https://lat.sputnikportal.rs/20261003/evropski-paradoks-obradovali-se-niskoj-ceni-ruskog-gasa-za-srbiju-video-1203980189.html
Evropski paradoks: Obradovali se niskoj ceni ruskog gasa za Srbiju! /video/
Evropski paradoks: Obradovali se niskoj ceni ruskog gasa za Srbiju! /video/
Sputnik Srbija
Ruski Gasprom je produžio gasni aranžman sa Srbijom na još tri meseca po istim povoljnim uslovima, što znači da ćemo gas plaćati 2,7 puta manje nego što mu je... 03.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-03T16:30+0200
2026-10-03T16:30+0200
2026-10-03T16:30+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
ekonomija
rusija
gas
energetika
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/0d/1199178348_0:320:3072:2048_1920x0_80_0_0_1f1b205f2f6614df1d19f8335d36eb28.jpg
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomista, stručnjak za energetiku, Velimir Gavrilović, koji podseća da je u Srbiju u poslednjih 15 godina 56 odsto stranih direktnih investicija stiglo iz EU, pre svega zbog povoljnih uslova proizvodnje, posebno jeftine radne snage, ali i jeftinih energenata, na koje je ovde mogla da računa, prvenstveno ruskog gasa.Naša izvanredna prednostKako je to nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pre nekoliko dana saopštio tada još predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srbija će prirodni ruski gas plaćati 318 evra za hiljadu kubnih metara, za razliku od 868 evra koliko je za istu količinu iznosila tržišna cena. Dakle 2,7 puta jeftinije.„To ostaje izvanredna konkurentska prednost celokupne srpske privrede, naročito onih energetski intenzivnih grana, pa i njihovih dobavljača. Znači, nevezano od toga da li je ta kompanija koja je energetski intenzivna u domaćem ili stranom vlasništvu, to svakako pogoduje vlasnicima, menadžmentu, zaposlenima takvih kompanija. Naravno, to dalje koristi državi, zato što se iz prihoda takvih kompanija puni budžet preko raznih vrsta oporezivanja. Tako popravljate sebi spoljnotrgovinski bilans, jer dobar deo tih industrija su izvozno orijentisane“, konkretan je Gavrilović.Pored javnih komunalnih preduzeća koja se bave grejanjem, poput „Beogradskih elektrana“ koje su najveći pojedinačni potrošač prirodnog gasa u Srbiji jer troši oko 25 odsto ukupnih količina gasa koje država uveze, među velikim potrošačima u privredi su i veliki izvoznici, oni koji rade za automobilsku industriju, posebno koji proizvode gume, takođe i hemijska industrija.On ne očekuje da će se normalizacija sa snabdevanjem energentima i pogotovo njihovom cenom vratiti u normalne tokove sve dok se ne stabilizuju i ne dovedu u neku normalu politički odnosi na međunarodnom nivou. A kada će to biti niko ne može da prognozira sa kakvom-takvom izvesnošću.Stručnjak za energetiku podseća da je u odnosu na 27. februar, dan pre nego što će SAD i Izrael bombardovati Iran i započeti bliskoistočni sukob koji je doneo globalni problem sa snabdevanjem energentima, nafta danas skuplja 40 odsto. Prirodni gas je više nego duplo skuplji, a tečni prirodni gas (LNG) je još dramatično skuplji, ističe Gavrilović.Šta znači za EU investitoreU tim novim okolnostima i kada su u EU već počeli sa primenom propisa kojima se sukcesivno ukida uvoz ruskih energenata koji od iduće godine potpuno staje, a u situaciji kada im se privredni rast pogotovo Nemačke, motora razvoja EU, zasnivao upravo na jeftinim ruskim energentima, jasno je da im znači znatno jeftiniji gas u Srbiji u koju su investirali, nego što ga oni kod kuće plaćaju.Mada je Kina trenutno najveći investitor u Srbiji, od 2010. godine najviše su ulagale nemačke i italijanske kompanije. Činjenica da radna snaga u Srbiji više nije jeftina kao ranije gubi na značaju u situaciji kada bi se ona tražila na udaljenim tržištima Afrike i Azije. To bi s obzirom na situaciju sa energentima iziskivalo veće troškove transporta, njegovog osiguranja.Kakav padOn napominje da su u prethodne četiri godine energetski intenzivne grane industrije u Evropskoj uniji imale pad proizvodnje između 10 i 15 procenata, pri čemu je Nemačka u posebno lošoj situaciji gde je taj pad bio 15 odsto. Gavrilović slikovito objašnjava da to znači gubitak radnih mesta između 250 hiljada i 400 hiljada u celoj Evropskoj uniji. Od toga u nemačkoj privredi, energetski intenzivnim granama, znači proizvodnoj industriji, to je nekih oko 100 hiljada zaposlenih. Ako računate i kooperante, dobavljače tih velikih industrija, tu je onda ukupan pad u Evropskoj uniji mnogo veći, preko milion radnih mesta, napominje sagovornik Sputnjika.S obzirom na cenu energenata u Evropskoj uniji i skupu proizvodnju pitanje je hoće li EU koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner i obuhvata 58 odsto naše ukupne razmene sa svetom ona to i ostati?Tražićemo jeftinijeOdatle najviše uvozimo mašine i industrijsku opremu, vozila i transportna sredstva, elektrotehničku opremu, aprate za domaćinstvo i telekomunikacione uređaje, hemikalije i lekove, poljoprivredno-prehrambene proizvode. Da li ćemo nemačke, francuske i italijanske automobile zameniti kineskim, takođe i televizore, veš mašine i ostale kućne aparate, kao što su kineski solarni paneli preplavili Evropu umesto onih koje je sama pravila, a sada se to dešava i sa vetrogeneratorima i turbinama?Uprkos tome što je EU ove godine mnogo više uvozila ruski LNG nego što je predvidela, u čemu su prednjačili Francuska, Mađarska i Belgija koja je u junu povećala uvoz 27 posto i postala njegov najveći kupac među zemljama EU, stručnjak za energetiku je vrlo sumnjičav da će se u pristupu EU rešavanju problema koje imaju sa energentima bilo šta skoro promeniti.U Briselu tankiNajnoviji poziv evropskog komesara za energetiku Dana Jorgensena članicama EU da pozovu stanovništvo na štednju struje i grejanja u vreme najveće potrošnje , na gašenje ulične rasvete i slične apele Gavrilović smatra neozbiljnim, baš onakvim kave su, smatra on, brisleske institucije odnosno ljudi koji ih reprezentuju već godinama. Prilično su, kako kaže, „tanki“ po svim osnovama, pa njihove izjave ne treba uzimati tako ozbiljno.„Šta mogu da urade? Ne verujem da će išta menjati što se tiče političkog, pa onda i energetskog kursa u tim najbitnijim državama Evropske unije dok god je sadašnji establišment na vlasti, zato što oni prosto prate taj neki ideološki obrazac koji su sebi zacrtali. To znači samoizolacija od ruskih energenata i dalje pokušavanje sa nekim alternativama koje su manjkave i ne mogu da zadovolje“, istakao je Gavrilović u emisiji Energija Sputnjika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija – ekonomija, ekonomija, rusija, gas, energetika, energija sputnjika, analize i mišljenja
srbija – ekonomija, ekonomija, rusija, gas, energetika, energija sputnjika, analize i mišljenja
Evropski paradoks: Obradovali se niskoj ceni ruskog gasa za Srbiju! /video/
Ruski Gasprom je produžio gasni aranžman sa Srbijom na još tri meseca po istim povoljnim uslovima, što znači da ćemo gas plaćati 2,7 puta manje nego što mu je trenutno tržišna cena. Tome su se osim naše privrede i građana, kako god to paradoksalno zvučalo, obradovali i u EU, iako se sama odrekla jeftinih ruskih energenata.
Na to je u emisiji Energija Sputnjika ukazao ekonomista, stručnjak za energetiku, Velimir Gavrilović, koji podseća da je u Srbiju u poslednjih 15 godina 56 odsto stranih direktnih investicija stiglo iz EU, pre svega zbog povoljnih uslova proizvodnje, posebno jeftine radne snage, ali i jeftinih energenata, na koje je ovde mogla da računa, prvenstveno ruskog gasa.
Kako je to nakon telefonskog razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom pre nekoliko dana saopštio tada još predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srbija će prirodni ruski gas plaćati 318 evra za hiljadu kubnih metara, za razliku od 868 evra koliko je za istu količinu iznosila tržišna cena. Dakle 2,7 puta jeftinije.
„To ostaje izvanredna konkurentska prednost celokupne srpske privrede, naročito onih energetski intenzivnih grana, pa i njihovih dobavljača. Znači, nevezano od toga da li je ta kompanija koja je energetski intenzivna u domaćem ili stranom vlasništvu, to svakako pogoduje vlasnicima, menadžmentu, zaposlenima takvih kompanija. Naravno, to dalje koristi državi, zato što se iz prihoda takvih kompanija puni budžet preko raznih vrsta oporezivanja. Tako popravljate sebi spoljnotrgovinski bilans, jer dobar deo tih industrija su izvozno orijentisane“, konkretan je Gavrilović.
Pored javnih komunalnih preduzeća koja se bave grejanjem, poput „Beogradskih elektrana“ koje su najveći pojedinačni potrošač prirodnog gasa u Srbiji jer troši oko 25 odsto ukupnih količina gasa koje država uveze, među velikim potrošačima u privredi su i veliki izvoznici, oni koji rade za automobilsku industriju, posebno koji proizvode gume, takođe i hemijska industrija.
„Kada pogledate ukupan izvoz Srbije, on je bio 33 milijarde evra prošle godine, ove energetski intenzivne, a i manje intenzivne, ali recimo dosta spoljnotrgovinski orijentisane kompanije čine oko 15 procenata tog ukupnog izvoza. One najviše uživaju blagodeti niskih cena energenata, prvenstveno prirodnog gasa u Srbiji“, kaže sagovornik Sputnjika.
On ne očekuje da će se normalizacija sa snabdevanjem energentima i pogotovo njihovom cenom vratiti u normalne tokove sve dok se ne stabilizuju i ne dovedu u neku normalu politički odnosi na međunarodnom nivou. A kada će to biti niko ne može da prognozira sa kakvom-takvom izvesnošću.
Stručnjak za energetiku podseća da je u odnosu na 27. februar, dan pre nego što će SAD i Izrael bombardovati Iran i započeti bliskoistočni sukob koji je doneo globalni problem sa snabdevanjem energentima, nafta danas skuplja 40 odsto. Prirodni gas je više nego duplo skuplji, a tečni prirodni gas (LNG) je još dramatično skuplji, ističe Gavrilović.
Šta znači za EU investitore
U tim novim okolnostima i kada su u EU već počeli sa primenom propisa kojima se sukcesivno ukida uvoz ruskih energenata koji od iduće godine potpuno staje, a u situaciji kada im se privredni rast pogotovo Nemačke, motora razvoja EU, zasnivao upravo na jeftinim ruskim energentima, jasno je da im znači znatno jeftiniji gas u Srbiji u koju su investirali, nego što ga oni kod kuće plaćaju.
Mada je Kina trenutno najveći investitor u Srbiji, od 2010. godine najviše su ulagale nemačke i italijanske kompanije. Činjenica da radna snaga u Srbiji više nije jeftina kao ranije gubi na značaju u situaciji kada bi se ona tražila na udaljenim tržištima Afrike i Azije. To bi s obzirom na situaciju sa energentima iziskivalo veće troškove transporta, njegovog osiguranja.
„Ako se sve ovo nastavi kako mi očekujemo i nadamo se sa Ruskom Federacijom, sa Gaspromom, sa cenom prirodnog gasa, Srbija to i dalje može da koristi za privlačenje novih stranih investicija u te neke energetski intenzivne grane“, optimističan je naš sagovornik.
On napominje da su u prethodne četiri godine energetski intenzivne grane industrije u Evropskoj uniji imale pad proizvodnje između 10 i 15 procenata, pri čemu je Nemačka u posebno lošoj situaciji gde je taj pad bio 15 odsto. Gavrilović slikovito objašnjava da to znači gubitak radnih mesta između 250 hiljada i 400 hiljada u celoj Evropskoj uniji. Od toga u nemačkoj privredi, energetski intenzivnim granama, znači proizvodnoj industriji, to je nekih oko 100 hiljada zaposlenih. Ako računate i kooperante, dobavljače tih velikih industrija, tu je onda ukupan pad u Evropskoj uniji mnogo veći, preko milion radnih mesta, napominje sagovornik Sputnjika.
S obzirom na cenu energenata u Evropskoj uniji i skupu proizvodnju pitanje je hoće li EU koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner i obuhvata 58 odsto naše ukupne razmene sa svetom ona to i ostati?
Odatle najviše uvozimo mašine i industrijsku opremu, vozila i transportna sredstva, elektrotehničku opremu, aprate za domaćinstvo i telekomunikacione uređaje, hemikalije i lekove, poljoprivredno-prehrambene proizvode. Da li ćemo nemačke, francuske i italijanske automobile zameniti kineskim, takođe i televizore, veš mašine i ostale kućne aparate, kao što su kineski solarni paneli preplavili Evropu umesto onih koje je sama pravila, a sada se to dešava i sa vetrogeneratorima i turbinama?
„Svako za sebe gleda da prođe najpovoljnije uz zadovoljavajući kvalitet. Tako da će, kada sve to saberemo na nivou nacionalne ekonomije, ako govorimo o Srbiji, efekat biti upravo takav. Ukoliko robe i usluge koje se proizvode u Evropskoj uniji poskupljuju zbog ovih visokih cena energenata i drugih nekih razloga, naravno da će naša tražnja za tim robom i uslugama padati, i mi ćemo tražiti alternative“, nema dilemu Gavrilović.
Uprkos tome što je EU ove godine mnogo više uvozila ruski LNG nego što je predvidela, u čemu su prednjačili Francuska, Mađarska i Belgija koja je u junu povećala uvoz 27 posto i postala njegov najveći kupac među zemljama EU, stručnjak za energetiku je vrlo sumnjičav da će se u pristupu EU rešavanju problema koje imaju sa energentima bilo šta skoro promeniti.
Najnoviji poziv evropskog komesara za energetiku Dana Jorgensena članicama EU da pozovu stanovništvo na štednju struje i grejanja u vreme najveće potrošnje , na gašenje ulične rasvete i slične apele Gavrilović smatra neozbiljnim, baš onakvim kave su, smatra on, brisleske institucije odnosno ljudi koji ih reprezentuju već godinama. Prilično su, kako kaže, „tanki“ po svim osnovama, pa njihove izjave ne treba uzimati tako ozbiljno.
„Šta mogu da urade? Ne verujem da će išta menjati što se tiče političkog, pa onda i energetskog kursa u tim najbitnijim državama Evropske unije dok god je sadašnji establišment na vlasti, zato što oni prosto prate taj neki ideološki obrazac koji su sebi zacrtali. To znači samoizolacija od ruskih energenata i dalje pokušavanje sa nekim alternativama koje su manjkave i ne mogu da zadovolje“, istakao je Gavrilović u emisiji Energija Sputnjika.
