Sad idu ključne odluke: Kojim putem kreće Republika Srpska posle prelomnih izbora
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Oružane snage Republike Srpske, granična policija, obaveštajna služba i indirektni porezi vraćeni Banjaluci – predstavljaju povratak i na izvorni Dejton i ne znače menjanje ustavnog poretka BiH. To je suština poruke Milorada Dodika da izborni rezultati u BiH otvaraju prostor za redefinisanje političkih odnosa u državi.
U suštini, to sve predstavlja zaustavljanje i poništavanje nezakonitog i nelegitimnog procesa kojim su nadležnosti Republike Srpske prenošene na nivo BiH.
Prema rečima savetnika predsednika Republike Srpske Ognjena Tadića, cilj je da da se zaustavi ono što je već urađeno mimo Dejtonskog sporazuma.
„Početna premisa ideje da treba staviti tačku na neke procese leži u činjenici da dosadašnje menjanje odnosa u BiH na štetu Dejtonskog mirovnog sporazuma nije bilo ni legalno ni legitimno. U tom smislu, izjava predsednika Dodika nije poziv na novo menjanje odnosa, nego poziv da se zaustavi nelegalno i nelegitimno redefinisanje odnosa, za kojim ne samo da nema potrebe, nego za njega nema nikakvog uporišta“, kaže Tadić za Sputnjik.
Zaštita Dejtona cilj Republike Srpske
Prema njegovim rečima, takvo tumačenje Dodikove izjave smešta je u okvir postojećeg pravnog poretka i samog Dejtonskog sporazuma.
„To vrlo jasno smešta izjavu predsednika Dodika u okvir na pravu utemeljenih izjava i ne predstavlja nikakvu revoluciju u odnosu na postojeće stanje ili u odnosu na bilo koji postojeći propis, uključujući Dejtonski mirovni sporazum, nego predstavlja zaštitu Dejtonskog mirovnog sporazuma i onoga što je dogovoreno između strana“, ističe Tadić.
Upravo je pitanje nadležnosti ključno za ono što se iz Banjaluke najavljuje – Dodik je posle objavljivanja izbornih rezultata rekao da je cilj povratak na izvorni Dejtonski sporazum i naveo oblasti za koje smatra da treba da budu vraćene u nadležnost Republike Srpske.
Dodik je istovremeno ukazao da su pojedine nadležnosti prenete na nivo BiH nametanjima visokih predstavnika, dok su u drugim slučajevima, prema njegovim rečima, predstavnici Republike Srpske na takve prenose pristajali pod pritiskom i pretnjama.
Preispitati sva kršenja Dejtona
Prema Tadićevim rečima, sva naknadna redefinisanja dejtonskih odnosa trebalo bi preispitati i to iz više razloga. Prvo, navodi on, sva ta redefinisanja nastala su usled nasilja, a nasilje, kako kaže, ne može da bude baza bilo kakvih političkih odnosa, pa, shodno tome ni odnosa koji bi garantovali stabilnost, mir i budućnost BiH.
„Potrebno je da jednom razjasnimo kako je došlo do toga i da eliminišemo sve ono što je naopako. Drugi razlog je što se pokazalo da su sve te nove institucije na nivou BiH, predmet zloupotrebe, pa se tako, od politike do politike, od izbora do izbora, od ovog do onog ministra, menja njihova funkcija“, ističe on.
To bi, praktično, bio i odgovor na pitanje kako bi proces vraćanja nadležnosti trebalo da izgleda iz perspektive Republike Srpske: prvo bi se utvrdilo koje su nadležnosti bile deo izvornog dejtonskog aranžmana, na koji način su kasnije prenete na nivo BiH, a zatim bi se, tamo gde Banjaluka smatra da za prenos nije postojalo legitimno uporište, tražilo njihovo vraćanje. A oružane snage, fiskalna politika i obaveštajna služba svakako spadaju među njih.
Neke nadležnosti su namerno ostavljene u nadležnosti entiteta
Kao jedan od razloga u korist vraćanja nadležnosti, Tadić navodi način na koji institucije formirane protivno Dejtonskom sporazumu rade.
„U jednom mandatu bošnjački ministar preti upotrebom Oružanih snaga BiH protiv Republike Srpske, kao što je to činio dosadašnji ministar odbrane Zukan Helez, a na drugoj strani neko drugi je nezadovoljan time što neki drugi ministar favorizuje narod koji predstavlja ili entitet iz kojeg dolazi“, ističe on.
Suština njegovog argumenta jeste da su tvorci Dejtonskog sporazuma određene funkcije namerno ostavili van zajedničkih institucija upravo zato što su polazili od činjenice da BiH čine tri konstitutivna naroda i dva entiteta sa različitim političkim interesima.
„Ako su pisci Dejtonskog sporazuma tako nešto predvideli, pa određene funkcije upravo zbog toga nisu stavili u nadležnost zajedničkih institucija, izlišno je biti zatvorenih očiju pred činjenicom da sve što su uradili visoki predstavnici ne funkcioniše u interesu sva tri naroda i oba entiteta“, kaže Tadić.
Iz tog ugla, vraćanje nadležnosti ne predstavlja, kako tvrdi, pokušaj stvaranja nove ustavne konstrukcije BiH, već vraćanje na onu koja je već bila dogovorena u Dejtonu.
Zajedničke institucije finansijsko opterećenje
Prema Tadićevom mišljenju, pojedine institucije na nivou BiH, koje su stvorene nametanjem visokih predstavnika i političkim pritiscima ni sa ekonomske strane ne funkcionišu kako treba. Dakle, ne samo da proizvode političke sporove, već predstavljaju i finansijsko opterećenje.
„Oružane snage, primera radi, ne donose apsolutno nikakvu, niti društvenu, niti političku, niti ekonomsku korist ovoj zemlji. Pri tome, postoje kao nekakva institucija koja bi simbolički predstavljala nekakvu državnost BiH, iako niko nema stvarnu potrebu za tako nečim“, podvlači naš sagovornik.
Tadić smatra da bi novac koji se sada troši na takve institucije mogao da bude usmeren u oblasti koje direktno utiču na život građana – obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu.
Sve su to razlozi zbog kojih Dodikova izjava ne predstavlja pripremu za novu krizu u BiH; uostalom i dosadašnje krize nastajale su upravo zbog kršenja Dejtonskog sporazuma.
Naprotiv, namera je da se sadašnje krize stave pod kontrolu tako što će konflikti koje su proizvodile u društvu biti prekinute. To upravo može da bude postignuto vraćanjem nadležnosti. U toj razlici između „novog menjanja“ i vraćanja na ono što je već bilo dogovoreno Banjaluka vidi osnov za političku akciju posle izbora.
Pogledajte i:
