Kurti hoće da uđe u Skupštinu Srbije
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Činjenica da Aljbin Kurti stoji iza ujedinjene albanske koalicije koja će nastupati na parlamentarnim izborima u Srbiji i već ispostavljenog zahteva da Albanci dobiju pet zagarantovanih mesta u srpskom parlamentu navodi na pomisao da sve to može da utiče na funkcionisanje institucija u postizbornom procesu, kaže politikolog Nikola Perišić.
Osam albanskih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe pod okriljem Aljbina Kurtija postigli su dogovor da na izbore u Srbiji raspisane za 25. oktobar, idu na jednoj listi „Albanska koalicija“.
A jedan od zahteva, kako je rekao Kurti, biće da se Albancima da pet zagarantovanih mesta u Parlamentu Srbije po modelu po kome su Srbi zastupljeni u kosovskom parlamentu sa deset mesta.
Albanci ujedinjeni
Politikolog Nikola Perišić kaže da je u neku ruku činjenica da sve albanske partije izađu na izbore u Srbiji dobra poruka ali je u isto vreme i opasna jer je doneta odlukom Kurtija.
„Pozitivno je što će faktički sve albanske političke stranke priznati legitimitet samog izbornog procesa koji će uslediti u Srbiji, s obzirom na to da smo imali primer Demokratske partije Albanaca koja je dugi niz godina bojkotovala izbore i nije priznavala ni Srbiju kao državu. Ono što zabrinjava jeste da je faktički Kurti taj koji je sastavio tu listu i spojio te političke opcije, što znači da će najverovatnije na neki način biti odgovorne i njemu za svoje političko delovanje, a znamo kako se ophodio prema Srbima. Iz tog razloga treba biti oprezan, jer na žalost moguće je da uslede i neke i negativne aktivnosti u postizbornom periodu od ovih političkih opcija,“ upozorava Perišić.
To što Albanci, dodaje on, traže zagarantovani broj za nacionalnu manjinu, u srpskom parlamentu to teško da mogu da dobiju.
Neadekvatni zahtevi
„To jeste jedan od načina afirmativnih mera prema političkim opcijama nacionalnih manjina u Evropi u državama u kojima tako funkcioniše izborni sistem. U Srbiji je to drugačije kreirano kada su u pitanju afirmativne mere i za nacionalne manjine važi tzv. prirodni prag za stranke nacionalnih manjina, što znači da otprilike negde sa 15.000 glasova mogu da obezbede jedan poslanički mandat. Tako da albanske političke opcije kod nas mogu samo tako da budu zastupljene u parlamentu posle izbora. Videćemo koliko mandata će osvojiti,“ kaže Perišić.
S druge strane, on podseća da Albanci ne predstavljaju najveću nacionalnu manjinu u Srbiji, tako da verovatno neće biti ni najzastupljeniji kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina.
„Ono što oni pokušavaju jeste da preslikaju kako je u tzv. kosovskom izbornom sistemu gde Srbi imaju zagarantovani broj mesta, ali kao što sam rekao, u Srbiji to funkcioniše drugačije, tako da bi takva neka inicijativa trebalo da bude plod šireg konsenzusa između svih nacionalnih manjina i da bude recipročno u skladu sa brojem stanovnika određene nacionalne manjine u Srbiji,“ napominje naš sagovornik.
Opasan scenario
Ono što je opasno u svemu ovome, kaže Perišić, jeste činjenica da bi albanske stranke u Srbiji s obzirom da su ujedinjene pod Kurtijem u nekom najverovatnije postizbornom periodu mogle da stvore potencijalno opasne situacije.
„To bi mogli da iskoriste kao vid pritiska na Beograd i želju da se odnosi Srba i Albanaca ponovo stave u žižu regionalnih odnosa. To je svakako jedan od mehanizama na koji albanska strana u ovom trenutku igra kako bi, nažalost, ponovo podgrejala odnose u negativnom smeru između Srbije i Albanaca. Opasno je i zato što znamo koliko Kurti ima lošu politiku prema Srbima i prema srpskoj nacionalnoj grupaciji na prostoru Kosova, tako da iz tog razloga će verovatno tražiti širu podršku i širu autonomiju albanske zajednice kroz institucije i parlament Srbije. Međutim, ono što je dodatna opasnost jeste da sve to može da utiče na funkcionisanje institucija u postizbornom procesu. Iz tog razloga potrebna je spremnost Srbije i generalno naših institucija i na takav aspekt u postizbornom periodu i sigurno je da će sve te političke opcije verovatno upravo zagovarati ono što je Kurtijeva politika i da će na taj način delovati u narednom periodu,“ smatra Perišić.
Kurtijevi zahtevi
Kurti je naveo da su dogovor postigli Šaip Kamberi (Partija za demokratsko delovanje), Visar Memeti (Alternativa za promene), Nagip Arifi (Demokratska partija), Agim Sabedini (Demokratska partija Albanaca), Šiprim Musljiju (Pokret za demokratski progres), Sami Saljihu (Pokret za reformu), Armend Aljiju (Albanska alternativa) i Naser Aziri (Albanska demokratska unija).
Kurti je ocenio da političko jedinstvo nije dovoljno i ponovio zahtev da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe imaju zagarantovanu zastupljenost u Skupštini Srbije. Kao prioritete je izdvojio zaštitu od, kako je naveo, diskriminatornog brisanja adresa prebivališta, pravičnu zastupljenost u javnim institucijama, ekonomski razvoj, kao i očuvanje jezika, kulture i identiteta Albanaca.
