https://lat.sputnikportal.rs/20261001/necemo-samo-brod-hrvatski-ministar-ispostavio-racun-za-ulazak-crne-gore-u-eu-1203951490.html
„Nećemo samo brod“: Hrvatski ministar ispostavio račun za ulazak Crne Gore u EU
„Nećemo samo brod“: Hrvatski ministar ispostavio račun za ulazak Crne Gore u EU
Sputnik Srbija
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je u Podgorici da brod "Jadran" nije jedina imovina koju Hrvatska traži nazad od Crne... 01.10.2026, Sputnik Srbija
2026-10-01T20:16+0200
2026-10-01T20:16+0200
2026-10-01T20:16+0200
region
region
region – politika
politika
hrvatska
crna gora
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/01/1203951715_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_01d830a7882deb4a1db7ae8f0cca2ff7.jpg
Grlić Radman je rekao da Hrvatska ima dokumentaciju koja opravdava njihove zahteve, ustvrdivši da zvanični Zagreb ne usporava pretpristupni proces Crne Gore, već da se svakom poglavlju mora pristupiti pažljivo i precizno utvrditi da li su ispunjena.Što se tiče broda "Jadran", Grlić Radman je kazao da je to pitanje postalo u Crnoj Gori na neki način lajt motiv, ali da nije samo brod problem, već i druga imovina.Kako je objasnio, to je utvrđeno 1991. godine, i tačno znaju čime su raspolagali, na dan 31. maja 1990. godine u Hrvatskoj."Imali ste negde otprilike oko 207 tih plovila, a 30-ak ste imali u Crnoj Gori. I sad imate godinu kasnije gde je sve obrnuto. Znači, 207 u Crnoj Gori, a 30-ak u Hrvatskoj. Dakle, mi imamo te podatke i to je naša pozicija, ne treba da skupljamo nikakve potpise", kazao je Grlić Radman.Govoreći o nekim poglavljima i njihovom stopiranju, hrvatski ministar objašnjava da ona poglavlja koja su zahtevala posebnu pažnju ne mogu se samo tako zatvarati, jer postoje nekakvi geopolitički razlozi."Tu se mora precizno videti o čemu se radi. A i kod 14. poglavlja treba utvrditi prave razloge. Nije stvar u tome da se poglavlje zatvori ili ne zatvori, nego treba ga dobro proučiti. To je naša preporuka i drugima. Jer imam osećaj da se nekako prebrzo zatvaraju ta poglavlja. Mi nemamo otvorena pitanja, nego imamo pitanja vladavine prava. Temeljna pitanja, vrednosna pitanja, koja su pitanja Evropske unije, same zajednice vrednosti. Dakle, ovde se radi o tome da se nešto mora ipak isporučiti", rekao je Grlić Radman, prenosi RTCG.Svaka država, kako navodi, shodno svojim razlozima, može argumentovano i suvereno dati svoje mišljenje vezano za određeno poglavlje.Pogledajte i:
hrvatska
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, politika, hrvatska, crna gora
region, region – politika, politika, hrvatska, crna gora
„Nećemo samo brod“: Hrvatski ministar ispostavio račun za ulazak Crne Gore u EU
Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je u Podgorici da brod "Jadran" nije jedina imovina koju Hrvatska traži nazad od Crne Gore, već je reč o svojini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara.
Grlić Radman je rekao da Hrvatska ima dokumentaciju koja opravdava njihove zahteve, ustvrdivši da zvanični Zagreb ne usporava pretpristupni proces Crne Gore, već da se svakom poglavlju mora pristupiti pažljivo i precizno utvrditi da li su ispunjena.
Što se tiče broda "Jadran", Grlić Radman je kazao da je to pitanje postalo u Crnoj Gori na neki način lajt motiv, ali da nije samo brod problem, već i druga imovina.
"A gde je sva ona imovina koja je oteta, koja je prodata ili data nekome? Pa to je vojna sukcesija koja je dokumentovana. Mi imamo interaktivne mape, dokumente koji mogu to utvrditi. Jedno su političke izjave, a drugo ono čime raspolažemo. I znamo kada je, u kom trenutku otišlo u Crnu Goru. Nestalo je dosta plovila pod okriljem noći, recimo jedna podmornica našla je put preko jedne države u jednu drugu državu, vojna bolnica i tako dalje. Mi imamo to sve zapisano i radi se o imovini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara", kazao je Grlić Radman.
Kako je objasnio, to je utvrđeno 1991. godine, i tačno znaju čime su raspolagali, na dan 31. maja 1990. godine u Hrvatskoj.
"Imali ste negde otprilike oko 207 tih plovila, a 30-ak ste imali u Crnoj Gori. I sad imate godinu kasnije gde je sve obrnuto. Znači, 207 u Crnoj Gori, a 30-ak u Hrvatskoj. Dakle, mi imamo te podatke i to je naša pozicija, ne treba da skupljamo nikakve potpise", kazao je Grlić Radman.
Govoreći o nekim poglavljima i njihovom stopiranju, hrvatski ministar objašnjava da ona poglavlja koja su zahtevala posebnu pažnju ne mogu se samo tako zatvarati, jer postoje nekakvi geopolitički razlozi.
"Tu se mora precizno videti o čemu se radi. A i kod 14. poglavlja treba utvrditi prave razloge. Nije stvar u tome da se poglavlje zatvori ili ne zatvori, nego treba ga dobro proučiti. To je naša preporuka i drugima. Jer imam osećaj da se nekako prebrzo zatvaraju ta poglavlja. Mi nemamo otvorena pitanja, nego imamo pitanja vladavine prava. Temeljna pitanja, vrednosna pitanja, koja su pitanja Evropske unije, same zajednice vrednosti. Dakle, ovde se radi o tome da se nešto mora ipak isporučiti", rekao je Grlić Radman, prenosi RTCG.
Svaka država, kako navodi, shodno svojim razlozima, može argumentovano i suvereno dati svoje mišljenje vezano za određeno poglavlje.
