Dvadeset godina posle: Da li bi svet bio isti da nije bilo Asanža
© AP Photo / Dmitry Serebryakov
Pratite nas
Pre 20 godina Džulijan Asanž osnovao je Vikiliks, platformu koja je zauvek promenila odnos između državnih tajni, medija i javnosti.
Objavljivanjem poverljivih vojnih dokumenata, dokaza o tajnim operacijama, hakerskih alata i masovnom nadzoru, Vikiliks je pokrenuo jedno od najvećih pitanja našeg vremena: šta javnost ima pravo da zna o postupcima vlasti koji se od nje skrivaju?
Vikiliks je za dve decenije postojanja objavio neka od najznačajnijih curenja informacija u eri interneta, otkrivajući poverljive američke vojne izveštaje, alate CIA za hakovanje, programe masovnog nadzora i druge strogo čuvane vladine tajne, piše RT.
Šta je sve objavio Vikiliks
Osnovan 2006. godine, Vikiliks je uzbunjivačima pružio siguran i anoniman kanal za dostavljanje materijala za objavljivanje. Među prvim objavama bili su operativni postupci za američki zatvorski kamp u Gvantanamu, bankarske i korporativne tajne, kao i interna dokumenta Sajentološke crkve.
Ipak, Vikiliks je postao globalni fenomen tek 2010. godine, kada je objavio „Kolateralno ubistvo“ („Collateral Murder“), sirovi snimak poverljivog američkog materijala o napadu helikoptera „Apač“ u Bagdadu 2007. godine, u kojem je poginulo više od deset ljudi, među njima i dvojica saradnika agencije Rojters.
Vikiliks je potom objavio više od 91.000 dokumenata o ratu u Avganistanu koji su predvodile Sjedinjene Države, kao i oko 391.000 izveštaja o američkoj invaziji na Irak.
Vikiliks je za dve decenije postojanja objavio neka od najznačajnijih curenja informacija
© Sputnik / Alex MacNaughton
/ Godine 2012. Asanž je vodio emisiju „Svet sutra“ („The World Tomorrow“) na televiziji RT. Serijal od 12 epizoda bavio se brojnim aktuelnim i spornim temama, a među gostima su bili lider Hezbolaha Hasan Nasralah, bivši zatvorenik Gvantanama Muazam Beg i Imran Kan, koji će kasnije postati premijer Pakistana.
Kasnije te godine Asanž je potražio utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu, nakon što je izgubio pravnu bitku protiv izručenja Švedskoj zbog istrage o seksualnom napadu, koja je kasnije obustavljena. Prekršio je uslove kaucije, Ekvador mu je odobrio azil, a on je u ambasadi ostao gotovo sedam godina.
Velika otkrića su se nastavila. Među njima su bila i curenja informacija koja su otkrila da američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) špijunira američke saveznike.
Dokumenti objavljeni 2015. godine pokazali su da je NSA prisluškivala francuske predsednike Žaka Širaka, Nikolu Sarkozija i Fransoa Olanda, što je dovelo do diplomatskog spora.
Godine 2017. objave pod nazivom „Vault 7“ otkrile su arsenal hakerskih sposobnosti CIA, uključujući tehnike usmerene na pametne telefone i televizore povezane na internet.
Od ukidanja ekvadorskog azila do povratka u Australiju
Sledeće godine u javnost su dospeli planovi Sjedinjenih Država da traže Asanžovo izručenje i krivično gonjenje.
Godine 2019. Ekvador je ukinuo Asanžu azil, nakon čega su ga britanske vlasti uhapsile i poslale u zatvor Belmarš sa visokom bezbednošću.
Iste godine Vašington je optužio novinara na osnovu Zakona o špijunaži zbog pribavljanja i objavljivanja poverljivog materijala preko Vikiliksa.
Asanžov povratak u Australiju
© AP Photo / Rick Rycroft
Godine 2024, posle više od pet godina provedenih u zatvoru, Asanž je pristao na sporazum o priznanju krivice sa Sjedinjenim Državama, prema kojem je osuđen na kaznu koju je već odslužio. Nakon toga se vratio u Australiju.
Asanž je od tada tvrdio da je njegovo krivično gonjenje stvorilo opasan presedan za slobodu medija. Pred Savetom Evrope izjavio je da je oslobođen nakon što je „priznao krivicu za novinarstvo“.
Asanž je stvorio „peti stalež“
Bivši analitičar CIA Rej Mekgovern smatra da je Džulijan Asanž ključna figura u stvaranju alternativnih medija. On je i izjavi za RT izrazio nadu nadu da se ovaj australijski novinar i aktivista priprema da vrati poslu.
Uoči godišnjice, Asanž je nagovestio da će se dve godine nakon postizanja sporazuma sa SAD o svojoj slobodi i oslobađanja iz britanskog pritvora vratiti u javni život.
Asanž je ključna figura u stvaranju alternativnih medija, „petog staleža“, napomenuo je Mekgovern, dodajući da su tradicionalni mediji izgubili svoju prvobitnu svrhu i postali sredstva koja vlade širom sveta drže pod strogom kontrolom.
„Mediji u našoj zemlji, a usudio bih se da kažem i u mnogim drugim zemljama, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, veoma su strogo kontrolisani. I to je taj četvrti stalež, kako je Edmund Berk rekao, važniji čak i od samog parlamenta. Četvrti stalež je sada kooptiran, a tako je već decenijama“, rekao je Mekgovern.
„Veoma je jasno da obaveštajne službe imaju veliki uticaj na ono što dospeva u medije. Zato vam je potrebna alternativa. Zbog toga smo polagali velike nade u ono što nazivamo ‘petim staležom’, odnosno Vikiliks i slične organizacije koje bi ohrabrivale ljude da na bezbedan način prijave zloupotrebe i otkriju tajne, a da pritom sebe ne dovedu u opasnost.“
Mekgovern je pozdravio mogućnost Asanžovog povratka aktivnom radu, nazvavši to „spasom“ za ljude koji su spremni da razotkriju prljave vladine tajne.
„On će pronaći načine da ljudima poput mene i mojih kolega, ako naiđemo na informacije koje treba da se prošire u medijima ili objave u javnosti, omogući siguran način da to učinimo. To je bio njegov uspeh. Dovoljno je pametan da to ponovi, u to sam uveren.“
Dvadeset godina nakon osnivanja Vikiliksa, pitanje koje je Asanž postavio i dalje ostaje otvoreno: koliko javnost zaista zna o postupcima vlada koje deluju u njeno ime — i šta se dešava kada neko odluči da te tajne učini dostupnim celom svetu?
Pogledajte i:
