Pred BiH samo jedan mogući put – povratak na „fabrička podešavanja“
© Sputnik / Marijana Kolaković
Pratite nas
Za BiH nema drugog poluvremena – za nju postoji samo jedan mogući put – restart i povratak na „fabrička podešavanja“, a to znači povratak izvornom dejtonskom okviru. Restart nije moguć bez dijaloga i dogovora dva entiteta i tri konstitutivna naroda, rečeno je na tribini „Republika Srpska – godine raspleta ili drugo poluvreme“.
Učesnici jubilarne, tridesete tribine u organizaciji portala „Fakti“ i „Sve o Srpskoj“ posebno su naglasili promenjene geopolitičke prilike u svetu kojima se Republici Srpskoj otvaraju vrata za promenu njenog položaja, kako unutar BiH, tako i na međunarodnoj sceni.
Međutim, osnovno pitanje, kako je rekao šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji Mlađen Cicović, ostaje da li će BiH nastaviti putem stalnih političkih konfrontacija ili će se vratiti izvornom ustavnim okviru i dijalogu koji je bio temelj Dejtonskog sporazuma.
Trampov dolazak na vlast promenio sve
Politikolog dr Nenad Kecmanović naglasio je da su Amerikanci, koji su u prošlosti bili kolovođe antisrpske kampanje, okrenuli list: uz konsultaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Milorad Dodik ušao je u aranžman sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, koji ga je, kako je Kecmanović rekao, „skinuo sa Šmitovih vešala“.
Da bi iskoristila promene globalne konjukture, prema Kecmanovićevim rečima, Srpska bi trebalo da podiže nivo autonomije do mere koju je odredio izvorni Dejton, bez pretnji, provokacija ili pritisaka.
„Nevolja je u tome što Bošnjaci posle Alije Izetbegovića nemaju lidera sa autoritetom potrebnim da bi mogao da učini odlučan korak ka dogovoru. Osećanje bespomoćnosti zbog lišenosti moćnog spoljnog pokrovitelja, na šta su Bošnjaci stolećima navikli kao na politički modus vivendi, može da izazove drugo poluvreme ratnog požara. Varnicu, negde oko entitetske granice, može da ukreše terorista ubačen među migrante, mudžahedinski zet iz Bočinje, isilovac povratnik, otpuštenik iz Gvantanama… domaći ratni veteran. Rat nekada zna da se i omakne, kao što je govorio mudri Andrić“, upozorio je Kecmanović.
Od čega zavisi budućnost srpsko-bošnjačkih odnosa
Zavisi li budućnost srpsko-bošnjačkih odnosa u BiH od zabluda političkog Sarajeva, zapitao se ambasador BiH u Srbiji, dr Aleksandar Vranješ. Prema njegovim rečima, trajna stabilnost BiH nije moguća kroz nametanje jednog nacionalnog narativa drugima, niti je moguće graditi ni minimum saradnje na postavkama u kojima dva konstitutivna naroda moraju da budu apsolutno potčinjena trećem konstitutivnom narodu.
Kroz decenije izgrađen je viktimistički narativ, koji je od Bošnjaka stvorio mezimčad međunarodne zajednice – po tom principu, ako se oni naljute, svi treba nešto da čine. Međutim, kako ističe Vranješ, prošlo je trideset godina i taj maloletni narod postao je punoletan i potrebno je da i on preuzme odgovornost za budućnost BiH.
„Tekuća predizborna kampanja pred opšte izbore do kraja je ogolila surovu istinu da pomirenje između Bošnjaka i Srba nikada nije postignuto, ili preciznije, nikada nije postignuto u onoj meri koja bi bila dovoljna za suživot u zajedničkoj državnoj zajednici. Reakcije koje su u bošnjačkoj javnosti i političkom Sarajevu usledile povodom smrti i sahrane generala Ratka Mladića dodatno su pojačane predizbornom histerijom si strahom stranaka vladajuće 'Trojke' od izbornog poraza. Pokazali su da bošnjačka elita ne želi suživot sa srpskim konstitutivnim narodom u BiH“, rekao je Vranješ.
Političko Sarajevo, upozorava on, sve češće uslovljava saradnju sa Srbima prihvatanjem bošnjačkih političkih narativa, dok se osporavanje tih narativa predstavlja ne samo kao neslaganje, nego kao konkretno krivično delo i oni su spremni da tu metodologiju brane prilično agresivno.
Tako ministar odbrane BiH Zukan Helez poziva na džihad – verski rat, dok s druge strane, ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković, u pokušaju da spasi svoju političku budućnost, lično odlučuje da snizi nivo bilateralnih odnosa sa Srbijom, navodi ambasador.
Ovakve izjave i poteze, kao i potezi bošnjačkog člana Predsedništva Denisa Bećirovića, primeri su šireg problema: da li političko Sarajevo prihvata srpski konstitutivni narod kao ravnopravan politički subjekt sa sopstvenim političkim interesima, pravima, identitetom i pogledom na prošlost, ili je političkom Sarajevu poželjan samo onaj srpski politički predstavnik koji je spreman da se uklopi u unapred postavljene okvire bošnjačke politike, retorički pita Vranješ.
Da li je dejtonska BiH uopšte potrebna u multipolarnom svetu
Dejtonska BiH stvorena je na vrhuncu unipolarnog sveta predvođenog SAD i njihovim zapadnim vazalima. Međutim, proces raspada kolektivnog Zapada ubrzao se ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću, a to se odrazilo i na BiH, u kojoj su suprotstavljeni stavovi Bele kuće i EU doveli do političkog vakuuma u ključnoj instituciji neokolonijalnog upravljanja BiH – kancelariji visokog predstavnika (OHR).
Zahvaljujući američkom pritisku, lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit bio je prinuđen da napusti uzurpirano mesto, a njegov naslednik biće poslednji visoki predstavnik, rekao je politikolog Aleksandar Pavić.
Istovremeno, Moskva ne dozvoljava povratak na prethodno stanje – stoga je prilično izvesno da dejtonska BiH ne može da preživi raspad kolektivnog Zapada. Otvara se pitanje da li će novom, multipolarnom poretku ikakva BiH uopšte biti potrebna, naveo je on.
„Već sad smo na neki način u nekom postdejtonskom poretku i pitanje je možemo li uopšte da se vratimo u dejtonski poredak, a pitanje je da li nama to uopšte više i odgovara. Bez obzira na relativnu povoljnost Dejtonskog sporazuma za srpski narod, ne treba zaboraviti da je srpski narod glasao da ostane deo zajedničke države sa ostalim Srbima. Nasilno je srpski narod u BiH otcepljen od ostatka srpskog naroda i raspad jednopolarnog sveta, koji je bio taj koji je razorio Jugoslaviju, govori da treba preispitati sve, uključujući i osnovno pitanje: da li Srbi imaju pravo da žive u jednoj državi“, istakao je Pavić.
