Izbori u BiH: Kod Srba situacija najjasnija, Bošnjaci se bore između sebe a Hrvati prvi put za sebe
© AP Photo / Radivoje Pavicic
Pratite nas
Sutrašnji izbori u BiH neće odlučiti samo ko će formirati vlast, već i da li će BiH ostati zarobljena u sistemu političke reprodukcije, etničke mobilizacije i institucionalnih blokada, ili će otvoriti prostor za novu političku odgovornost, funkcionalne institucije i ubrzanje evropskog puta, smatra politikolog Anđelko Kozomara.
Opšti izbori u Bosni i Hercegovini 2026. godine održavaju se u nedelju, 4. oktobra, a reč je o desetim posleratnim opštim izborima u zemlji. U Centralni birački spisak sa pravom glasa upisano je 3.408.517 birača. Van BiH je registrovano 48.078 birača (većina glasa putem pošte, a deo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima).
Glavne bitke RS i Federacije
Građani biraju ukupno 518 nosilaca mandata među 7.028 overenih kandidata na više administrativnih nivoa: poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, poslanike u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH i skupštine 10 kantona, pPredsednika i potpredsednike Republike Srpske, kao i poslanike u Narodnoj skupštini RS.
U RS glavna bitka se vodi za funkciju predsednika RS između aktuelnog premijera Save Minića (kandidata vladajuće koalicije okupljene oko Milorada Dodika) i Branka Blanuše, predsednika SDS-a koga podržava veći deo opozicije.
U Federaciji BiH, građani direktno biraju predstavnike za entitetski parlament i kantonalne skupštine, dok se predsednik i potpredsednici FBiH biraju indirektno kroz parlament.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže da je ono što je značajno i za Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovini u celini jetee da je predizborna kampanja protekla dosta korektno, bez uvreda i zadiranja u neke porodične odnose.
Srpski član predsedništva BiH siguran
„Govorilo se isključivo o politici i političkim programima. Naravno, opozicija je kritikovala vlast, vlast se hvalila i obećavala, tako da se može reći da je predizborna kampanja protekla veoma korektno. Što se tiče samih kandidata za izbore, gotovo je izvesno da će Željka Cvijanović biti srpski član predsedništva, jer njeni protivkandidati Marinko Božović i Nebojša Vukanović nisu toliko poznati u politici, pogotovo nisu popularni čak ni u svojim sredinama,“ navodi Kozomara.
Kod Bošnjaka je, napominje naš sagovornik, komplikovaniji odnos, odnosno, vrlo je neizvesno ko bi mogao od njih da dođe u Predsedništvo BiH.
„Denis Bećirović, dosadašnji član, izgleda da stoji lošije nego što je bilo ko očekivao, ali su se isturili Bakir Izetbegović i Fahrudin Radončić kao mogući najozbiljniji kandidati da uđu u Predsedništvo BiH. Dakle, Bošnjaci će imati priliku da u nedelju do poslednjeg minuta dok su otvore na birališta zaokružuju nekog od svojih predstavnika u Predsedništvu. Kad je reč o Hrvatima gotovo izvesno da će Darjina Filipović, članica HDZ-a, biti njihov predstavnik u Predsedništvu BiH,“ ocenjuje Kozomara.
Bošnjaci razapeti između Izetbegovića i Radončića
Što se tiče izbora za predsednika Republike Srpske tu je, kako kaže Kozomara najveća borba između kandidata SNSD-a Sava Minića, i Branka Blanuše, predsedniak SDS-a.
„Oni imaju podjednake šanse i oni su i po naručenim anketama i jedne i druge strane gotovo izjednačeni u popularnosti kod birača. SNSD će neprikosnoveno biti najveća politička partija i u novim izborima, ali njeni koalicioni partneri ne stoje baš nešto ohrabrujuće pred nedeljno glasanje jer njihova predizborna kampanja, sem Ujedinjene srpske Nenada Stevandića, predsednika Skupštine, bila dosta bleda i neprimetna u široj javnosti. Dakle, tu će biti neizvesno, gotovo isti stepen neizvesnosti kao i kod izbora za predsednika Republike. Jedino što je sigurno je Željka Cvijanović, za koju čak i opozicija priznaje da će teško bilo ko da je ugrozi njenu poziciju, odnosno njene glasove za izbor za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda,“ ističe Kozomara, dodajući i da opozicija u RS dosta dobro stoji.
Hrvati izričiti i prete
Kad je reč o Hrvatima, Kozomara podseća da su oni bukvalno zapretili da će se povući iz svih institucija ako za njihovog člana budu glasali Bošnjaci.
„Protivkandidat Darijane Filipović je sadašnji šef kabineta Željka Komšića, Slaven Kovačević, i sada ako bi Bošnjaci ponovo glasali kao što su do sada glasali za Željka Komšića da bude hrvatski član predsedništva a Hrvati znamo da su tražili godinama izmene izbornog zakona, to jest da se izbor hrvatskog člana Predsedništva glasa samo u kantonima gđe su Hrvati većina. I da ta izmena zakona nije prošla u parlamentarnoj skupštini BIH. Oni su rekli da će zatražiti odmah treći entitet i isključiti se iz svih institucija Federacije i Bosni i Hercegovini, dakle neće učestvovati uopšte u radu ni Parlamenta Federacije, ni Vlade Federacije, ako budu ponovo Bošnjaci glasali za hrvatskog člana predsednica, u ovom slučaju za Slavena Kovačevića. Ono što ide na ruku Filipovićevoj je to što Bošnjaci imaju svoja četiri kandidata za izbore i oni će se zabaviti njima tako da neće verovatno prelivati glasove na hrvatskog kandidata za člana predsedništva BiH. Dakle to joj je najveća šansa da bude izabrana za ovu poziciju,“ navodi Kozomara.
Dobro za Srbe bi bilo…
Prema njegovim rečima, i za Srbe bi bilo dobro da se napokon u Predsedništvu nađe autentičan predstavnik Hrvata jer bi se time stalo na put višegodišnjem preglasavanju srpskog člana predsedništva.
„SNSD i koalicioni partneri na vlasti sa velikom nadom gledaju na izbor Darije Filipović jer su poznati dobri odnosi Dragana Čovića lidera HDZ u BiH i Milorada Dodika, i očekuje se da bi u tom slučaju prestalo jedno serijsko preglasavanje srpskog člana predstavništva u Predstavništvu. Na primer, o izboru Komisije za imenovanje za izbor istorijskih i kulturnih događaja od interesa za sva tri naroda. Očekuje se da bi to prestalo kada bi bio hrvatski član Predsedništva neko ko je zaista predstavnik hrvatskog naroda,“ smatra Kozomara.
Za različite nivoe vlasti nadmetaće se 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata.
Ovi izbori prema rečima našeg sagovornika, neće biti samo test popularnosti pojedinačnih političkih stranaka i kandidata, već i test sposobnosti bosanskohercegovačkog političkog sistema da proizvede vlast koja je sposobna da sprovodi reforme i odgovori na evropske zahteve.
