https://lat.sputnikportal.rs/20261004/obelezen-dan-secanja-na-stradanje-srba-roma-i-jevreja-u-drugom-svetskom-ratu-1204031559.html
Obeležen Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu
Obeležen Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu
Sputnik Srbija
Državnom ceremonijom kod Centralnog spomenika u Spomen-parku „Jajinci“ obeležen je Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja tokom Drugog svetskog rata. 04.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-04T13:48+0200
2026-10-04T13:48+0200
2026-10-04T13:48+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/04/1204031064_0:81:1209:761_1920x0_80_0_0_94a31b886d1a435d4a5ddea7c8c28bd3.jpg
Državna ceremonija počela je služenjem pomena kod Centralnog spomenika u Spomen-parku "Jajinci", a zatim su položeni venci na mestu najvećeg stradanja na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu gde su, prema zvaničnim podacima, od leta 1941. do jeseni 1943. godine nacisti streljali 80.000 Srba, Jevreja i Roma.Ceremoniji su prisustvovali premijer Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut. direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić, načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, kao i predstavnici diplomatskog kora stranih ambasada, jevrejske i romske zajednice u Srbiji i članovi porodica stradalih. Macut je poručio da starije generacije mlade moraju da uče da svaka ideologija koja ljude deli na one koji vrede i one koji ne vrede vodi u tragediju i dodao da je snaga Srbije u miru i stabilnosti. "Moramo ih učiti da je svaki ljudski život vredan poštovanja i svojim primerom pokazati da se Srbija zalaže za mir, stabilnost i dijalog. Jer u miru i stabilnosti je naša snaga", kazao je Macut, obraćajući se na obeležavanju Dana sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu u Jajincima. Navodeći da nas istorija ponekad upozorava tiho, a ponekad mestima kao što su Jajinci, Macut je kazao da zato današnja ceremonija nije samo čin sećanja i čuvanja dostojanstva žrtava, već i obećanje da ćemo učiniti sve da generacije koje dolaze nikada ne upoznaju strahote koje su preživeli oni čije uspomene danas čuvamo. Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina. Komisija za utvrđivanje ratnih zločina, koja je formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi. Za kopanje raka u Jajincima u koje su sahranjivana tela streljanih i ugušenih ugljenmonoksidom bili su angažovani radnici sa Centralnog i Novog groblja u Beogradu. Masovne grobnice su kopane za 100 do 300, a nekada i više leševa. Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, srbija – društvo
društvo, srbija – društvo
Obeležen Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu
Državnom ceremonijom kod Centralnog spomenika u Spomen-parku „Jajinci“ obeležen je Dan sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Državna ceremonija počela je služenjem pomena kod Centralnog spomenika u Spomen-parku "Jajinci", a zatim su položeni venci na mestu najvećeg stradanja na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu gde su, prema zvaničnim podacima, od leta 1941. do jeseni 1943. godine nacisti streljali 80.000 Srba, Jevreja i Roma.
Ceremoniji su prisustvovali premijer Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut. direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA) Vladimir Orlić, načelnik generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, kao i predstavnici diplomatskog kora stranih ambasada, jevrejske i romske zajednice u Srbiji i članovi porodica stradalih.
Macut je poručio da starije generacije mlade moraju da uče da svaka ideologija koja ljude deli na one koji vrede i one koji ne vrede vodi u tragediju i dodao da je snaga Srbije u miru i stabilnosti.
"Moramo ih učiti da je svaki ljudski život vredan poštovanja i svojim primerom pokazati da se Srbija zalaže za mir, stabilnost i dijalog. Jer u miru i stabilnosti je naša snaga", kazao je Macut, obraćajući se na obeležavanju Dana sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu u Jajincima.
Navodeći da nas istorija ponekad upozorava tiho, a ponekad mestima kao što su Jajinci, Macut je kazao da zato današnja ceremonija nije samo čin sećanja i čuvanja dostojanstva žrtava, već i obećanje da ćemo učiniti sve da generacije koje dolaze nikada ne upoznaju strahote koje su preživeli oni čije uspomene danas čuvamo.
"U vremenu kada svet ponovo prolazi kroz teška iskušenja, moramo znati da mir nije nešto što se podrazumeva. Mir moramo svakoga dana da čuvamo, a dijalog da negujemo. Srbija ima trajnu obavezu da čuva uspomenu na nevino stradale i da istinu o njihovim životima prenosi budućim generacijama. Zato Srbija neće zaboraviti Jajince", naglasio je on.
Streljanja u Jajincima trajala su od jula 1941. do novembra 1943. godine, a nemački Gestapo je od 8. novembra 1943. do 2. aprila 1944. godine vršio ekshumaciju i spaljivanje leševa, kako bi sakrio tragove zločina.
Komisija za utvrđivanje ratnih zločina, koja je formirana odmah po završetku Drugog svetskog rata, nakon istrage je iznela podatak da je na stratištu u Jajincima stradalo 80.000 ljudi.
Za kopanje raka u Jajincima u koje su sahranjivana tela streljanih i ugušenih ugljenmonoksidom bili su angažovani radnici sa Centralnog i Novog groblja u Beogradu.
Masovne grobnice su kopane za 100 do 300, a nekada i više leševa.
Spomen-park Jajinci ima više segmenata i njegovo formiranje počelo je 7. jula 1951. godine postavljanjem spomenika na samom ulazu u spomenički kompleks.
