Novo „čudo sveta“: Oživljavaju lica srpskih junaka brutalno ubijenih pre dva veka - među njima i dete
© Sputnjiku ustupio Milan Simonović / Projekat „Novo lice Ćele-kule“
Pratite nas
Kada smo posetili Ćele Kulu, zapitao sam se kako su izgledali ovi ljudi, koji su živeli i ginuli pre 200 i kusur godina. Lice zapravo predstavlja osnovu našeg identiteta, važno je znati kako su izgledali. Do sada smo istražili i rekonstruisali lica pet lobanja, a sada smo uradili i CT sken lobanje za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću.
Ovako za Sputnjik govori Milan Simonović, osnivač projekta „Novo lice Ćele kule“, digitalne rekonstrukcije lica junaka Bitke na Čegru, objašnjavajući jedinstveni poduhvat koji spaja istoriju, antropologiju i savremenu tehnologiju.
Ćele kula, jedinstven u svetu, spomenik iz Prvog srpskog ustanka, podignut u znak odmazde turskih vlasti nakon boja, dva veka privlači pažnju domaćih i stranih posetilaca.
Iako je dramatična slika i simbolika cene slobode, lobanje su zazidane kao opomena na to koliko ona košta, privlačila i veliki broj naučnika, niko se ranije nije zapitao da li je moguće rekonstruisati likove hrabrih boraca, stradalnika.
Simonović je ovaj spomenik iz Prvog srpskog ustanka posetio 2018. godine, na sasvim drugom zadatku vezanom za kulturnu baštinu i zapitao se kako su zapravo izgledali ljudi koji su stradali u krvavoj bici maja 1809. godine.
Ćele-kula u Nišu
© Sputnik / Marijana Kolaković
Antropološka analiza lobanja
U razgovoru sa tadašnjom direktorkom Narodnog muzeja u Nišu, Vesnom Crnoglavac, je saznao da antropološka analiza lobanja nikada nije urađena. Tada je njegovo „Društvo za akademski razvoj“ - DAR, pokrenulo poduhvat detaljnog istraživanja 57 sačuvanih lobanja.
„Želja nam je da, osim lica, upoznamo te ljude, saznamo sve što možemo na osnovu tih ostataka. Kroz antropološku analizu otkrili smo da od 57 uzidanih lobanja njih desetak nije u dovoljno dobrom stanju za rekonstrukciju, ali smo saznali i brojne potresne detalje o godinama, povredama i načinu života tih ljudi. Na severnoj strani kule uočena je lobanja dečaka od oko 11 godina, koja na predelu čela nosi tragove udarca tupim predmetom - koji je direktno doveo do smrti“.
Takođe, utvrđeno je da među ratnicima ima i osoba starijih od 50 godina:
„Starost preko 50 godina, nažalost, ne možemo precizno da utvrdimo standardnim metodama preko zuba, jer su oni ispali, a destruktivne metode poput DNK analiza ne želimo da koristimo na spomeniku od nacionalnog značaja, jer bi to značilo uništavanje delova kostiju“, objašnjava Simonović.
Lobanja dečaka od oko 11 godina u predelu čela ima tragove udarca tupim predmetom - koji je direktno doveo do smrti
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan Simonović
Stručnjaci iz Barselone, Trsta i Kotora
U realizaciju projekta uključeni su vrhunski međunarodni eksperti. Ključnu ulogu ima dr Nataša Šarkić, doktor fizičke antropologije iz Barselone, koja radi širom Evrope. Ona je preporučila vodećeg italijanskog radiologa u penziji, profesora dr Fabija Kavalija iz Trsta, zaduženog za identifikaciju tela u Italiji.
„Dolazak profesora u Niš izazvao je izuzetne emocije kod ovog iskusnog stručnjaka koji je o Ćele kuli čitao još kao dečak u knjizi o čudima sveta. Nakon ulaska u kapelu, njegova reakcija je bila neverovatna. Počeo je uzbuđeno da govori, na italijanskom. Potreslo ga je kada je video uživo ono o čemu je kao dete čitao“.
Kako bi se obezbedili maksimalni detalji, sprovedena je fotogrametrija, u septembru 2023. godine. Za ovaj deo posla bio je zadužen pomorski arheolog Darko Kovačević sa Univerziteta u Crnoj Gori.
„Dok je za standardni 3D model nekog objekta dovoljno 16 do 17 uglova, Kovačević se pobrinuo da svaka lobanja bude uslikana iz više od 600 uglova, čime je obezbeđen vrhunski kvalitet za dalju digitalnu obradu“, ističe naš sagovornik.
Profesor Kavali je rado prihvatio učešće u projektu, kao dete je o Ćele kuli čitao u knjizi o čudima sveta
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan Simonović
Srbi sa velikim brkovima
Proces oživljavanja lika počinje radom prof. Kavalija koji na osnovu antropoloških mera i starosti primenjuje naučne metode dodavanja mekog tkiva na lobanju, čime se dobijaju takozvana „klot“ čelava lica, bez ličnih obeležja.
„Boja očiju, kose, ten, nisu zapisani u kostima. Zato su se u projekat uključili 3D umetnici iz beogradskog „Juklidijan studios“-a, uz podršku posebnog tima od desetak mladih istoričara koji su istraživali arhivsku građu o Prvom srpskom ustanku. Koristili su i svetske, pa i ruske izvore. Na osnovu tih podataka rekonstruisane su autentične frizure i prepoznatljivi veliki brkovi kakve su Srbi tog vremena nosili, brijući bradu kako bi se razlikovali od Turaka“.
Projekat „Novo lice Ćele kule“ trenutno je usmeren na lobanju za koju se veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan Simonović
Neuhranjeni Stevan Sinđelić
Trenutno je veliki projekat „Novo lice Ćele kule“ usmeren na lobanju za koju se po predanju veruje da pripada vojvodi Stevanu Sinđeliću, a koja se nalazi na pijedestalu u kapeli u Nišu.
Nedavno urađeni CT sken omogućio je naučnicima da dublje zavire u samu kost:
„Kosti pamte život. Baš kao što istorijski zapisi kažu da je resavski vojvoda Sinđelić odrastao u siromaštvu i bio gladan kao mali, na ovoj lobanji jasno vidimo tragove neuhranjenosti iz detinjstva koji su ostali upisani u kostima do kraja života. Lice koje dobijemo, biće lice koje sto odsto odgovara toj lobanji. Ovo je javnosti svakako nainteresntniji deo projekta, ali nama su sva lica učesnika bitke podjednako važna“.
Celokupno istraživanje, skeniranje i digitalna rekonstrukcija u potpunosti su finansirani donacijama građana i društveno odgovornih pojedinaca. Svi koji žele da podrže nastavak ovog jedinstvenog istorijskog projekta i pomognu da se otkriju lica i drugih junaka mogu se obratiti udruženju i priključiti se inicijativi.
Simonović još kaže da je saradnja sa Narodnim muzejem u Nišu, kao i sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, izuzetna, ali da je rano govoriti na koji način će nova lica Ćele kule biti predstavljena u samom spomeniku. Istraživanje prati i snimanje dokumentarnog filma.
Darko Kovačević se pobrinuo da svaka lobanja bude uslikana iz više od 600 uglova
© Foto : Sputnjiku ustupio Milan Simonović
Pogledajte i:
