https://lat.sputnikportal.rs/20261004/sta-se-ucilo-u-skolama-vavilonskog-carstva-glinene-plocice-otkrivaju-kako-se-prenosilo-znanje-1204005381.html
Šta se učilo u školama Vavilonskog carstva: Glinene pločice otkrivaju kako se prenosilo znanje
Šta se učilo u školama Vavilonskog carstva: Glinene pločice otkrivaju kako se prenosilo znanje
Sputnik Srbija
Kada je reč o verskom obrazovanju u drevnom Vavilonskom carstvu, učenici su imali mnogo toga da nauče – od imena velikog broja bogova do njihovih božanskih... 04.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-04T14:00+0200
2026-10-04T14:00+0200
2026-10-04T14:00+0200
nauka i tehnologija
društvo
arheologija
vavilon
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/03/1204005554_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_1ee2fee5c46a226e4fa151ce29661a50.jpg
Poznavanje bogova i njihovog sveta bilo je veoma važno, jer je religija bila duboko ukorenjena u svakodnevni život i politiku Vavilona, piše „Phys.org“.Učenici su učili o stotinama bogova, kao i o hramovima posvećenim njima i ritualima. Kada su dečaci iz aristokratskih porodica odlazili u školu da bi postali pisari, administratori ili sveštenici, religija je bila utkana u njihovo obrazovanje, zajedno sa osnovnom pismenošću i tehničkim veštinama.Međutim, za razliku od mnogih drugih tradicija, nije postojao poseban verski predmet niti jedna jedinstvena sveta knjiga, poput Biblije, oko koje bi se zasnivalo njihovo učenje. To je navelo dr Šanu Zeju sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu da se zapita kako se versko znanje zapravo sticalo.Unutar vavilonske učioniceDa bi rekonstruisala prošlost, Zeja je analizirala sačuvane školske pločice sa klinastim pismom. Uporedila je školske zadatke iz gradova poput Vavilona i Nipura, prateći kako su se lekcije menjale napredovanjem učenika. Zatim je te školske vežbe povezala sa stvarnim aktivnostima koje su stručnjaci kasnije obavljali u svojim karijerama.Njen opšti zaključak podržava prethodna istraživanja koja pokazuju da nije postojao poseban verski nastavni plan, što ju je navelo na zaključak da „stoga nije bilo razlike između svetovnog i verskog obrazovanja“.Kao što je uobičajeno u obrazovanju, učenici su učili prepisivanjem tekstova. Usvajali su imena božanstava, božanske karakteristike i sveta mesta ponovnim prepisivanjem spiskova reči, himni i priča. To je uključivalo i prepisivanje dugačkih lista božanskih imena.Bogovi koji su oblikovali učionicuNeki školski zadaci odražavali su regionalne tradicije i lokalni verski identitet. Na primer, nastavni plan koji se koristio u severnom delu Vavilonskog carstva bio je usredsređen na glavni grad Vavilon i njegovog zaštitnika – boga Marduka.U međuvremenu, škole u južnom gradu Nipuru potpuno su izostavljale taj materijal, koncentrišući se umesto toga na sopstveno lokalno versko nasleđe i tradicije vezane za boga Ninurtu.Neki školski radovi u drevnoj Vaviloniji imali su dvostruku namenu. Učenici su ponekad pripremali pločice sa vežbama i posvećivali ih božanstvima u lokalnim hramovima.A kada bi ti učenici vremenom postali savetnici, naučnici ili hramski stručnjaci, njihovo duboko versko znanje davalo im je autoritet da prilagođavaju tradiciju prema potrebi.„Prilikom unošenja promena, stručnjaci su imali značajnu slobodu delovanja, čak i kada se to činilo u kraljevo ime“, rekla je Zeja.Pogledajte i:
vavilon
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, arheologija, vavilon
društvo, arheologija, vavilon
Šta se učilo u školama Vavilonskog carstva: Glinene pločice otkrivaju kako se prenosilo znanje
Kada je reč o verskom obrazovanju u drevnom Vavilonskom carstvu, učenici su imali mnogo toga da nauče – od imena velikog broja bogova do njihovih božanskih karakteristika. Nova studija duboko je analizirala drevne tekstove i sačuvane glinene pločice kako bi otkrila na koji način su se te tradicije podučavale u učionicama.
Poznavanje bogova i njihovog sveta bilo je veoma važno, jer je religija bila duboko ukorenjena u svakodnevni život i politiku Vavilona,
piše „Phys.org“.Učenici su učili o stotinama bogova, kao i o hramovima posvećenim njima i ritualima. Kada su dečaci iz aristokratskih porodica odlazili u školu da bi postali pisari, administratori ili sveštenici, religija je bila utkana u njihovo obrazovanje, zajedno sa osnovnom pismenošću i tehničkim veštinama.
Međutim, za razliku od mnogih drugih tradicija, nije postojao poseban verski predmet niti jedna jedinstvena sveta knjiga, poput Biblije, oko koje bi se zasnivalo njihovo učenje. To je navelo dr Šanu Zeju sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu da se zapita kako se versko znanje zapravo sticalo.
Unutar vavilonske učionice
Da bi rekonstruisala prošlost, Zeja je analizirala sačuvane školske pločice sa klinastim pismom. Uporedila je školske zadatke iz gradova poput Vavilona i Nipura, prateći kako su se lekcije menjale napredovanjem učenika. Zatim je te školske vežbe povezala sa stvarnim aktivnostima koje su stručnjaci kasnije obavljali u svojim karijerama.
Njen opšti zaključak podržava prethodna istraživanja koja pokazuju da nije postojao poseban verski nastavni plan, što ju je navelo na zaključak da „stoga nije bilo razlike između svetovnog i verskog obrazovanja“.
Kao što je uobičajeno u obrazovanju, učenici su učili prepisivanjem tekstova. Usvajali su imena božanstava, božanske karakteristike i sveta mesta ponovnim prepisivanjem spiskova reči, himni i priča. To je uključivalo i prepisivanje dugačkih lista božanskih imena.
Bogovi koji su oblikovali učionicu
Neki školski zadaci odražavali su regionalne tradicije i lokalni verski identitet. Na primer, nastavni plan koji se koristio u severnom delu Vavilonskog carstva bio je usredsređen na glavni grad Vavilon i njegovog zaštitnika – boga Marduka.
U međuvremenu, škole u južnom gradu Nipuru potpuno su izostavljale taj materijal, koncentrišući se umesto toga na sopstveno lokalno versko nasleđe i tradicije vezane za boga Ninurtu.
„U Vaviloniji prvog milenijuma pre nove ere bilo je ključno usaditi ovim budućim elitama ključna verovanja o centralnom značaju Marduka i Vavilona, prvobitno radi podrške zvaničnoj ideologiji carstva (u slučaju vladavine novovavilonskih kraljeva i, u manjoj meri, neoasirskih kraljeva koji su vladali Vavilonom), a kasnije kako bi se nastavilo prenošenje tradicionalnih vavilonskih religijsko-političkih vrednosti i znanja pod vlašću nemesopotamskih imperija Ahemenida i Seleukida, kao i kasnije“, navedeno je u studiji.
Neki školski radovi u drevnoj Vaviloniji imali su dvostruku namenu. Učenici su ponekad pripremali pločice sa vežbama i posvećivali ih božanstvima u lokalnim hramovima.
A kada bi ti učenici vremenom postali savetnici, naučnici ili hramski stručnjaci, njihovo duboko versko znanje davalo im je autoritet da prilagođavaju tradiciju prema potrebi.
„Prilikom unošenja promena, stručnjaci su imali značajnu slobodu delovanja, čak i kada se to činilo u kraljevo ime“, rekla je Zeja.
