo videti koliko je država spremno da se odrekne suvereniteta i temeljnih principa Unije zapisanih u Lisabonskom ugovoru, a predlog Komisije taj temeljni zakon EU redefiniše, smatra Milivojević.
Geopolitika, lojalnost i gubitak suvereniteta
Prema njegovim rečima, u predlogu koji je Marta Kos iznela pred javnost vidljivo je to da se više ne govori ni o kakvim drugim kriterijumima za članstvo, osim geopolitičkih interesa Unije i lojalnosti politici briselske birokratije.
„Suština je u lojalnosti aktuelnoj dominantnoj politici EU koja podrazumeva geopolitički interes prema Ruskoj Federaciji, s jedne strane i, drugo, eliminisanje subjekata koji, prema rečima Marte Kos, dovode u pitanje budućnost EU, konkretno Rusije i Kine. I pokušaj da se zone interesa EU u ovom trenutku, a to su Balkan i delovi prema Ruskoj Federaciji obuhvate i apsorbuju“, objašnjava Milivojević.
Sa druge strane, ograničenje prava veta, dovelo bi države u neravnopravan položaj. Radi se o gubitku suvereniteta onih država koje to prihvate i to u važnim oblastima, kao što su spoljna politika, bezbednost, odlučivanje o budžetu i pitanjima koja mogu zadirati u vitalne interese država.
„To je sasvim sigurno neravnopravan položaj, gubitak suvereniteta i stvaranje grupe zemalja koje nisu u stanju da utiču na politiku EU na ravnopravan način sa ostalim članicama“, konstatuje naš sagovornik.
Upadljivo je da među državama kandidatima za koje se planiraju mape puta nema Srbije – to je zato što, kada je reč o našoj zemlji iz Brisela isključivo stižu politički uslovi, što Marta Kos ni ne krije jer suština je da se u Srbiji preko političkih uslova promeni ono što je čini suštinskim subjektom međunarodnih odnosa, a to se ne poklapa sa konceptom proširenja EU i onim što bi značilo lojalnost.
„To su vojna neutralnost, politička nezavisnost, državni i nacionalni interesi u prvom planu, strateški odnosi sa Rusijom i Kinom i odbijanje Srbije da se toga odrekne“, ističe Milivojević.
Iza nove formule proširenja krije se promena kriterijuma po kojima će se odlučivati ko je poželjan član Unije, a ko nije. Predlog predstavlja, kako naš sagovornik kaže, izlaznu varijantu u pokušaju da se EU konsoliduje, izbegne unutrašnje izazove i reforme koje bi se ticale funkcionisanja i odlučivanja, kao i da preko politike proširenja amortizuje teškoće sa kojima se Unija suočava.
„Očigledno je da se ne radi o proširenju prema standardima i normama koje su do sada važile i da to ne podrazumeva punopravno članstvo u skladu sa onim što je do sada važilo, već je to nova formula, a razlozi za to su što ne postoji konsenzus u zemljama članicama oko proširenja, to je prva stvar, i druga stvar, što je geopolitika u prvom planu, a ono što su standardi i norme predviđeni Lisabonskim sporazumom, ali i ono što čini pravnu tekovinu i suštinu EU“, navodi Milivojević.
U novom predlogu sve je sračunato, zapravo da EU izbegne da otvara pitanja koja bi mogla da rasplamsaju još dublju krizu u njenim redovima. Tako, formula za odlučivanje služi za zaobilaženje konsenzusa u stvarima u kojima ga nema, dok su takozvani mehanizmi zaštite sračunati na kažnjavanje nelojalnih.
Mape puta, pak, služe da se pravci pristupanja definišu i usklade sa aktuelnim geopolitičkim interesima. Zbog toga je Marta Kos i pomenula Albaniju, Crnu Goru, Moldaviju i Ukrajinu. Te države garantuju da će biti lojalne politici sadašnje briselske birokratije, zaključuje Milivojević.
