Putin: Rusiju su namerno uvukli u ukrajinski sukob, nismo ga mi započeli /video/
18:01 01.10.2026 (Osveženo: 19:01 01.10.2026)
© Sputnik / Kristina Solovyova
/ Pratite nas
Istina o Ukrajini je da rat nije započela Rusija, već da je rat vođen protiv nje, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin tokom plenarne sednice Diskusionog kluba „Valdaj“.
„Naravno, svestan sam da se u delu stručne javnosti postavlja pitanje: Rusija govori o miru, a sama je započela rat. Pa, o tome sam govorio mnogo puta, ali ću na ovakvom skupu ponoviti: gde je istina? Istina je da mi nismo želeli niti započeli rat, već je rat vođen protiv nas”, naglasio je predsednik.
Kako je naveo ruski lider, nije bilo potrebe da se Ukrajina pretvara u „anti-Rusiju”.
„Nije trebalo da NATO započne vojno osvajanje naših istorijskih teritorija u interesu same te organizacije i da tamo planira svoje baze“, nastavio je Putin.
„Nije trebalo podsticati radikale u Kijevu na državni prevrat, a zatim tako stvoreni nezakoniti, u suštini, režim snabdevati najrazličitijim ofanzivnim naoružanjem. Nije trebalo praviti planove za organizovanje koncentracionih logora za stanovnike Donbasa i Krima. Nije trebalo tenkovima vršiti pritisak, zasipati raketama, gađati iz aviona i žive spaljivati nenaoružane ljude. Samo zato što su po nacionalnosti i duhu Rusi. Ima još mnogo takvih ‘nije trebalo’,“ precizirao je Putin.
Zemlja je bila prinuđena da na očiglednu agresiju odgovori i zaštiti sebe sa oružjem u rukama, istakao je Putin, dodajući da je Rusija namerno uvučena u ukrajinski sukob.
Rusofobična ideologija u Ukrajini
Zapad nije smeo da od rusofobije, ugnjetavanja i ubijanja ruskog naroda, kao i uništavanja Rusije, napravi državnu ideologiju u Ukrajini, ukazao je Putin.
„Nema potrebe da se od rusofobije, ugnjetavanja i ubijanja ruskog naroda i uništavanja Rusije pravi državna ideologija, niti da se postavlja cilj nanošenja strateškog poraza Rusiji”, naglasio je Putin.
Nanošenje strateškog poraza
Rusija pamti da su njeni protivnici na Zapadu postavili cilj da joj nanesu strateški poraz, podsetio je Putin.
„Upravo tako je i rečeno, na kraju krajeva, niko to nije zaboravio. Mi, u svakom slučaju, nismo“, kazao je Putin.
Ruski predsednik pozvao je na zajedničke napore u pronalaženju izlaza iz ukrajinskog sukoba.
„Kao što sam već rekao u svojim javnim obraćanjima, hajde da živimo u prijateljstvu i zajedno radimo na tome kako da to postignemo”, rekao je Putin tokom sednice, govoreći o rešavanju ukrajinskog sukoba.
Janukovič bio spreman za EU, ali protiv NATO-a
Viktor Janukovič je kao predsednik Ukrajine bio za ulazak zemlje u Evropsku uniju, ali protiv njenog pristupanja NATO-u, a zatim je smenjen sa vlasti, podsetio je Putin.
„Sa vlasti je smenjen čovek (Janukovič) koji je, zapravo, bio za ulazak u Evropsku uniju, ali je bio protiv ulaska Ukrajine u NATO. Smenili su ga sa vlasti, i onda je sve krenulo“, dodao je Putin.
Građani Ukrajine su možda imali sve razloge da kažu da Janukovič ne treba da bude predsednik zemlje, a on je pristao na održavanje novih izbora, napomenuo je Putin.
„Janukovič je bio predsednik. Sada neću davati ocenu o njemu. Verovatno su ljudi, građani Ukrajine, imali sve razloge da kažu da on ne treba da bude predsednik. On se, međutim, sa svim složio, pristao je na nove, i to prevremene izbore“, prisetio se ruski lider.
Predsednik Rusije ispričao je takođe da je evropske kolege pitao zbog čega je došlo do državnog prevrata u Ukrajini, a da je kao odgovor čuo: „Tako se dogodilo“.
„Bilo je očigledno da Janukovič gubi vlast na sledećim, tim pre prevremenim izborima. ‘A zašto ste to uradili?’ – ‘Pa, tako se dogodilo’“, ispričao je Putin.
Ukrajina ne može da postoji bez strane pomoći
Ukrajina ne može da postoji samostalno, njome se upravlja spolja i ona gubi elemente državnosti, naveo je ruski predsednik.
„Po mom mišljenju, to je očigledna stvar, njome se upravlja spolja“, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, izvođenje udara Ukrajine duboko u teritoriji Rusije nije moguće bez svemirskog izviđanja i tehničke pomoći Zapada.
„Prilikom izvođenja udara duboko u teritoriji Rusije, za Oružane snage Ukrajine ništa ne bi moglo da se odvija tako glatko bez svemirskog izviđanja i tehničke pomoći zapadnih stručnjaka“, kazao je Putin.
O izvorima snabdevanja Ukrajine oružjem
Rusija prati izvore snabdevanja Ukrajine oružjem, ali to ne znači da zemlja namerava da u bliskoj budućnosti izvede napade na objekte koji su u to uključeni, napomenuo je Putin.
„Ne kažem da planiramo da sutra izvedemo napade na teritoriju ili objekte zemalja koje isporučuju oružje Ukrajini. Međutim, to je pretnja koju moramo jasno razumeti, proceniti i imati na umu. I, naravno, Oružane snage Rusije i vojna obaveštajna služba moraju znati odakle te pretnje dolaze. Mi to pažljivo pratimo”, rekao je Putin.
Metalurška industrija Ukrajine uništena je kao posledica ruskih uzvratnih udara, precizirao je on.
„Oni (Oružane snage Ukrajine) su počeli da gađaju rafinerije nafte i otvoreno objavili svoj cilj: da nanesu štetu našoj ekonomiji. Da li su postigli taj cilj? Delimično, jer smo, prema našim procenama, izgubili oko 1 odsto BDP-a. Pa, usledio je odgovor istom merom: počeli smo da gađamo postrojenja koja su od vitalnog značaja za njihovu ekonomiju. Mi ovo nismo započeli; sada, prema njihovom sopstvenom priznanju, oni praktično više nemaju metaluršku industriju”, podvukao je Putin.
Kijev je izveo napade na plovila koja prevoze civilni teret u Crnom moru, oštetivši više od 100 brodova, dodao je Putin.
„Kijevske vlasti su počele da napadaju naše tankere i druge brodove koji prevoze, ili su prevozili, naš civilni teret. U prvih deset dana onesposobili su 40 naših brodova. A kasnije, tokom čitavog tog perioda, oštetili su više od 100. Pa, mi smo počeli da uzvraćamo”, objasnio je ruski lider.
„Sada sa svih strana čujemo pozive: hajde da to zaustavimo. A oni su ti koji su počeli. ’Evo ti, fašisto, granata od sovjetskog vojnika’, a sada im se to ne sviđa”, rekao je Putin, komentarišući odgovore na napade kijevskog režima na ruske civilne brodove.
O agresiji kolektivnog Zapada
Niko na Zapadu ne želi da prizna pravi razlog zbog kojeg je sukob u Ukrajini prerastao u vruću fazu, primetio je Putin.
Putin je podsetio da je Rusija priznala Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku nakon osam godina, kada je postalo jasno da je situacija postala neodrživa, i da je sa njima mogla da zaključi sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći.
Naglasio je da time nije prekršeno međunarodno pravo, kao ni pružanjem pomoći Rusije tim republikama nakon njihovog zahteva. Šef države je takođe napomenuo da je taj redosled događaja i logiku objasnio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija tokom njegove posete Moskvi, ali je ovaj ostao pri svom prvobitnom stavu.
„I niko ne želi da razmišlja o tome kako smo došli do ove, sasvim vruće faze. Ne, zapravo, svi razmišljaju o tome. Svi to savršeno dobro razumeju. Jednostavno ne žele to da priznaju”, istakao je Putin, govoreći o stavu Zapada prema uzrocima ukrajinskog sukoba.
Događaji u Ukrajini predstavljaju agresiju kolektivnog Zapada, sprovedenu preko kijevskog režima, dodao je Putin.
„Želim još jednom da naglasim da su događaji u Ukrajini takođe čin agresije kolektivnog Zapada na Rusiju, iako sproveden preko ukrajinskog nacionalističkog režima”, objasnio je on.
Moskva se zalaže za mirno rešenje ukrajinskog sukoba
Rusija se protivi svakom obliku agresije i zalaže se za mirno rešavanje svih pitanja, poručio je Putin.
„Što se tiče agresije, već sam govorio o tome i sasvim jasno nagovestio, ali želim još jednom da naglasim: događaji u Ukrajini takođe predstavljaju agresiju kolektivnog Zapada na Rusiju, iako je sprovodi ukrajinski nacionalistički režim. I to je agresija. A mi se protivimo svakoj agresiji. Zalažemo se za mirno rešavanje svih pitanja, putem pregovora”, zaključio je Putin.
„Valdaj“ predstavlja jednu od vodećih svetskih platformi za interakciju između ruske i međunarodne intelektualne i političke elite.
Pogledajte i:
