https://lat.sputnikportal.rs/20261004/kina-povecala-rezerve-litijuma-u-secuanu-za-70-odsto-1204032351.html
Kina povećala rezerve litijuma u Sečuanu za 70 odsto
Kina povećala rezerve litijuma u Sečuanu za 70 odsto
Sputnik Srbija
Kina je povećala resursnu bazu velikog nalazišta litijuma Điada u jugozapadnoj pokrajini Sečuan za oko 70 odsto, čime su ukupni registrovani resursi tog... 04.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-04T22:01+0200
2026-10-04T22:01+0200
2026-10-04T22:01+0200
ekonomija
svet – ekonomija
energetika
kina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/01/1197600109_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_13efceb979a4487961f4935f9cb86f00.png
U rudniku litijuma Điada registrovano je oko 1,05 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata, što će dodatno ojačati potencijal zemlje za dugoročno snabdevanje litijumom koji predstavlja ključnu sirovinu u proizvodnji baterija za električna vozila i sisteme za skladištenje energije, prenosi portal Saut čajna morning post.Novootkriveni resursi obuhvataju 33,52 miliona tona rude sa oko 423.800 tona litijum-oksida i predstavljaju povećanje od 70,5 odsto u odnosu na prethodno registrovanih 1,48 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata.Kompanija Dadžung majning, koja razvija projekat, saopštila je da su dodatni resursi prošli reviziju i registraciju u resornom ministarstvu.Prema navodima iz kompanije, procenjuje se da bi početna rudarska zona, za koju je odobren kapacitet eksploatacije od 2,6 miliona tona rude godišnje, pri punom kapacitetu mogla da proizvodi oko 50.000 tona litijum-karbonata godišnje.Ipak, projekat još čeka završetak procedura za dobijanje dozvola za eksploataciju i rad.Nalazište Điada nalazi se u velikom litijumskom pojasu koji obuhvata područja Zapadnog Kunluna, Sungpana i Garzea, dugom oko 2.800 kilometara.Azijski litijumski pojasKineski geolozi taj region nazivaju „azijskim litijumskim pojasom“, a on predstavlja jedno od najvažnijih područja za eksploataciju litijuma iz tvrdih stena u Kini.Kina je, prema podacima Kineskog geološkog zavoda, početkom 2025. godine povećala svoj procenjeni udeo u svetskim rezervama litijuma na 16,5 odsto, čime je zauzela drugo mesto u svetu.Uprkos značajnim domaćim resursima, Kina i dalje zavisi od uvoza.Prema podacima Kineskog udruženja industrije obojenih metala, oko 60 odsto kineskog snabdevanja litijumskim resursima tokom 2025. godine poticalo je iz inostranstva. Kina litijum uvozi iz Australije, Zimbabvea i Brazila, dok su Čile i Argentina glavni izvori uvoznog litijum-karbonata.Proširenje nalazišta Điada deo je šire kineske kampanje istraživanja mineralnih sirovina, pokrenute 2021. godine sa ciljem jačanja domaćeg snabdevanja energetskim i strateškim mineralima i povećanja sigurnosti lanaca snabdevanja.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, energetika, kina
svet – ekonomija, energetika, kina
Kina povećala rezerve litijuma u Sečuanu za 70 odsto
Kina je povećala resursnu bazu velikog nalazišta litijuma Điada u jugozapadnoj pokrajini Sečuan za oko 70 odsto, čime su ukupni registrovani resursi tog nalazišta dostigli 2,53 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata, objavili su kineski mediji.
U rudniku litijuma Điada registrovano je oko 1,05 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata, što će dodatno ojačati potencijal zemlje za dugoročno snabdevanje litijumom koji predstavlja ključnu sirovinu u proizvodnji baterija za električna vozila i sisteme za skladištenje energije, prenosi portal Saut čajna morning post.
Novootkriveni resursi obuhvataju 33,52 miliona tona rude sa oko 423.800 tona litijum-oksida i predstavljaju povećanje od 70,5 odsto u odnosu na prethodno registrovanih 1,48 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata.
Kompanija Dadžung majning, koja razvija projekat, saopštila je da su dodatni resursi prošli reviziju i registraciju u resornom ministarstvu.
Prema navodima iz kompanije, procenjuje se da bi početna rudarska zona, za koju je odobren kapacitet eksploatacije od 2,6 miliona tona rude godišnje, pri punom kapacitetu mogla da proizvodi oko 50.000 tona litijum-karbonata godišnje.
Ipak, projekat još čeka završetak procedura za dobijanje dozvola za eksploataciju i rad.
Nalazište Điada nalazi se u velikom litijumskom pojasu koji obuhvata područja Zapadnog Kunluna, Sungpana i Garzea, dugom oko 2.800 kilometara.
Kineski geolozi taj region nazivaju „azijskim litijumskim pojasom“, a on predstavlja jedno od najvažnijih područja za eksploataciju litijuma iz tvrdih stena u Kini.
Kina je, prema podacima Kineskog geološkog zavoda, početkom 2025. godine povećala svoj procenjeni udeo u svetskim rezervama litijuma na 16,5 odsto, čime je zauzela drugo mesto u svetu.
Uprkos značajnim domaćim resursima, Kina i dalje zavisi od uvoza.
Prema podacima Kineskog udruženja industrije obojenih metala, oko 60 odsto kineskog snabdevanja litijumskim resursima tokom 2025. godine poticalo je iz inostranstva. Kina litijum uvozi iz Australije, Zimbabvea i Brazila, dok su Čile i Argentina glavni izvori uvoznog litijum-karbonata.
Proširenje nalazišta Điada deo je šire kineske kampanje istraživanja mineralnih sirovina, pokrenute 2021. godine sa ciljem jačanja domaćeg snabdevanja energetskim i strateškim mineralima i povećanja sigurnosti lanaca snabdevanja.
