https://lat.sputnikportal.rs/20261006/neko-iza-scene-potpaljuje-vatru-sta-se-ovo-zbiva-u-francuskoj-i-ko-je-u-stvari-stvarna-meta--1204142465.html
Neko iza scene potpaljuje vatru: Šta se ovo zbiva u Francuskoj i ko je u stvari stvarna meta
Neko iza scene potpaljuje vatru: Šta se ovo zbiva u Francuskoj i ko je u stvari stvarna meta
Sputnik Srbija
Francusko društvo se suočava sa dubokom krizom koja ima posledice na obrazovni sistem. Ima i tradiciju socijalnih protesta, ali još nije jasno ko tačno stoji... 06.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-06T20:44+0200
2026-10-06T20:44+0200
2026-10-06T21:18+0200
svet
svet
svet – politika
francuska
protesti
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/06/1204150962_0:0:2817:1585_1920x0_80_0_0_73458966d4d3d4ea689bc68e8fc7b02b.jpg
Ovo za Sputnjik kaže novinar i publicista Milorad Vukašinović komentarišući masovni talas protesta srednjoškolaca i studenata u Francuskoj, koji se proširio i na Belgiju:Bilans "Crnog utorka"Srednjoškolcima i studentima koji danima protestuju danas, na "Crni utorak" pridružili su se i sindikati. Mirni protest u Parizu je prerastao u nasilje, posebno na Bulevaru Volter i Trgu Nacije. Demonstranti su gađali policiju vatrometnim raketama i projektilima, na šta su snage reda odgovorile masovnim jurišima i suzavcem. Povređena su 83 policajca i žandarma, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunje. Zabeležen je i dramatičan incident u mestu Sen Sir Lekol, gde je jedna beba, novorođenče, završila u bolnici nakon što je pogođena zalutalom vatrometnom raketom.Blokirano 1800 školaTalas protesta u Francuskoj, koji je kulminirao današnjim „Crnim utorkom“, započeo je 21. septembra blokadama obrazovnih institucija. Trenutno, po podacima Ministarstva prosvete, 891 srednja škola ima potpuno ili delimično obustavljenu nastavu. Sindikat tvrdi da je potpuno blokirano 1.800 srednjih škola.Ministarstvo takođe tvrdi da je oko 40 univerziteta, odnosno kampusa zatvoreno, neki i preventivno, dok sindikat tvrdi da je čak 57 kampusa je pod fizičkom blokadom studenata, dok je 27 fakulteta uprava morala preventivno da zatvori iz bezbednosnih razloga.Glavni formalni zahtevi učenika i studenata odnose se na restrikcije u budžetu za obrazovanje, nedostatak nastavnog kadra, tehničku dotrajalost školskih objekata i ukidanje državnog onlajn sistema za upis na fakultete.Privedeni uglavnom maloletniciPolicija je privela preko 5.000 demonstranata, od kojih su 87 odsto maloletna lica. U nemirima je povređeno više od 715 policajaca, oko 215 učenika, kao i 40 direktora škola koji su bili mete fizičkih napada tokom pokušaja blokade objekata.Bezbednosne službe ističu da su se u mirne učeničke proteste infiltrirale radikalne grupe vanškolskih izgrednika i vandala, koji su odgovorni za paljenje kontejnera, uništavanje javne imovine i napade na prosvetne radnike.Globalistička elita i pariska predgrađaVukašinović smatra da jedan od razloga za ove proteste, kao i u Španiji, leži u činjenici da globalistička elita ne razume šta je građanima zaista potrebno i da se državna politika mora menjati. To je, kaže, jedan nivo priče:Francuska i Srbija - različiti odgovor na nasiljePored toga što se policija brutalno obračunala sa demonstrantima, kao direktnu zakonsku meru protiv uništenja javne imovine, vlada premijera Sebastijena Lekornija uputila je u hitnu proceduru predlog zakona „izgrednici plaćaju“. Hitna rasprava u Senatu zakazana je za 27. oktobar.Zakon predviđa kolektivnu odgovornost za učesnike neprijavljenih skupova i prinudnu naplatu štete do 10.000 evra direktnom zaplenom sa bankovnih računa i dečijih dodataka roditelja maloletnih prestupnika.Vukašinovića ne čudi brutalnost policije, ona je, kaže, kao i u Grčkoj, tradicionalna, videli smo je posebno tokom protesta žutih prsluka. Ne čudi ga reakcija države koja „štiti svoje građane i imovinu“:„Nastavnici i direktori škola imaju status državnih činovnika i u tom smislu reakcije francuskih dužnosnika, zvaničnika, potpuno su očekivane i potpuno normalne. U opštem metežu često stradaju i nevini, ali tamo je policajac zaštićen, ne samo zakonom nego država zaista stoji za njega. Zanimljivo je porediti ove proteste sa situacijom kod nas. Naša država je izabrala potpuno suprotnu strategiju pasivizacije, ne pružanja otpora nasilnicima, što je takođe mač sa dve oštrice, jer kad ne pružite nasilniku otpor, vi ga podstičete na dodatno nasilje“.Stiže desničarski cunamiKabinet premijera Sebastijana Lekorna je optužio opozicionu stranku Nepokorena Francuska (LFI) Žan Lik Melanšona za logističku organizaciju i upravljanje učeničkim pokretom. Partija, koja odbacuje optužbe i proces naziva kriminalizacijom prava na protest, je članica Evropske leve alijanse (ELA).Optužbe iz Pariza brzo su se prenele u Evropski parlament, gde su desničarske grupacije pokrenule proceduru za prikupljanje 180 potpisa evroposlanika do sredine oktobra sa zahtevom da se preispita legalnost i pokrene postupak zabrane delovanja Evropske leve alijanse na nivou Evropske unije.Vukašinović kaže da ne može da govori o odgovornosti stranke Melanšona, ali da je siguran da ovi protesti veoma idu na ruku Nacionalnom okupljanju, odnosno partiji Marin Le Pen. Veruje da će logična posledica protesta i nemira biti pojava „sasvim izvesnog desničarskog cunamija“:„Vladajuća koalicija i stranka Preporod koja je odavno izgubila legitimitet, koju predvodi predsednik Makron, takođe nekim svojim gestovima i potezima podstiču ove proteste kako bi ostavili jedno teško nasleđe sasvim izvesnoj desnici koja u Francuskoj nezadrživo dolazi na vlast“, zaključuje Vukašinović.Posle današnjeg masovnog protesta predsednik Emanuel Makron sazvao je za večeras hitan sastanak u Jelisejskoj palati sa ključnim ministrima, kako bi se analizirale razmere krize i definisali sledeći koraci vlade.Pogledajte i:
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
svet, svet – politika, francuska, protesti, analize i mišljenja
svet, svet – politika, francuska, protesti, analize i mišljenja
Neko iza scene potpaljuje vatru: Šta se ovo zbiva u Francuskoj i ko je u stvari stvarna meta
20:44 06.10.2026 (Osveženo: 21:18 06.10.2026) Francusko društvo se suočava sa dubokom krizom koja ima posledice na obrazovni sistem. Ima i tradiciju socijalnih protesta, ali još nije jasno ko tačno stoji iza ovih. Vidi se dobra organizacija, neko iza scene ih potpiruje. Čini se da je na delu i koncept obojene revolucije protiv sasvim izvesne pobede koalicije okupljene oko Marin Le Pen.
Ovo za Sputnjik kaže novinar i publicista Milorad Vukašinović komentarišući masovni talas protesta srednjoškolaca i studenata u Francuskoj, koji se proširio i na Belgiju:
„Iako su konkretni razlozi za protest verovatno potpuno opravdani, mislim da je reakcija francuske države dobra. Ne može se dopustiti upad u školu, uništenje državne imovine, napadi na direktore i prosvetne radnike“.
Srednjoškolcima i studentima koji danima protestuju danas, na "Crni utorak" pridružili su se i sindikati. Mirni protest u Parizu je prerastao u nasilje, posebno na Bulevaru Volter i Trgu Nacije. Demonstranti su gađali policiju vatrometnim raketama i projektilima, na šta su snage reda odgovorile masovnim jurišima i suzavcem.
Povređena su 83 policajca i žandarma, potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunje.
Zabeležen je i dramatičan incident u mestu Sen Sir Lekol, gde je jedna beba, novorođenče, završila u bolnici nakon što je pogođena zalutalom vatrometnom raketom.
Talas protesta u Francuskoj, koji je kulminirao današnjim „Crnim utorkom“, započeo je 21. septembra blokadama obrazovnih institucija. Trenutno, po podacima Ministarstva prosvete, 891 srednja škola ima potpuno ili delimično obustavljenu nastavu. Sindikat tvrdi da je potpuno blokirano 1.800 srednjih škola.
Ministarstvo takođe tvrdi da je oko 40 univerziteta, odnosno kampusa zatvoreno, neki i preventivno, dok sindikat tvrdi da je čak 57 kampusa je pod fizičkom blokadom studenata, dok je 27 fakulteta uprava morala preventivno da zatvori iz bezbednosnih razloga.
Glavni formalni zahtevi učenika i studenata odnose se na restrikcije u budžetu za obrazovanje, nedostatak nastavnog kadra, tehničku dotrajalost školskih objekata i ukidanje državnog onlajn sistema za upis na fakultete.
Privedeni uglavnom maloletnici
Policija je privela preko 5.000 demonstranata, od kojih su 87 odsto maloletna lica. U nemirima je povređeno više od 715 policajaca, oko 215 učenika, kao i 40 direktora škola koji su bili mete fizičkih napada tokom pokušaja blokade objekata.
Bezbednosne službe ističu da su se u mirne učeničke proteste infiltrirale radikalne grupe vanškolskih izgrednika i vandala, koji su odgovorni za paljenje kontejnera, uništavanje javne imovine i napade na prosvetne radnike.
Globalistička elita i pariska predgrađa
Vukašinović smatra da jedan od razloga za ove proteste, kao i u Španiji, leži u činjenici da globalistička elita ne razume šta je građanima zaista potrebno i da se državna politika mora menjati. To je, kaže, jedan nivo priče:
„Drugi je, naravno, bunt takozvanih pariskih predgrađa, defavorizovanih društvenih slojeva, obodnih delova francuskog društva, rekao bih, ne toliko francuskih gradova, gde se jedan dobar deo stanovništva naprosto ne identifikuje ni sa francuskim identitetom, ni sa neoliberalnim sistemom koji je ustanovio aktuelni predsednik Makron. Francuska zapravo već odavno gori iznutra i to je ozbiljna kriza identiteta“.
Francuska i Srbija - različiti odgovor na nasilje
Pored toga što se policija brutalno obračunala sa demonstrantima, kao direktnu zakonsku meru protiv uništenja javne imovine, vlada premijera Sebastijena Lekornija uputila je u hitnu proceduru predlog zakona „izgrednici plaćaju“. Hitna rasprava u Senatu zakazana je za 27. oktobar.
Zakon predviđa kolektivnu odgovornost za učesnike neprijavljenih skupova i prinudnu naplatu štete do 10.000 evra direktnom zaplenom sa bankovnih računa i dečijih dodataka roditelja maloletnih prestupnika.
Vukašinovića ne čudi brutalnost policije, ona je, kaže, kao i u Grčkoj, tradicionalna, videli smo je posebno tokom protesta žutih prsluka. Ne čudi ga reakcija države koja „štiti svoje građane i imovinu“:
„Nastavnici i direktori škola imaju status državnih činovnika i u tom smislu reakcije francuskih dužnosnika, zvaničnika, potpuno su očekivane i potpuno normalne. U opštem metežu često stradaju i nevini, ali tamo je policajac zaštićen, ne samo zakonom nego država zaista stoji za njega. Zanimljivo je porediti ove proteste sa situacijom kod nas. Naša država je izabrala potpuno suprotnu strategiju pasivizacije, ne pružanja otpora nasilnicima, što je takođe mač sa dve oštrice, jer kad ne pružite nasilniku otpor, vi ga podstičete na dodatno nasilje“.
Kabinet premijera Sebastijana Lekorna je optužio opozicionu stranku Nepokorena Francuska (LFI) Žan Lik Melanšona za logističku organizaciju i upravljanje učeničkim pokretom. Partija, koja odbacuje optužbe i proces naziva kriminalizacijom prava na protest, je članica Evropske leve alijanse (ELA).
Optužbe iz Pariza brzo su se prenele u Evropski parlament, gde su desničarske grupacije pokrenule proceduru za prikupljanje 180 potpisa evroposlanika do sredine oktobra sa zahtevom da se preispita legalnost i pokrene postupak zabrane delovanja Evropske leve alijanse na nivou Evropske unije.
Vukašinović kaže da ne može da govori o odgovornosti stranke Melanšona, ali da je siguran da ovi protesti veoma idu na ruku Nacionalnom okupljanju, odnosno partiji Marin Le Pen. Veruje da će logična posledica protesta i nemira biti pojava „sasvim izvesnog desničarskog cunamija“:
„Vladajuća koalicija i stranka Preporod koja je odavno izgubila legitimitet, koju predvodi predsednik Makron, takođe nekim svojim gestovima i potezima podstiču ove proteste kako bi ostavili jedno teško nasleđe sasvim izvesnoj desnici koja u Francuskoj nezadrživo dolazi na vlast“, zaključuje Vukašinović.
Posle današnjeg masovnog protesta predsednik Emanuel Makron sazvao je za večeras hitan sastanak u Jelisejskoj palati sa ključnim ministrima, kako bi se analizirale razmere krize i definisali sledeći koraci vlade.
