Postoji „drvo protiv gladi“ koje bi moglo da hrani milione ljudi, ali se uzgaja samo u jednoj državi
20:49 30.09.2026 (Osveženo: 20:54 30.09.2026)
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Nadimci za pojedine poljoprivredne kulture umeju da budu veoma laskavi. Pamuk je od 19. veka poznat kao „belo zlato“, pšenica kao „kraljica žitarica“, ali malo koja biljka može da se pohvali nadimcima poput „drveta protiv gladi“, „banane na steroidima“ i „čudotvorne kulture“.
Reč je o ensetu, biljci za koju je, ako živite izvan Etiopije, velika verovatnoća da nikada niste čuli.
Ipak, enset je osnovna životna namirnica za više od 20 miliona ljudi u Etiopiji. Može narasti i do deset metara, a po sposobnosti prilagođavanja, otpornosti i prinosu mogao bi imati mnogo širu primenu. Upravo zato britanski biolog Džejms Borel smatra da je ova biljka nepravedno zapostavljena.
Uspavani div
Enset pripada porodici banana, ali za razliku od svoje poznatije rođake, njegovi plodovi nisu jestivi. Puni su tvrdih crnih semenki, zbog čega se naziva i „lažna banana“.
Iako divlji enset prirodno raste u više afričkih zemalja, od Sudana do Mozambika, kao poljoprivredna kultura gotovo se isključivo uzgaja u Etiopiji, posebno u njenim jugozapadnim planinskim oblastima, na nadmorskim visinama između 1.500 i 3.000 metara.
Tamo njegove ogromne zelene listove, duge i do pet metara, lako možete zameniti za drvo. Međutim, kao i banana, enset je zapravo zeljasta biljka. Njegovo „deblo“ čine zbijeni listovi, dok se za ishranu koriste podzemni delovi i skrobna masa iz stabljike.
I’ve never had such big leaves on my #ensete ventricosum
— Fred (@frdvil) September 21, 2022
The plant is taller than me and with a pseudo trunk 40cm in diameter!
I'm going to have a hard time lifting it up for overwintering! 😂 pic.twitter.com/uPwSQRAsUc
Materijal se usitnjava, meša s kvascem i fermentiše u zemljanim jamama. Proces može trajati od tri meseca do dve godine. Od dobijene mase pravi se tradicionalni etiopski hleb kočo, dok se tečnost koja nastaje ceđenjem, poznata kao bula, može preraditi u prah i koristiti za pripremu kaša i knedli.
Najvažnija osobina enseta, međutim, nije njegov neobičan izgled već izuzetna otpornost.
Daje visoke prinose, podnosi sušu i otporan je na brojne bolesti. Samo oko 60 biljaka može obezbediti dovoljno hrane za petočlanu porodicu tokom cele godine. Za razliku od većine glavnih žitarica, enset je višegodišnja biljka i može se uzgajati godinama bez ponovne setve svake sezone.
Zbog toga su naučnici počeli da ga posmatraju kao potencijalno važnu kulturu u svetu koji se suočava sa klimatskim promenama i rastućom nesigurnošću u snabdevanju hranom.
Fire red colour of the new leaf of my #ensete ventricosum maurelii pic.twitter.com/u4FrUO5kIu
— Fred (@frdvil) March 24, 2022
Studija iz 2021. godine pokazala je da bi se enset, zahvaljujući širokom rasponu klimatskih uslova koje podnosi, mogao uzgajati na velikim područjima južne i istočne Afrike. Prema modelima istraživača, postojeće površine mogle bi se višestruko proširiti i potencijalno obezbediti hranu za više od 100 miliona dodatnih ljudi.
Godine 2023. enset je prvi put procvetao u stakleniku Kraljevske botaničke bašte Kju u Londonu, nakon što je tamo četiri godine ranije stigao kao sadnica visoka svega 30 centimetara.
Zašto se nije proširio?
Ako je enset toliko uspešan u Etiopiji, postavlja se jednostavno pitanje: zašto se nije proširio svetom kao kukuruz, pirinač ili krompir?
Odgovor nije jednostavan.
Jedna prepreka je stroga kontrola međunarodnog prometa biljnog materijala u Etiopiji, koja želi da zaštiti svoje biljno nasleđe od biopiratstva. Drugi problem je što divlji enset iz drugih delova Afrike nije isto što i pripitomljene etiopske sorte koje se koriste za ishranu.
One of the many Ensete ventricosum maurelii banana plants planted out in our garden for the summer
— Mike Clifford (@MikesRarePlants) August 13, 2018
commonly known as the Ethiopian banana or Abyssinian banana , not bad for a £3.50 plug plant this year pic.twitter.com/uoxUDFbT02
Tu je i znanje. Uzgoj i prerada enseta zahtevaju složene postupke koje su lokalne zajednice razvijale vekovima. Berba je fizički izuzetno zahtevna i uglavnom je obavljaju žene. Na nekoliko etiopskih univerziteta razvijaju se mašine koje bi taj posao mogle olakšati, ali još nisu široko primenjene.
Postoji i kulturna prepreka. Enset ima specifičan ukus i način pripreme na koji se ljudi iz drugih sredina moraju naviknuti.
Ipak, možda je najvažniji odgovor – istorija.
Borel podseća da ne postoji ništa posebno u samoj prirodi zbog čega su baš pirinač, pšenica, kukuruz, krompir ili slatki krompir postali globalno dominantne kulture. Njihov uspeh rezultat je složenog spleta geografije, istorije, trgovine, kulture i – slučajnosti.
Da su se neke istorijske okolnosti odvijale drugačije, možda bi danas neka sasvim druga biljka bila jedna od najvažnijih prehrambenih kultura sveta.
Možda je upravo zato enset zanimljiv: on pokazuje da rešenje problema gladi možda ne mora uvek da bude nova tehnologija ili nova biljka. Ponekad ono već postoji – samo ga svet još nije primetio.
Pogledajte i:
