https://lat.sputnikportal.rs/20261002/nuklearna-groznica-trese-balticke-zemlje----obmanjuju-sami-sebe-rusija-olivera-ikodinovic-1203935088.html
Nuklearna groznica trese baltičke zemlje - obmanjuju sami sebe
Nuklearna groznica trese baltičke zemlje - obmanjuju sami sebe
Sputnik Srbija
Eventualno razmeštanje nuklearnog oružja u baltičkim zemljama moglo bi da dodatno zaoštri odnose Rusije i NATO-a, poveća rizik od eskalacije i pokrene novu trku... 02.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-02T20:49+0200
2026-10-02T20:49+0200
2026-10-02T20:49+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
svet
svet – politika
baltičke zemlje
letonija
litvanija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1e/1191948160_0:0:2001:1125_1920x0_80_0_0_f574f153ecdfa6fa8ce1dbf95fd7c37f.jpg
On je to izjavio povodom „nuklearne groznice“ koja trese tri baltičke zemlje, Letoniju, Litvaniju i Estoniju, dok Kremlj ocenjuje da države koje razmeštaju nuklearno oružje u blizini ruskih granica obmanjuju same sebe, jer „to vodi ka eskalaciji, a ne ka bezbednosti“.Odgovarajući na pitanje koliko je realno da NATO razmesti nuklearno oružje u nekoj od baltičkih zemalja, Golovatjuk smatra da je u ovom trenutku to teško reći, jer će to pre svega zavisiti od daljeg razvoja odnosa Rusije i NATO-a, kao i od politike budućeg rukovodstva Alijanse.Ekspert upozorava da bi eventualno razmeštanje nuklearnog oružja u baltičkim zemljama predstavljalo direktnu pretnju ruskoj bezbednosti, dodatno bi zaoštrilo odnose Moskve i NATO-a i moglo da izazove oštar odgovor ruske vojske.Upozorenje dolazi nakon što su lideri Letonije, Litvanije i Estonije izrazili spremnost da razmotre mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na teritoriji svojih država.Letonski predsednik Edgars Rinkevičs poručuje da je njegova zemlja spremna, ukoliko NATO donese kolektivnu odluku, da prihvati razmeštanje nuklearnog oružja, podsećajući da u zakonima zemlje nema pravnih prepreka za raspoređivanje nuklearnog oružja, dok je Litvanija je napravila značajan korak ka ukidanju ustavne zabrane razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Sejm je 22. septembra podržao predlog da se iz Ustava potpuno izbriše član 137, prema kojem na teritoriji Litvanije ne mogu da se nalaze oružje za masovno uništenje i strane vojne baze.Za promenu je glasalo 99 poslanika, 13 je bilo protiv, dok je pet bilo uzdržano.To, međutim, još ne znači da je zabrana ukinuta niti da je donesena odluka da se nuklearno oružje zaista rasporedi u Litvaniji.Za promenu Ustava potrebna su još dva glasanja, sa najmanje tri meseca razmaka između njih. Na svakom je neophodno najmanje 94 od ukupno 141 poslanika.Samoubilački potezOdluka litvanskog Sejma da pokrene proces ukidanja ustavne zabrane razmeštanja oružja za masovno uništenje i stranih vojnih baza predstavlja značajnu promenu dosadašnje bezbednosne politike zemlje.Iako to ne znači da će nuklearno oružje automatski biti raspoređeno na teritoriji te zemlje ovaj potez mogao bi da otvori prostor za nove oblike vojnog prisustva NATO-a u Litvaniji i dodatno pojača tenzije sa Rusijom u baltičkom regionu.Viljnus ovim potezom uklanja pravne prepreke za eventualni tranzit i privremeno baziranje stranih snaga, vojne opreme i naoružanja, kao i za korišćenje vojne infrastrukture u kriznim situacijama. U slučaju vojne krize, ta mogućnost mogla bi da bude značajnija od formalnih odluka koje bi NATO naknadno donosio.Viljnus ovu promenu obrazlaže potrebom da se zakonodavstvo prilagodi novim bezbednosnim okolnostima i ulozi Litvanije kao istočne članice NATO-a, dok ruski eksperti upozoravaju da bi razmeštanje nuklearnog oružja usmerenog prema Rusiji na teritoriji neke od baltičkih zemalja moglo da dovede do toga da i ta teritorija bude uvrštena među mete ruskog nuklearnog arsenala.Ekspert objašnjava da baltičke zemlje, čak i u slučaju razmeštanja nuklearnog oružja na njihovoj teritoriji, ne bi imale kontrolu nad tim naoružanjem. Odluku o njegovoj upotrebi donosila bi isključivo nuklearna zemlja koja poseduje to oružje, a ne država na čijoj teritoriji je ono raspoređeno.Golovatjuk smatra da bi i sama najava mogućeg razmeštanja nuklearnog oružja u baltičkim zemljama mogla da pokrene novu trku u naoružanju između NATO-a i Rusije, navodeći kao primer iskustvo iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, tokom Hladnog rata.Ruski eksperti zaključuju da odluka Litvanije da omogući razmeštanje nuklearnog oružja predstavlja „samoubilački potez“ koji bi dodatno zaoštrio sukob sa Rusijom, uz rizik da Litvanija postane potencijalna meta ruskog udara.
https://lat.sputnikportal.rs/20260929/tajni-bunker-mrtva-ruka-i-novo-rusko-nuklearno-oruzje-sta-stoji-iza-price-sa-urala-olivera-ikodinovic-1203865431.html
baltičke zemlje
letonija
litvanija
estonija
francuska
sad
velika britanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, baltičke zemlje, letonija, litvanija, estonija, nuklearno oružje, nato, francuska, sad, velika britanija
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, svet, svet – politika, baltičke zemlje, letonija, litvanija, estonija, nuklearno oružje, nato, francuska, sad, velika britanija
Nuklearna groznica trese baltičke zemlje - obmanjuju sami sebe
Eventualno razmeštanje nuklearnog oružja u baltičkim zemljama moglo bi da dodatno zaoštri odnose Rusije i NATO-a, poveća rizik od eskalacije i pokrene novu trku u naoružanju, upozorava ruski vojni ekspert Andrej Golovatjuk, ocenjujući da bi takav potez imao ozbiljne posledice po bezbednost kontinenta.
On je to izjavio povodom „nuklearne groznice“ koja trese tri baltičke zemlje, Letoniju, Litvaniju i Estoniju, dok
Kremlj ocenjuje da države koje razmeštaju nuklearno oružje u blizini ruskih granica obmanjuju same sebe, jer
„to vodi ka eskalaciji, a ne ka bezbednosti
“.
Odgovarajući na pitanje koliko je realno da NATO razmesti nuklearno oružje u nekoj od baltičkih zemalja, Golovatjuk smatra da je u ovom trenutku to teško reći, jer će to pre svega zavisiti od daljeg razvoja odnosa Rusije i NATO-a, kao i od politike budućeg rukovodstva Alijanse.
„Razmeštanje nuklearnog oružja je veoma dugotrajan proces i on zahteva veoma dugu pripremu. Prema tome, sve će zavisiti od toga kako će se situacija dalje razvijati“, dodao je on.
Ekspert upozorava da bi eventualno razmeštanje nuklearnog oružja u baltičkim zemljama predstavljalo direktnu pretnju ruskoj bezbednosti, dodatno bi zaoštrilo odnose Moskve i NATO-a i moglo da izazove oštar odgovor ruske vojske.
Upozorenje dolazi nakon što su lideri Letonije, Litvanije i Estonije izrazili spremnost da razmotre mogućnost razmeštanja nuklearnog oružja na teritoriji svojih država.
Letonski predsednik Edgars Rinkevičs poručuje da je njegova zemlja spremna, ukoliko NATO donese kolektivnu odluku, da prihvati razmeštanje nuklearnog oružja, podsećajući da u zakonima zemlje nema pravnih prepreka za raspoređivanje nuklearnog oružja, dok je Litvanija je napravila značajan korak ka ukidanju ustavne zabrane razmeštanja nuklearnog oružja na svojoj teritoriji. Sejm je 22. septembra podržao predlog da se iz Ustava potpuno izbriše član 137, prema kojem na teritoriji Litvanije ne mogu da se nalaze oružje za masovno uništenje i strane vojne baze.
Za promenu je glasalo 99 poslanika, 13 je bilo protiv, dok je pet bilo uzdržano.
To, međutim, još ne znači da je zabrana ukinuta niti da je donesena odluka da se nuklearno oružje zaista rasporedi u Litvaniji.
Za promenu Ustava potrebna su još dva glasanja, sa najmanje tri meseca razmaka između njih. Na svakom je neophodno najmanje 94 od ukupno 141 poslanika.
Odluka litvanskog Sejma da pokrene proces ukidanja ustavne zabrane razmeštanja oružja za masovno uništenje i stranih vojnih baza predstavlja značajnu promenu dosadašnje bezbednosne politike zemlje.
Iako to ne znači da će nuklearno oružje automatski biti raspoređeno na teritoriji te zemlje ovaj potez mogao bi da otvori prostor za nove oblike vojnog prisustva NATO-a u Litvaniji i dodatno pojača tenzije sa Rusijom u baltičkom regionu.
Viljnus ovim potezom uklanja pravne prepreke za eventualni tranzit i privremeno baziranje stranih snaga, vojne opreme i naoružanja, kao i za korišćenje vojne infrastrukture u kriznim situacijama. U slučaju vojne krize, ta mogućnost mogla bi da bude značajnija od formalnih odluka koje bi NATO naknadno donosio.
Viljnus ovu promenu obrazlaže potrebom da se zakonodavstvo prilagodi novim bezbednosnim okolnostima i ulozi Litvanije kao istočne članice NATO-a, dok ruski eksperti upozoravaju da bi razmeštanje nuklearnog oružja usmerenog prema Rusiji na teritoriji neke od baltičkih zemalja moglo da dovede do toga da i ta teritorija bude uvrštena među mete ruskog nuklearnog arsenala.
„U Evropi trenutno samo dve zemlje poseduju nuklearno oružje, a to su Francuska i Engleska. Pri tome, obe su članice NATO-a. Dakle, samo te dve zemlje, kao i, naravno, Sjedinjene Američke Države mogu to oružje da rasporede. Zato treba videti koja bi od tih zemalja mogla da rasporedi oružje i, shodno tome, treba, pre svega, delovati diplomatskim putem kako bi se sprečilo razmeštanje tog nuklearnog oružja. Postoji sistem protivteža, postoje različiti instrumenti ekonomskog uticaja kako bi se izvršio pritisak na tu zemlju i kako bi se sprečile isporuke nuklearnog oružja baltičkim zemljama“, ocenjuje Golovatjuk.
Ekspert objašnjava da baltičke zemlje, čak i
u slučaju razmeštanja nuklearnog oružja na njihovoj teritoriji, ne bi imale kontrolu nad tim naoružanjem. Odluku o njegovoj upotrebi donosila bi isključivo
nuklearna zemlja koja poseduje to oružje, a ne država na čijoj teritoriji je ono raspoređeno.
Golovatjuk smatra da bi i sama najava mogućeg razmeštanja nuklearnog oružja u baltičkim zemljama mogla da pokrene novu trku u naoružanju između NATO-a i Rusije, navodeći kao primer iskustvo iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, tokom Hladnog rata.
Ruski eksperti zaključuju da odluka Litvanije da omogući razmeštanje nuklearnog oružja predstavlja „samoubilački potez“ koji bi dodatno zaoštrio sukob sa Rusijom, uz rizik da Litvanija postane potencijalna meta ruskog udara.
