https://lat.sputnikportal.rs/20260929/ruski-naucnici-napravili-program-koji-otkriva-zariste-epilepsije-u-mozgu-za-samo-par-minuta-1203871902.html
Ruski naučnici napravili program koji otkriva žarište epilepsije u mozgu za samo par minuta
Ruski naučnici napravili program koji otkriva žarište epilepsije u mozgu za samo par minuta
Sputnik Srbija
Proceduru pronalaženja žarišta epilepsije u mozgu moguće je skratiti sa nekoliko sati na svega nekoliko minuta zahvaljujući programu koji su napravili naučnici... 29.09.2026, Sputnik Srbija
2026-09-29T21:29+0200
2026-09-29T21:29+0200
2026-09-29T21:29+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
epilepsija
nižnji novgorod
naučnici
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0e/1185745647_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_f78db64070a2379cf41d7558d6ad8311.jpg
Program omogućava da se na osnovu snimka spontanih električnih impulsa mozga pacijenta u stanju mirovanja utvrdi u kom delu mozga (slepoočnom, čeonom, potiljačnom ili temenom) se nalazi uzrok epileptičnih napada.Epileptični napad nastaje usled abnormalne aktivnosti neurona u malom delu mozga. Zbog poremećaja u regulaciji sistema koji podstiču i inhibiraju nervnu aktivnost, nastaje epileptični fokus, odnosno grupa neurona koja postaje prekomerno osetljiva na spoljašnje nadražaje. U zavisnosti od toga u kom delu mozga se nalazi ova grupa neurona, napadi mogu imati različite oblike, a pacijentima mogu biti potrebni različiti načini lečenja, rekli su za Sputnjik naučnici Nižegorodskog državnog univerziteta „N. I. Lobačevski“.Prema rečima Maljkova, da bi precizno odredio lokaciju fokusa, epileptolog često mora ručno da pregleda te obimne snimke, identifikujući i analizirajući retka pražnjenja.Kako bi pojednostavili proceduru i ubrzali postavljanje dijagnoze, naučnici univerziteta su, zajedno sa kolegama iz Ruske akademije nauka, Privolškog istraživačkog medicinskog centra, Pirogovljevog univerziteta i Politehničkog univerziteta u Madridu, napravili program koji razlikuje zdrav mozak od mozga osobe sa epilepsijom i određuje verovatnoću da se epileptičko žarište nalazi u slepoočnom, čeonom, potiljačnom ili temenom delu mozga.Dijagnoza za nekoliko minutaPrema mišljenju stručnjaka, primena ovog algoritma omogućiće da se vreme potrebno za postavljanje i preciziranje dijagnoze skrati sa nekoliko sati na nekoliko minuta, i to kako za pacijenta, tako i za lekara.Program je testiran korišćenjem EEG podataka iz javno dostupnih baza. U budućnosti, naučnici planiraju da prilagode novi algoritam za kliničku upotrebu pod nadzorom epileptologa.Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije u Istraživačkom centru za veštačku inteligenciju uz podršku omladinske istraživačke laboratorije „Veštačka inteligencija i obrada velikih podataka” na Univerzitetu „Lobačevski“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260917/naucnici-stvorili-miseve-sa-mozgom-koji-sadrzi-ljudske-celije-1203492036.html
nižnji novgorod
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, epilepsija, nižnji novgorod, naučnici, društvo
nauka i tehnologija, epilepsija, nižnji novgorod, naučnici, društvo
Ruski naučnici napravili program koji otkriva žarište epilepsije u mozgu za samo par minuta
Proceduru pronalaženja žarišta epilepsije u mozgu moguće je skratiti sa nekoliko sati na svega nekoliko minuta zahvaljujući programu koji su napravili naučnici Nižegorodskog državnog univerziteta „N. I. Lobačevski“ u okviru međunarodnog naučnog tima.
Program omogućava da se na osnovu snimka spontanih električnih impulsa mozga pacijenta u stanju mirovanja utvrdi u kom delu mozga (slepoočnom, čeonom, potiljačnom ili temenom) se nalazi uzrok epileptičnih napada.
Epileptični napad nastaje usled abnormalne aktivnosti neurona u malom delu mozga. Zbog poremećaja u regulaciji sistema koji podstiču i inhibiraju nervnu aktivnost, nastaje epileptični fokus, odnosno grupa neurona koja postaje prekomerno osetljiva na spoljašnje nadražaje. U zavisnosti od toga u kom delu mozga se nalazi ova grupa neurona, napadi mogu imati različite oblike, a pacijentima mogu biti potrebni različiti načini lečenja, rekli su za Sputnjik naučnici Nižegorodskog državnog univerziteta „N. I. Lobačevski“.
„Dijagnoza epilepsije se postavlja na osnovu prisustva pražnjenja karakterističnih za napade na EEG snimku, a sumnjivi fokus nadraživanja u mozgu identifikuje se praćenjem širenja tih pražnjenja, kao i onih koja se javljaju između napada. Međutim, za beleženje takvih pražnjenja često je potreban dugotrajan, dvadesetčetvoročasovni EEG nadzor, tokom kojeg pacijent mora da nosi opremu za snimanje duže vreme”, objasnio je jedan od autora rada, viši naučni saradnik Istraživačke laboratorije „Veštačka inteligencija u kardio- i neuronauci“ Nižegorodskog državnog univerziteta „N. I. Lobačevski“, Anton Maljkov.
Prema rečima Maljkova, da bi precizno odredio lokaciju fokusa, epileptolog često mora ručno da pregleda te obimne snimke, identifikujući i analizirajući retka pražnjenja.
Kako bi pojednostavili proceduru i ubrzali postavljanje dijagnoze, naučnici univerziteta su, zajedno sa kolegama iz Ruske akademije nauka, Privolškog istraživačkog medicinskog centra, Pirogovljevog univerziteta i Politehničkog univerziteta u Madridu, napravili program koji razlikuje zdrav mozak od mozga osobe sa epilepsijom i određuje verovatnoću da se epileptičko žarište nalazi u slepoočnom, čeonom, potiljačnom ili temenom delu mozga.
Dijagnoza za nekoliko minuta
Prema mišljenju stručnjaka, primena ovog algoritma omogućiće da se vreme potrebno za postavljanje i preciziranje dijagnoze skrati sa nekoliko sati na nekoliko minuta, i to kako za pacijenta, tako i za lekara.
„Uspeli smo da predvidimo lokaciju fokusa aktivnosti napada u mozgu analizirajući samo pozadinske ritmove na kratkim EEG snimcima, dok taj zadatak obično zahteva analizu pražnjenja karakterističnih za napade, koja se javljaju retko”, dodao je Maljkov.
Program je testiran korišćenjem EEG podataka iz javno dostupnih baza.
U budućnosti, naučnici planiraju da prilagode novi algoritam za kliničku upotrebu pod nadzorom epileptologa.
Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije u Istraživačkom centru za veštačku inteligenciju uz podršku omladinske istraživačke laboratorije „Veštačka inteligencija i obrada velikih podataka” na Univerzitetu „Lobačevski“.
