Da li znate šta je mizofonija: Naučnici istražuju da li se možda prenosi u porodicama
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Svakodnevni zvuci poput žvakanja, šmrkanja ili pijuckanja mogu kod osoba sa mizofonijom izazvati snažnu i nevoljnu reakciju, a novo istraživanje ukazuje da bi ovo stanje moglo imati i genetsku komponentu.
Mizofonija je stanje kod kojeg uobičajeni, svakodnevni zvuci izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu. Trenutno dostupni tretmani uglavnom pomažu u upravljanju simptomima, umesto da direktno deluju na njihove uzroke, zbog čega istraživači nastoje da bolje razumeju šta pokreće ove intenzivne reakcije.
U novoj studiji, koja je objavljena na platformi medRksiv, tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl istraživao je kako se mizofonija javlja u porodicama i da li postoje genetske komponente koje bi mogle da pomognu u dijagnostici i lečenju, prenosi Sajens alert.
Ranija istraživanja oslanjala su se uglavnom na odgovore osoba sa mizofonijom o rođacima koji bi mogli imati isto stanje, dok članovi njihovih porodica nisu bili direktno procenjivani.
Skoro polovina ispitanika ima rođaka sa mizofonijom
U novom istraživanju, ankete sprovedene među 101 osobom sa mizofonijom i članovima njihovih porodica pokazale su da je 39 odsto probanda, odnosno prvih osoba u porodici kod kojih je utvrđeno ovo stanje, imalo bliskog srodnika prvog stepena sa mizofonijom.
Čak 48 odsto ispitanika imalo je najmanje jednog srodnika, bez obzira na stepen srodstva, sa ovim stanjem.
Podaci su pokazali i relativno visoku učestalost povezanih neuropsihijatrijskih stanja, kako kod osoba sa mizofonijom tako i kod članova njihovih porodica. Među njima su anksioznost, depresija, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).
„Pokazali smo visoku učestalost mizofonije i drugih neuropsihijatrijskih stanja kod članova porodice, što ukazuje na moguće zajedničke genetske faktore i faktore životne sredine koji povećavaju rizik“, naveli su istraživači.
Oni su utvrdili i veću učestalost mizofonije i anksioznosti kod majki nego kod očeva, što je u skladu sa većom zastupljenošću ovih stanja kod žena.
Genetičari traže tragove u DNK
Istraživači su rezultate opisali kao preliminarne. Studija još nije prošla stručnu recenziju, a nije postojala ni kontrolna grupa sa kojom bi rezultati mogli da se uporede.
Čini se da ne postoji jedan gen odgovoran za mizofoniju, a porodična istorija ovog stanja ne znači da će ga neka osoba sigurno razviti.
Ipak, rezultati pružaju tragove koje vredi dalje istraživati. Detaljnije sekvenciranje i analiza DNK već su u toku, a u nastavku istraživanja kao kontrolna grupa biće korišćene porodice u kojima nema mizofonije.
Istraživači su ranije koristili slične metode za proučavanje srodnih stanja. U nedavnoj studiji nekih od istih stručnjaka, objavljenoj u časopisu „Nejčer neurosajens“, kod osoba sa OKP-om i tikovima korišćena je tehnika sekvenciranja celog egzoma. Ona je usmerena na delove DNK koji nose uputstva za stvaranje proteina, gde se mogu pojaviti retke varijante poznate kao de novo mutacije.
Takve mutacije mogu ukazati na gene i biološke puteve povezane sa određenim stanjem, kao što je bio slučaj sa OKP-om i tikovima.
„Srodne studije zasnovane na porodicama dovele su do genetskih tragova kod ADHD-a, anksioznosti u detinjstvu, složenih motornih stereotipija i ponavljajućih ponašanja usmerenih na telo, kao što su trihotilomanija, odnosno čupanje kose, i poremećaj ekskorijacije, odnosno čačkanje kože“, rekao je dečji psihijatar Tomas Fernandez.
Istraživači očekuju da bi iste tehnike mogle da otkriju više i o mizofoniji analizom „trija“, odnosno osobe sa mizofonijom i oba njena roditelja.
Iako se o mizofoniji za sada zna manje nego o stanjima poput OKP-a, prvi podaci ukazuju na to da osobe sa ovim stanjem takođe imaju više de novo mutacija, što bi moglo da bude važan put ka njegovom boljem razumevanju.
„Potrebni su pristupačni materijali zasnovani na dokazima koji objašnjavaju mizofoniju, pomažu ljudima da opišu svoja iskustva i nude praktične smernice porodicama, školama i zdravstvenim radnicima“, rekao je Fernandez.
Kako istraživači naglašavaju, mizofonija predstavlja stvarnu reakciju mozga, a ne samo preosetljivost na određene zvuke. Ona može značajno da utiče na kvalitet svakodnevnog života i da izazove nesporazume i sukobe.
„Reakcija može da bude trenutna i nevoljna, a neki ljudi izbegavaju zajedničke obroke, učionice, radna mesta ili društvene situacije kako bi izbegli zvuke koji je izazivaju“, rekao je Fernandez.
Pogledajte i:
