Nasilni protesti učenika proširili se iz Francuske u Belgiju /video/
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Pratite nas
Protesti učenika proširili su se iz Francuske u Belgiju, a demonstracije zbog uslova obrazovanja u regionu Liježa u ponedeljak su obeležili vandalizam, požari i hapšenja.
Nemiri su usledili nakon višenedeljnih nasilnih protesta učenika širom Francuske, koji su počeli sredinom septembra zbog nedostatka nastavnog kadra, pretrpanih učionica, dotrajalih školskih zgrada i predugih školskih dana. Belgijski učenici izneli su slične pritužbe, protiveći se istovremeno lokalnim reformama obrazovanja, višim cenama javnog prevoza i povećanju školarina.
Belçika'nın Liege kentinde öğrenciler, hükümet karşıtı protesto gösterileri düzenliyor. https://t.co/peDq12gwOL
— gdh (@gdhdijital) October 5, 2026
Stotine učenika okupilo se ispred škola širom Liježa, blokirajući ulaze i marširajući kroz grad. Prodavnice u centru grada zatvorene su iz predostrožnosti, dok su demonstranti pokušali da oštete zaštitne roletne na Institutu „Sen Mišel“. Vatrogasci su takođe prijavili paljenje skutera u obližnjim mestima Erstal i Šene.
Manifestation des étudiants de plusieurs écoles liégeoises ce vendredi place Saint-Léonard pour dénoncer la réforme de l’enseignement et l’augmentation du coût de la vie dont notamment les tarifs du bus. @DESQUESNESF @valerieglatigny @WBE_officiel @Fil_law https://t.co/HniBxkoPgd
— L-Post (@lpost10) October 2, 2026
Prema navodima lokalnih medija, policija je u ponedeljak uhapsila 16 osoba. Službenici su u torbama pojedinih demonstranata pronašli staklene flaše i komade tkanine za koje su procenili da bi se mogli iskoristiti za izradu Molotovljevih koktela, iako zapaljive materije nisu pronađene.
U Francuskoj je prošlog četvrtka uhapšeno gotovo 2.000 ljudi, dok je više od 300 pripadnika snaga reda povređeno. Povrede su zadobili i zaposleni u školama i učenici, što je pokrenulo istrage nadležnih organa za kontrolu rada policije.
Neredi su nastavljeni i u ponedeljak, a Ministarstvo prosvete Francuske izvestilo je o protestima u 413 srednjih škola.
Uprkos nasilju, učeničke organizacije navode da nameravaju da nastave sa zahtevima za većim finansiranjem, angažovanjem zamenskih nastavnika, manjim odeljenjima i rasterećenijim rasporedima časova. Pristalice protesta tvrde da su zbog zapuštenih objekata i prevelikog obima posla uslovi za učenje postali neprihvatljivi.
Kritičari, međutim, dovode u pitanje način na koji vandalizam i napadi na školsko osoblje doprinose ostvarivanju njihovih zahteva. Neki su takođe ismejali pritužbe na početak nastave u 8 časova, česte testove i ograničenja upotrebe telefona, ističući da su rano ustajanje, učenje i poštovanje pravila sasvim uobičajena očekivanja.
Nemiri su izazvali i političke sukobe u Francuskoj, pri čemu vlada optužuje levičarsku stranku Nepokorena Francuska da je organizovala proteste nakon što su njeni poslanici posetili blokirane škole. Stranka odbacuje te navode i za gnev učenika krivi nemar vlade. Njen lider, Žan-Lik Melanšon, pozvao je na nenasilne akcije.
Demonstracije se poklapaju sa širim protestima zaposlenih u javnom sektoru – uključujući nastavnike, zdravstvene radnike, vatrogasce i radnike u saobraćaju – protiv smanjenja budžetskih izdataka. Ovi pokreti su pojačali pritisak na predsednika Emanuela Makrona, čija je popularnost, prema rezultatima nedavnih anketa, pala na 16–18 odsto.
Pogledajte i:
