Zvezde u usponu: Mladi ruski muzičari gostuju u Beogradu /video/
14:57 06.10.2026 (Osveženo: 14:38 07.10.2026)
© Sputnik / Ana Tomić
Pratite nas
Mladi muzičari Moskovskog državnog konzervatorijuma, učesnici programa podrške talentima „Zvezde u usponu“, sopran Arina Verjovkina, pijanista Maksim Miloslavski i klarinetista Mihail Filimoncev, održaće večeras u 19 sati koncert u Biblioteci Grada Beograda, a kako kažu, žele da srpskoj publici u najboljem svetlu predstave rusku muzičku tradiciju.
Za Arinu, Maksima i Mihaila nastup u Beogradu predstavlja posebno iskustvo, budući da se sa srpskom publikom susreću prvi put. Kako kažu za Sputnjik, očarali su ih grad, arhitektura i atmosfera, a od beogradske publike očekuju pre svega otvorenost i ljubav prema muzici.
„Nadamo se da će doći mnogo ljudi koji žele da čuju ruske kompozitore i rusku muziku“, poručila je Arina.
Prema rečima Maksima, program koncerta pažljivo je osmišljen tako da publici predstavi dela ruskih autora koja se ređe mogu čuti van Rusije. Na repertoaru su Nikolaj Rimski-Korsakov, Sergej Rahmanjinov i Petar Čajkovski, ali i dela stranih kompozitora, poput koncertne fantazije za klarinet i klavir na temu „Rigoleta“ Đuzepea Verdija. Posebno mesto na repertoaru zauzima ruska narodna pesma „Travuška-muravuška“, precizira ruski pijanista.
Veliki deo obrazovanja posvećen je teoriji muzike, što je veoma važno, jer se u Rusiji, za razliku od mnogih drugih zemalja, tome pridaje velika pažnja, dodao je Maksim, istakavši da je ruska muzička škola jedna od najjačih.
„Pored toga, tu su i veliko iskustvo sa takmičenja i koncertna praksa. Uopšte, ruska muzička škola se, po mom mišljenju, izdvaja i po umeću stvaranja i oblikovanja tona. Čini mi se da se tome posvećuje veliki deo obrazovanja od samog početka. Deca se uče da, pre svega, 'rade ušima', odnosno da pažljivo slušaju i kontrolišu zvuk“, objašnjava pijanista.
Mladi umetnici ističu da im je važno da publika upozna i manje poznate stranice ruske muzike. U vokalnom delu programa Arina će izvesti kompozicije Rimskog-Korsakova iz opera „Snežana“ i „Sadko“, romanse Rahmanjinova, kao i „Travušku-muravušku“ u obradi Vere Gorodovske. Koncert će biti zaokružen Rahmanjinovim triom „Ne pevaj, lepotice, preda mnom“.
O koloraturnom sopranu
Koloraturni sopran spada među najzahtevnije vokalne tipove, jer od pevača traži izuzetnu tehničku preciznost i sposobnost izvođenja veoma brzih i složenih pasaža, takozvanih koloratura.
Arina napominje da postoji razlika između koloraturnog i lirskog koloraturnog soprana: dok je kod prvog glas veoma visok i prodoran, lirski koloraturni sopran ima nešto mekšu boju, više obertona i izraženiju lirsku, pa čak i dramatičnu komponentu.
„Koloratura, šta je to? To se u suštini prevodi kao ’tečnost’, odnosno ’glatkoća’. Kada čujete one neverovatno brze pasaže, to je upravo to. Kada je u pitanju koloraturni sopran, glas ide veoma visoko, visoko, praktično je tamo gore i zvuči veoma visoko. A lirski koloraturni sopran je nešto niže, ima više boja, više obertona, neku dramatičnu notu, ali je ipak, samo malo više lirski“, objašnjava ona.
Prema njenim rečima, ovaj vokalni tip zahteva i veliku koncentraciju, jer pevač tokom izvođenja mora pažljivo da čuva glas i raspoređuje snagu kako bi izdržao do kraja opere.
Kao primer različitih tipova koloraturnog soprana navodi Đildu iz Verdijevog „Rigoleta“ i Kraljicu noći iz Mocartove „Čarobne frule“, pri čemu joj je, kako kaže, Đilda bliža. Upravo u toj ulozi Arina sanja da jednog dana debituje na sceni operskog teatra.
Klarinet u znaku Tanejeva i Mostrasa
Klarinetista Mihail, sa druge strane, predstaviće publici dela koja su dobro poznata u ruskoj i međunarodnoj literaturi za klarinet, koja srpskim slušaocima možda nisu često dostupna. Među njima su dela Sergeja Tanejeva i etida Konstantina Mostrasa na temu Rimskog-Korsakova.
Za mlade muzičare, kako ističu u razgovoru za naš portal, nastupi nisu samo prilika za koncert već i deo velikog profesionalnog puta. Oni naglašavaju da talenat sam po sebi nije dovoljan — neophodni su svakodnevni rad, disciplina, postavljanje ciljeva i stalno usavršavanje.
„Naš zadatak je da dobro uradimo svoj posao kao muzičari, kako bi ljudi ostali zadovoljni, radosni i srećni i kako bi, sa novom inspiracijom, nastavili dalje da žive svoj život“, kaže Arina.
Njihova poruka srpskoj publici je jednostavna — da uživa u muzici i da kroz nju upozna deo ruske kulture.
„Mi smo samo posrednici u prenošenju te divne umetnosti, onoga što su napisali veliki kompozitori“, ističe Arina.
Posle Beograda mlade muzičare očekuju nastupi u Banjaluci i Sarajevu, dok su prethodno gostovali u Minsku, gde su, kako kažu, bili posebno dirnuti reakcijom publike. U Beogradu se nadaju istom — punoj sali, dobrom raspoloženju i publici koja će im dozvoliti da kroz muziku uspostave svojevrsni kulturni most između Rusije i Srbije.
