https://lat.sputnikportal.rs/20260930/dug-put-do-povratka-kuci-praznik-sa-suzama-u-ocima-rusija-olivera-ikodinovic-1203905331.html
Dug put do „povratka kući“: Praznik sa suzama u očima
Dug put do „povratka kući“: Praznik sa suzama u očima
Sputnik Srbija
Ovo je dan jedinstva ruskog naroda, ocenjuje Vladimir Rogov, predsednik komisije Javne komore Rusije za pitanja suvereniteta, govoreći o Danu ujedinjenja Donjecke i... 30.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-30T17:35+0200
2026-09-30T17:35+0200
2026-09-30T17:35+0200
rusija
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
donbas
dnr
lnr
zaporoška oblast
hersonska oblast
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173824955_0:133:3168:1915_1920x0_80_0_0_45606c60e217558ff38fc99903835bbe.jpg
„Put povratka kući bio je dug. U ovim regionima od 1991. godine nije prihvaćena politika koju su nametnuli separatisti, koji su 1991. godine otrgli ove izvorno ruske, južnoruske zemlje od velike Rusije. Zato su događaji iz 2022. godine i ponovno ujedinjenje izvojevano dostignuće i praznik sa suzama u očima. Zašto sa suzama u očima? Zato što su tu i bol zbog gubitka naših saboraca, naših zemljaka, naših sunarodnika koji su se borili za povratak kući. Tu su i ratna dejstva“, kaže Rogov za Sputnjik.Prema navodima ruskih medija, za ove četiri godine sprovedeni su obimni infrastrukturni i ekonomski projekti. Samo u Donjeckoj Narodnoj Republici obnovljeno je više od 13.000 stambenih i infrastrukturnih objekata, dok su u Marijupolju i drugim gradovima izgrađeni novi stambeni kompleksi, višespratnice i medicinski centri.Značajan deo ulaganja usmeren je i na saobraćajnu infrastrukturu. Rekonstruisano je više od 2.800 kilometara puteva i obnovljeno 67 mostova, što je omogućilo uspostavljanje redovnijeg autobuskog saobraćaja i bolju povezanost gradova. Za 2026. godinu planirana je rekonstrukcija dodatnih 800 kilometara puteva.Pored toga, u četiri regiona ponovo je pokrenut rad 275 preduzeća prerađivačke industrije.Stručnjaci ističu da je ponovno ujedinjenje Rusije sa njenim istorijskim teritorijama strateški proboj i istorijski izbor. Zahvaljujući naporima Vladimira Putina, milioni Rusa su se ponovo našli pod okriljem velike zemlje.„Ako govorimo o razvoju situacije, razumljivo je da velika Rusija gradi infrastrukturu, podiže zgrade, širi putnu mrežu, naročito mrežu federalnih puteva i tako dalje. Ulažu se ogromna sredstva u privredu i humanitarnu sferu, univerziteti se obnavljaju i dobijaju standarde kakvih nikada nije bilo u vreme Ukrajine, jer se ukrajinska elita uvek ponašala kao da reč Ukrajina potiče od reči „ukrasti“. Nažalost, ratna dejstva se nastavljaju, što, naravno, znači mnogo razaranja i mnogo poginulih ljudi, pa zato nema mogućnosti da se živi mirno i bezbedno“, ističe Rogov.Zapad treba da prizna „izbor miliona Rusa“U Rusiji se 30. septembar obeležava kao Dan ujedinjenja sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, kao i Hersonskom i Zaporoškom oblašću, povodom četvrte godišnjice potpisivanja sporazuma o njihovom ulasku u sastav Ruske Federacije. Tim povodom širom zemlje organizuju se svečani programi, koncerti, izložbe i omladinske i volonterske akcije.Ovogodišnji datum ima i institucionalni značaj, jer će na prvoj sednici Državne dume devetog saziva učestvovati i deputati iz ovih regiona.Praznik je zvanično uveden u rusko zakonodavstvo 2023. godine, a 30. septembar je kao neradni praznični dan proglašen na novim ruskim teritorijama.Na pitanje koliko dugo će Zapad moći da se drži stava da su ove teritorije deo Ukrajine, uprkos tome što narod njihov status smatra „zauvek zatvorenim“, Rogov odgovara da Zapad primenjuje dvostruke standarde i zauzima ksenofobičan i nacistički stav. Kao primer navodi ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke, ukazujući na to da stanovnici Istočne Nemačke tada nisu na referendumu bili pitani da li žele da uđu u zajedničku državu sa Zapadnom Nemačkom i budu pod njenom vlašću, podseća Rogov.„Moje duboko uverenje je da, kako bi se Zapad brže pomirio sa onim što se dešava i shvatio situaciju, priznao izbor miliona Rusa, Rusija treba da pokrene pitanje okupacije Istočne Nemačke, nezakonitog anšlusa, i da postavi pitanje - zašto danas postoji jedinstvena država Savezna Republika Nemačka. Možda su zapadni Nemci bili spremni da uđu u sastav Istočne Nemačke, i možda bi to bilo i pravednije. Zato je moje duboko uverenje da, ako se Zapad tako cinično i licemerno odnosi prema izboru ruskih ljudi, koji je izražen na referendumu i u stavovima ljudi koji žive na našoj zemlji, mojih sunarodnika i zemljaka — ja sam inače rodom iz grada Zaporožja — onda moramo apsolutno simetrično da postupamo prema Zapadu. I tada će, verujte, proces priznavanja onoga što se kod nas dogodilo, što se dešava i što će se dešavati, biti mnogo konstruktivniji sa strane Zapada“, istakao je ekspert.Od 23. do 27. septembra 2022. godine na ovim teritorijama održani su referendumi, na kojima se ogromna većina glasača izjasnila za priključenje Rusiji.Za ulazak u sastav Rusije glasalo je 99,23 odsto učesnika u DNR, 98,42 odsto u LNR, 87,05 odsto u Hersonskoj i 93,11 odsto u Zaporoškoj oblasti.Već 30. septembra Vladimir Putin je u Kremlju potpisao sporazume o njihovom prijemu u sastav Ruske Federacije, čime je Moskva formalizovala ono što predstavlja kao volju stanovništva iskazanu na referendumima.„Ze rajh“ ne sme da opstaneGovoreći o glavnim izazovima za Moskvu u daljem razvoju ovih teritorija, Rogov kao prioritet ističe pobedu u Specijalnoj vojnoj operaciji i smenu aktuelne vlasti u Kijevu, koju smatra glavnom pretnjom bezbednosti stanovništva na novim ruskim teritorijama. Prema njegovim rečima, sve dok je takav režim na vlasti život na ovim prostorima neće biti bezbedan.Rogov smatra da pojedini zvaničnici koji su ranije radili u ukrajinskom sistemu, iako su promenili zastavu i državljanstvo, nastavljaju da sprovode staru politiku i obrasce ponašanja, što, prema njegovim rečima, podstiče korupciju i otežava integraciju ovih teritorija. Istovremeno tvrdi da većina lokalnog stanovništva podržava povratak Rusiji i spremna je da podnese teškoće, ali da sabotaže i opstrukcije na lokalnom nivou podrivaju njihovo poverenje u budućnost. Zbog toga borbu protiv korupcije vidi kao jedan od ključnih uslova za uspeh ruske politike na ovim prostorima.
https://lat.sputnikportal.rs/20260921/samar-zapadu-ili-nova-ruska-pobeda-sta-izbori-zaista-govore-o-putinovoj-rusiji-olivera-ikodinovic-1203618176.html
donbas
dnr
zaporoška oblast
hersonska oblast
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, donbas, dnr, lnr, zaporoška oblast, hersonska oblast, nacionalni praznik, novorusija, istorijski referendum o pripajanju rusiji , referendum, ujedinjenje, ukrajina, vladimir putin
rusija, rusija – politika, analize i mišljenja, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, donbas, dnr, lnr, zaporoška oblast, hersonska oblast, nacionalni praznik, novorusija, istorijski referendum o pripajanju rusiji , referendum, ujedinjenje, ukrajina, vladimir putin
Dug put do „povratka kući“: Praznik sa suzama u očima
Ovo je dan jedinstva ruskog naroda, ocenjuje Vladimir Rogov, predsednik komisije Javne komore Rusije za pitanja suvereniteta, govoreći o Danu ujedinjenja Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti sa Rusijom, uz poruku da je reč o istorijskom trenutku koji je za milione ljudi označio „povratak kući“.
„Put povratka kući bio je dug. U ovim regionima od 1991. godine nije prihvaćena politika koju su nametnuli separatisti, koji su 1991. godine otrgli ove izvorno ruske, južnoruske zemlje od velike Rusije. Zato su događaji iz 2022. godine i ponovno ujedinjenje izvojevano dostignuće i praznik sa suzama u očima. Zašto sa suzama u očima? Zato što su tu i bol zbog gubitka naših saboraca, naših zemljaka, naših sunarodnika koji su se borili za povratak kući. Tu su i ratna dejstva“, kaže Rogov za Sputnjik.
Prema navodima ruskih medija, za ove četiri godine sprovedeni su obimni infrastrukturni i ekonomski projekti. Samo u Donjeckoj Narodnoj Republici obnovljeno je više od 13.000 stambenih i infrastrukturnih objekata, dok su u Marijupolju i drugim gradovima izgrađeni novi stambeni kompleksi, višespratnice i medicinski centri.
Značajan deo ulaganja usmeren je i na saobraćajnu infrastrukturu. Rekonstruisano je više od 2.800 kilometara puteva i obnovljeno 67 mostova, što je omogućilo uspostavljanje redovnijeg autobuskog saobraćaja i bolju povezanost gradova. Za 2026. godinu planirana je rekonstrukcija dodatnih 800 kilometara puteva.
Pored toga, u četiri regiona ponovo je pokrenut rad 275 preduzeća prerađivačke industrije.
Stručnjaci ističu da je
ponovno ujedinjenje Rusije sa njenim istorijskim teritorijama strateški proboj i istorijski izbor. Zahvaljujući naporima Vladimira Putina, milioni Rusa su se ponovo našli pod okriljem velike zemlje.
„Ako govorimo o razvoju situacije, razumljivo je da velika Rusija gradi infrastrukturu, podiže zgrade, širi putnu mrežu, naročito mrežu federalnih puteva i tako dalje. Ulažu se ogromna sredstva u privredu i humanitarnu sferu, univerziteti se obnavljaju i dobijaju standarde kakvih nikada nije bilo u vreme Ukrajine, jer se ukrajinska elita uvek ponašala kao da reč Ukrajina potiče od reči „ukrasti“. Nažalost, ratna dejstva se nastavljaju, što, naravno, znači mnogo razaranja i mnogo poginulih ljudi, pa zato nema mogućnosti da se živi mirno i bezbedno“, ističe Rogov.
Zapad treba da prizna „izbor miliona Rusa“
U Rusiji se 30. septembar obeležava kao Dan ujedinjenja sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, kao i Hersonskom i Zaporoškom oblašću, povodom četvrte godišnjice potpisivanja sporazuma o njihovom ulasku u sastav Ruske Federacije. Tim povodom širom zemlje organizuju se svečani programi, koncerti, izložbe i omladinske i volonterske akcije.
Ovogodišnji datum ima i institucionalni značaj, jer će na prvoj sednici Državne dume devetog saziva učestvovati i deputati iz ovih regiona.
Praznik je zvanično uveden u rusko zakonodavstvo 2023. godine, a 30. septembar je kao neradni praznični dan proglašen na novim ruskim teritorijama.
„I ovaj praznik je zalog naše buduće pobede. To je trenutak kada su se desetine miliona ljudi probudile i izašle iz letargijskog sna u kome su bili 30 godina i započeli aktivan put povratka kući, u bukvalnom smislu, zajedno sa svojom rodnom zemljom. To je, dakle, dan jedinstva ruskog naroda, koji je najpodeljeniji narod na svetu“, navodi Rogov.
Na pitanje koliko dugo će Zapad moći da se drži stava da su ove teritorije deo Ukrajine, uprkos tome što narod njihov status smatra „zauvek zatvorenim“, Rogov odgovara da Zapad primenjuje dvostruke standarde i zauzima ksenofobičan i nacistički stav. Kao primer navodi ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke, ukazujući na to da stanovnici Istočne Nemačke tada nisu na referendumu bili pitani da li žele da uđu u zajedničku državu sa Zapadnom Nemačkom i budu pod njenom vlašću, podseća Rogov.
„Moje duboko uverenje je da, kako bi se Zapad brže pomirio sa onim što se dešava i shvatio situaciju, priznao izbor miliona Rusa, Rusija treba da pokrene pitanje okupacije Istočne Nemačke, nezakonitog anšlusa, i da postavi pitanje - zašto danas postoji jedinstvena država Savezna Republika Nemačka. Možda su zapadni Nemci bili spremni da uđu u sastav Istočne Nemačke, i možda bi to bilo i pravednije. Zato je moje duboko uverenje da, ako se Zapad tako cinično i licemerno odnosi prema izboru ruskih ljudi, koji je izražen na referendumu i u stavovima ljudi koji žive na našoj zemlji, mojih sunarodnika i zemljaka — ja sam inače rodom iz grada Zaporožja — onda moramo apsolutno simetrično da postupamo prema Zapadu. I tada će, verujte, proces priznavanja onoga što se kod nas dogodilo, što se dešava i što će se dešavati, biti mnogo konstruktivniji sa strane Zapada“, istakao je ekspert.
Od 23. do 27. septembra 2022. godine na ovim teritorijama održani su referendumi, na kojima se ogromna većina glasača izjasnila za priključenje Rusiji.
Za ulazak u sastav Rusije glasalo je 99,23 odsto učesnika u DNR, 98,42 odsto u LNR, 87,05 odsto u Hersonskoj i 93,11 odsto u Zaporoškoj oblasti.
Već 30. septembra
Vladimir Putin je u Kremlju potpisao sporazume o njihovom prijemu u sastav Ruske Federacije, čime je Moskva formalizovala ono što predstavlja kao volju stanovništva iskazanu na referendumima.
„Ze rajh“ ne sme da opstane
Govoreći o glavnim izazovima za Moskvu u daljem razvoju ovih teritorija, Rogov kao prioritet
ističe pobedu u Specijalnoj vojnoj operaciji i smenu aktuelne vlasti u Kijevu, koju smatra glavnom pretnjom bezbednosti stanovništva na novim ruskim teritorijama. Prema njegovim rečima, sve dok je takav režim na vlasti život na ovim prostorima neće biti bezbedan.
„Glavni izazov je pobeda u Specijalnoj vojnoj operaciji i uništenje nacističkog režima u Kijevu, jer dok god postoji režim, bez obzira na to kako se zove, danas je to 'Ze Rajh’, odnosno ‘Rajh Zelenskog’, koji on pokušava da izgradi, a sutra će Zapad dati neko drugo ime. Dokle god takav rusofobični režim bude postojao život na južnim ruskim zemljama biće nebezbedan. Zato je glavni izazov uništenje neprijatelja, a drugi glavni izazov je borba protiv ‘političkog ukrajinstva’, jer političko ukrajinstvo, za razliku od ukrajinstva kao etnografskog fenomena ruskog sveta, predstavlja glavno zlo“, navodi Rogov.
Rogov smatra da pojedini zvaničnici koji su ranije radili u ukrajinskom sistemu, iako su promenili zastavu i državljanstvo, nastavljaju da sprovode staru politiku i obrasce ponašanja, što, prema njegovim rečima, podstiče korupciju i otežava integraciju ovih teritorija. Istovremeno tvrdi da većina lokalnog stanovništva podržava povratak Rusiji i spremna je da podnese teškoće, ali da sabotaže i opstrukcije na lokalnom nivou podrivaju njihovo poverenje u budućnost. Zbog toga borbu protiv korupcije vidi kao jedan od ključnih uslova za uspeh ruske politike na ovim prostorima.
