https://lat.sputnikportal.rs/20261003/na-dnu-tihog-okeana-otkriveno-vise-od-11000-virusa-vecina-nikada-zabelezena-u-nauci-1204004982.html
Na dnu Tihog okeana otkriveno više od 11.000 virusa: Većina nikada zabeležena u nauci
Na dnu Tihog okeana otkriveno više od 11.000 virusa: Većina nikada zabeležena u nauci
Sputnik Srbija
Kineski istraživači otkrili su 11.742 različita virusa u sedimentima dubokog Tihog okeana, u zoni preloma Klarion-Kliperton, pri čemu 99 odsto njih nikada... 03.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-03T22:00+0200
2026-10-03T22:00+0200
2026-10-03T22:00+0200
nauka i tehnologija
društvo
tihi okean
virusi
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200711605_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_2ca37ad4a75d964047a894139fb5e837.jpg
Uzorci su prikupljeni tokom 2023. i 2024. godine.Područje je predmet intenzivnog istraživanja nekoliko država zbog rudnog bogatstva, ali je istovremeno i jedinstveno stanište. Nedavna studija biodiverziteta tog regiona otkrila je ogroman broj virusa.Istraživači Bouen Hou i Lilan Džang sa Univerziteta u Čongkingu, kao i Dong Sung sa Drugog kineskog instituta za okeanografiju, proučavali su virom zone Klarion-Kliperton.Cilj im je bio da uspostave, kako su naveli, „ključnu polaznu tačku mikrobnog ekosistema pre početka rudarenja za buduće procene uticaja na životnu sredinu“, prenosi Sajens Alert.Trka za metalima sa dna okeanaPolimetalne grudve su u središtu interesovanja za dubokomorsko rudarenje jer su bogate metalima koji se koriste u proizvodnji elektronike. Međunarodna uprava za morsko dno (ISA) dodelila je 31 ugovor za istraživanje minerala u dubokom moru. Sedamnaest ugovora odnosi se na zonu Klarion-Kliperton, a pet ih drži Kina.Istovremeno, te grudve predstavljaju osnovu mnogih dubokomorskih ekosistema. Dok je veći deo okeanskog dna prekriven debelim slojem finog mulja, ovi čvrsti objekti predstavljaju podlogu na kojoj se razvija život.Nastaju postepenim taloženjem mangana i drugih metala, poput kobalta, nikla, litijuma i cinka, iz morske vode oko centralnog jezgra, koje može biti mikroskopski komadić školjke ili stene. Neki grudvasti oblici rastu brzinom od oko 250 milimetara za milion godina, a drugi svega jedan do pet milimetara u istom periodu.Nova studija ukazuje na to da bi virusi mogli imati važnu ulogu u biogeohemijskim procesima u sedimentima gde se nalaze polimetalne grudve.Od 11.742 različita virusa koje su Hou i njegov tim otkrili, gotovo svi su potpuno novi za nauku i pokazuju veoma malo sličnosti sa virusima iz drugih dubokomorskih staništa.Istraživači su iz uzoraka izdvojili DNK i RNK za sekvenciranje, a zatim su podatke uporedili sa uzorcima iz drugih delova dubokog okeana kako bi utvrdili funkciju gena pronađenih virusa.Uticaj na ekosistem i posledice rudarenjaVirusi su potcenjena komponenta ekosistema. Iako se naučnici još spore oko toga da li su uopšte živi, njihov uticaj na život na Zemlji je nesporan. Svakom virusu potreban je domaćin, a mnogi virusi pronađeni u zoni Klarion-Kliperton specijalizovani su za infekciju prokariotskih organizama – bakterija i arheja.Ti jednostavni, jednoćelijski mikroorganizmi učestvuju u kruženju ugljenika, azota, fosfora, sumpora, pa čak i metala. Virusi koje nose mogli bi značajno da utiču na te procese koji oblikuju ekosistem. Poznato je da virusi mogu menjati genetski sastav svojih domaćina, čime su preusmeravali evolutivni put mnogih vrsta.Čini se da su dubokomorski virusi iz zone Klarion-Kliperton ostavili trag i na svojim domaćinima. Moguće je da im pružaju genetski materijal za suočavanje sa stresom koji izazivaju metali.Ostaje nejasno kako će rudarske aktivnosti, ako započnu, uticati na ovaj složeni sistem.Dodali su da bi u takvom scenariju, populacije virusa i funkcionalni moduli zajednički dubljim i površinskim sedimentima mogli bi poslužiti kao potencijalni izvor za delimičnu obnovu površinskih virusnih zajednica nakon poremećaja.Ipak, autori upozoravaju da je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se utvrdilo kako bi rudarenje uticalo na ove viruse, njihove domaćine i ekološke funkcije koje obavljaju.Pogledajte i:
tihi okean
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, tihi okean, virusi, živi svet i genetika
društvo, tihi okean, virusi, živi svet i genetika
Na dnu Tihog okeana otkriveno više od 11.000 virusa: Većina nikada zabeležena u nauci
Kineski istraživači otkrili su 11.742 različita virusa u sedimentima dubokog Tihog okeana, u zoni preloma Klarion-Kliperton, pri čemu 99 odsto njih nikada ranije nije bilo zabeleženo u nauci, pokazala je nova studija.
Uzorci su prikupljeni tokom 2023. i 2024. godine.
Područje je predmet intenzivnog istraživanja nekoliko država zbog rudnog bogatstva, ali je istovremeno i jedinstveno stanište. Nedavna studija biodiverziteta tog regiona otkrila je ogroman broj virusa.
Istraživači Bouen Hou i Lilan Džang sa Univerziteta u Čongkingu, kao i Dong Sung sa Drugog kineskog instituta za okeanografiju, proučavali su virom zone Klarion-Kliperton.
Cilj im je bio da uspostave, kako su naveli, „ključnu polaznu tačku mikrobnog ekosistema pre početka rudarenja za buduće procene uticaja na životnu sredinu“,
prenosi Sajens Alert.
Trka za metalima sa dna okeana
Polimetalne grudve su u središtu interesovanja za dubokomorsko rudarenje jer su bogate metalima koji se koriste u proizvodnji elektronike. Međunarodna uprava za morsko dno (ISA) dodelila je 31 ugovor za istraživanje minerala u dubokom moru. Sedamnaest ugovora odnosi se na zonu Klarion-Kliperton, a pet ih drži Kina.
Istovremeno, te grudve predstavljaju osnovu mnogih dubokomorskih ekosistema. Dok je veći deo okeanskog dna prekriven debelim slojem finog mulja, ovi čvrsti objekti predstavljaju podlogu na kojoj se razvija život.
Nastaju postepenim taloženjem mangana i drugih metala, poput kobalta, nikla, litijuma i cinka, iz morske vode oko centralnog jezgra, koje može biti mikroskopski komadić školjke ili stene. Neki grudvasti oblici rastu brzinom od oko 250 milimetara za milion godina, a drugi svega jedan do pet milimetara u istom periodu.
Nova studija ukazuje na to da bi virusi mogli imati važnu ulogu u biogeohemijskim procesima u sedimentima gde se nalaze polimetalne grudve.
Od 11.742 različita virusa koje su Hou i njegov tim otkrili, gotovo svi su potpuno novi za nauku i pokazuju veoma malo sličnosti sa virusima iz drugih dubokomorskih staništa.
Istraživači su iz uzoraka izdvojili DNK i RNK za sekvenciranje, a zatim su podatke uporedili sa uzorcima iz drugih delova dubokog okeana kako bi utvrdili funkciju gena pronađenih virusa.
Uticaj na ekosistem i posledice rudarenja
Virusi su potcenjena komponenta ekosistema. Iako se naučnici još spore oko toga da li su uopšte živi, njihov uticaj na život na Zemlji je nesporan. Svakom virusu potreban je domaćin, a mnogi virusi pronađeni u zoni Klarion-Kliperton specijalizovani su za infekciju prokariotskih organizama – bakterija i arheja.
Ti jednostavni, jednoćelijski mikroorganizmi učestvuju u kruženju ugljenika, azota, fosfora, sumpora, pa čak i metala. Virusi koje nose mogli bi značajno da utiču na te procese koji oblikuju ekosistem. Poznato je da virusi mogu menjati genetski sastav svojih domaćina, čime su preusmeravali evolutivni put mnogih vrsta.
„Virusi inficiraju ključne funkcionalne mikrobe i kodiraju pomoćne metaboličke gene. Time mogu da modulišu metabolizam i preživljavanje domaćina tokom infekcije, što potencijalno utiče na biogeohemijske procese u sedimentima polja polimetalnih grudvi“, navode autori.
Čini se da su dubokomorski virusi iz zone Klarion-Kliperton ostavili trag i na svojim domaćinima. Moguće je da im pružaju genetski materijal za suočavanje sa stresom koji izazivaju metali.
Ostaje nejasno kako će rudarske aktivnosti, ako započnu, uticati na ovaj složeni sistem.
„Rudarske aktivnosti izazvaće fizičke poremećaje, podizanje i ponovno taloženje površinskih sedimenata. Dugotrajni eksperimenti pokazali su da posledice takvih poremećaja na sedimente mogu trajati decenijama“, navode autori.
Dodali su da bi u takvom scenariju, populacije virusa i funkcionalni moduli zajednički dubljim i površinskim sedimentima mogli bi poslužiti kao potencijalni izvor za delimičnu obnovu površinskih virusnih zajednica nakon poremećaja.
Ipak, autori upozoravaju da je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se utvrdilo kako bi rudarenje uticalo na ove viruse, njihove domaćine i ekološke funkcije koje obavljaju.
